Toplo vreme pokrenulo cvetanje voća

Braničevo

Poljoprivreda

Toplo vreme pokrenulo cvetanje voća

Foto: E.B. ,arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Voćne vrste nalaze se u fazi zimskog mirovanja, ali ne miruju.Unutar biljke dešavaju se razni životni procesi, a visoke temperature mogu da ih prevare, da otpočnu ranije vegetaciju.

Relativno toplo vreme krajem decembra i početkom januara nije neuobičajeno za naše prostore. Agrometeorolozi najavljuju slično vreme i tokom februara, dok za mart najavljuju snežne padavine. Visoke temperature dovele su do bubrenja pupoljaka, što je posebno izraženo kod koštičavog voća, dok su kod jabučastog voća pupoljci još uvek u stanju mirovanja, jer oni i inače cvetaju nešto kasnije.

Da podsetimo, sve koštičave voćne vrste tokom mirovanja, u zavisnosti od agroekoloških, kao i bioloških i ekoloških uslova, cvetaju krajem februara i početkom marta, dok jabučaste voćne vrste cvetaju pred kraj marta do sredine, a nekad i do kraja aprila.

Na osnovu sazrevanja voćaka, stanja voćnjaka i starosti voćnog zasada, stvaranje novih mladara i lastara u krunama voćaka, zdravstvenog stanja u zasadima u periodu zimskog mirovanja, možemo zaključiti pod kojim uslovima su rasli i razvijali se prethodne godine.

„U dobro sazrelim vegetativnim delovima u krunama voćaka nalazi se veća količina rezervnih hranljivih materija i ukoliko je prethodna vegetacija tekla pravilno, ako u granama ima više ugljenih hidrata nego skroba, njihova trenutna otpornost na zimske mrazeve je veća. Količina ugljenih hidrata uslovljena je procesom sinteze, a sadržaj skroba zavisi od transformacije monosaharida u polisaharide.

Sadržaj skroba može može biti na zimskom minimumu, a rano s proleća maksimum. Zimski minimum javlja se kao rezultat stvaranja zaštitnih materija u zasadima kod voća, ali i vinove loze, i štiti od izmrzavanja, a prolećni maksimum javlja se pri kraju zimskog mirovanja usled porasta temperature, jer se tada šećeri transformišu u skrob. Dinamika kretanja ugljenih hidrata zapaža se i u drugim delovima krune i stabla voćaka, čokota vinove loze i korena, ali se brzina transformacije razlikuje od organa do organa.

Pojačana osetljivost stabala voćki, kao i čokota vinove loze, na niske temperature, nastaje usled povećanog sadržaja vode i smanjenog sadržaja organskih materija usled latentnog života u tkivima i organima. Ukoliko je veći sadržaj organske materije, prvenstveno šećera, u tkivima i organima povećava se i otpornost prema niskim temperaturama“, rekla je Vesna Jović, profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi „Sonja Marinković“ u Požarevcu.


Vesna Jović, profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika Sonja Marinković

Bubrenje pupoljaka, po njenim rečima, vidljivije je kod koštičavih voćnih vrsta i ukoliko bi se u narednom periodu pojavile niske temperature, moglo bi doći do izmrzavanja cvetnih pupoljaka, jer su u proteklom periodu padavine bile obilnije.

„Pored visokih temperatura i padavine su uticale na bubrenje pupoljaka. Stanje pupoljaka utvrđeno analizom je dobro, što obećava dobru rodnost, pod uslovom da vremenske prilike tokom marta i aprila budu naklonjene voćarima, bez nekih ekstrema u pogledu vlage i temperature, koje bi dovele do kasnih prolećnih mrazeva, kao što je bilo 2016. i 2017. godine.

Poslednji sneg je pao u poslednjem trenutku da pomogne zemljištu da nadoknadi deficit vlage iz prethodne vegetacije i da se voćke, koje su prošle kroz sušni period, koliko toliko oporave“, zaključila je Jović.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top