Tabanovac  računa na mlade ljude (FOTO)

Petrovac

Događaji

Tabanovac računa na mlade ljude (FOTO)

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Selo beleži najmanju migraciju u opštini Petrovac na Mlavi. Iako u poslednjih nekoliko godina mladi odlaze iz Tabanovca, ipak je to mnogo manje nego iz drugih petrovačkih sela.

Tabanovac se nalazi na 12 kilometara južno od Petrovca na Mlavi, sa leve i desne obale reke Busur. Podeljeno ne dva dela potesima Gaj i Carina, okruženo je visovima Dubrava (256 m), Brdo (250 m) i Carina (180m). 

Površina atara iznosi 1549 hektara. Tabanovac je selo zbijenog tipa, rečicom Busur podeljeno na pet mala koje samo ulice razdvajaju. Nekada su postojala dva sela: Parložica (u srednjevekovno doba - 22 kuće) i Vrbovac (1722.godine - 17 kuća), koji je odumro u drugoj polovini 18.veka.


Panorama sela Tabanovac danas

Naziv Vrbovac zadržao se i danas na širem potesu ovog kraja.  70-ih godina prošlog veka u potesu Vrbovca je postojalo veštačko jezero (3,18 hektara) koje je bilo poribljeno i služilo za navodnjavanje njiva. Najstarije naselje otkriveno je u selu Vrbovcu i zasnovano u vreme starčevačke kulture, oko 5500 godina pre nove ere. Postojalo je sve do vladavine Rimljana koji su na tom mestu imali stanicu.

Tabanovac je ranije bio na drugom mestu i kao sva sela mlavskog kraja često je pod raznim najezdama, naročito Turaka, menjao svoj položaj. Prema nekim pričama, na mestu Selište bili su nastanjeni Arapi koji su kovali gvožđe i štavili kože tabake u tabarkama. Kako su ljudi iz Selišta morali da beže, prebegnu Arapima, a kad oni odoše meštani prozvaše mesto Tabanovac, po tabaku-koži.

Stanovništvo je srpsko, prve porodice došle su iz Krajne i Sarajeva. To je bilo polovinom 18.veka, a kasnije se naseljavanje nastavlja uglavnom  zbog dobre zemlje i bežanja od Turaka. 

 
Atar nije mali – 1549 hektara

Po popisu iz 1863.godine selo je brojalo 644 stanovnika i sve do osamdesetih godina prošlog veka imalo je tendenciju rasta. Po popisu iz 2011.godine Tabanovac ima 1188 stanovnika, od čega oko 300 na privremenom radu u inostanstvu. 

Selo beleži najmanju migraciju u opštini Petrovac na Mlavi. Iako u poslednjih nekoliko godina mladi odlaze iz Tabanovca, ipak je to mnogo manje nego iz drugih petrovačkih sela. Razloga ima više. 


Poljoprivreda jedan od glavnih aduta Tabanovca putevi

Poljoprivredna proizvodnja u Tabanovcu je izuzetno razvijena i prenosi se sa kolena na koleno. Poljoprivredna gazdinstva Jugoslava Đurđevića, Nenada Milića, Dejana Živojnovića, Dejana Radosavljevića, Toplice Stevanovića, Dejana Miljkovića i Slađana Radovanovića su među vodećim u opštini Petrovac na Mlavi, a važno je to što ih vode uglavnom mladi ljudi koji to dalje prenose na svoja pokoljenja.

Sve više je i pčelara u Tabanovcu, a pčelarstvo postaje brend Petrovca na Mlavi i jedna je od najunosnijih grana poljoprivrede. Nenad Kojić, Radomir Ivanović i Dobrica Stanojević su pioniri pčelarstva u Tabanovcu, ali iz godine u godinu postaju ozbiljni pčelari koji  šire svoju delatnost.


Jovica Simić : Mlad i posvećen selu

Predsednik Mesne zajednice Tabanovac, Jovica Simić, diplomirani je inžinjer saobraćaja koji ima 27 godina. Primer je mladog čoveka koji ostaje na svom ognjištu. Izuzetno je aktivan i posvećen poslu predsenika mesne zajednice i sa ponosom predstavlja rezuzltate iz prethodnih godinu dana.

„Najznačajnije investicije koje smo imali u prethodnoj godini su asfaltiranje dve ulice u ukupnoj dužini od oko 1,2 kilometara i potpuno nova  fasada koja je urađena na crkvi Svetog Apostola Tome u našem selu. Održavali smo atarske puteve koji su za naše meštane izuzetno značajni jer vode do poljoprivrednih parcela naših poljoprivrednih proizvođača.U svakoj našoj akciji pomaže nam opština Petrovac na Mlavi sa kojom imamo izuzetnu saradnju, a ovom prilikom se posebno zahvaljujemo predsedniku opštine Dušku Nediniću koji je uvek imao rezumevanja za sve naše probleme i zahteve. Moram da se pohvalim i činjenicom da je u Tabanovcu asfaltirano 90 posto ulica i da nam je u planu da još dve preostale asfaltiramo, kao i put za našu crkvu na periferiji sela, u dužini od 800 metara“ rekao je Jovica Simić.


U Tabanovcu asfaltirano oko 90 odsto ulica

Simić je dodao da Tabanovac ima i turističkog potencijala, pre svega lokalitet Belovode koji se nalazi na tromeđi sela Krvija, Veliko Laole i Tabanovac, ali i na još nekoliko lokacija koje nisu istraživane, već u obradi zemlje poljoprivrednici pronalaze razne predmete, novac, oruđe, koji su dokaz da postoji još lokaliteta u samom Tabanovcu. Turizmom se u ovom selu još niko ne bavi, ali postoje interesovanja kod meštana za seoski turizam.

Tabanovac slobodno možemo da nazovemo i poljoprivredno selo, a to se još upotpunjuje i činjenicom da u selu posluje firma Gajčanka, osnovana  1979. godine. U početku se  bavila  samo građevinskim radovima. Od 1985. godine počinje sa preradom drveta, od 1992. otvara se pogon prehrane gde počinju da se organizaciju setve i otkup poljoprivrednih proizvoda.

 
Od građevine do strugare

U vremenu opšte nestašice počeli su proizvodnju hladnog ceđenog jestivog ulja, proizvodnja i pakovanje svih vrsta kukuruznog brašna i integralnog brašna od pšenice, ovsa, raži i heljde. Firma Gajčanka vrši otkup oraha, lešnika, semena bundeve, soje , suncokreta, pšenice i kukuruza.


Posao se proširio 

Direktor i vlasnik firme „Gajčanka“  Drakče Ljubisavljević,  za naš portal kaže da je zadovoljan svojim poslovanjem, ali da uvek ima mesta za napredak.

„Vršimo otkup suncokreta, soje, pšenice, kukuruza i uljane repice. Isto tako otkupljujemo orah u jezgru i korubi, lešnik, pasulj. Pogon prehrane se posle otkupa poljoprivrednih proizvoda usmerava na preradu tih proizvoda u finalnu fazu. U pogonu vršimo doradu, proizvodnju i pakovanje oraha, semenki bundeva, suncokreta, lešnika, badema. U mlinu na kamenu meljemo sve vrste žitarice i pravimo kukuruzno brašno, pšenično, raženo, ječmeno, ovseno. Vršimo standardna pakovanja proizvoda u sitna i krupna pakovanja za dalju prodaju. Pošto se nalazimo u blizini Homoljskih planina gde postoje različite vrste drveta, mi se bavimo otkupom jasena, hrasta, bukve, divlje trešnje, oraha . Imamo široku paletu proizvoda od drveta. Radimo razne vrste elemenata od jasena, hrasta, bukve, divlje trešnje, oraha, topole“, kaže Ljubisavljević i dodaje:


Firma - strugara sa različitim delatnostima

„Firma Gajčanka (strugara) poznata je po izradi dimenzijskih elemenata od oraha, hrasta, jasena, bukve. Firma izvodi sve vrste građevinskih radova u visokoj gradnji bilo sa materijalom kupaca ili našim materijalom, po sistemu ključ u ruke. Posedujemo znanje, radnike i opremu da možemo da radimo i najkomplikovanije građevinske oblike. Iza nas stoje mnogo izgrađenih objekata i zadovoljnih mušterija“ rekao je direktor i vlasnik firme Drakče Ljubisavljević.


Uskoro veliki jubilej pravoslavlja

Pravoslavna crkva Svetog apostola Tome podignuta je 1919.godine i za dve godine proslaviće 100 godina postojanja. Za tu priliku u toku je kompletno oslikavanje crkve, a kako smo već  najavili, do kraja godine biće potpuno asfaltiran put do crkve.


Kralj u centru sela

Centar sela je uređen i sređen, uređeno je igralište za decu a u centru sela se nalaze spomenici kralju Aleksandru Karađorđeviću koji je podignut 1933.godine i spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu. 


Tabanovčani ni svoje borce nisu zaboravili

Dom kulture je građen 1948.godine, Kulturno umetničko društvo „Žarko Milovanović Žare“ je aktivno i jedno je od glavnih mesta za okupljanje mladih Tabanovčana. 

Selo ima četvororazrednu osnvnovnu školu koja ima oko dvadesetak učenika, inače škola je istureno odljenje osnovne škole „Sveta Mihajlović“ Burovac. 


Škola za dvadesetak đaka

U planu saveta mesne zajednice se nalazi i renoviranje školskog igrališta u dvorištu škole koje nikada nije imalo asfaltnu podlogu.


Da li će teren dočekati asfalt?

Tabanovac je takođe dosta poznat i po fudbalskom klubu „Zadrugar“ i po letnjem turniru u malom fudbalu „Tomiša Vlajić“. Fudbalski kluba „Zadrugar“ je trenutno član Međuopštinske fudbalske lige „Mlava“gde zauzima prvo mesto i najverovatnije će se od sledeće godine takmičiti u Braničevskoj okružnoj ligi. 

Klub igra u ligi „ Mlava“ i na pragu je višeg ranga

Klub ima dugu i uspešnu tradiciju. Pored velikog fudbala Tabanovac je poznat i po malom fudbalu. Ovog leta po 19 put biće organizovan Memorijalni turnir u malom fudbalu  „Tomiša Vlajić“. 

Turnir traje već  19 godina, a učestvovali su svi najbolji igrači malog fudbala u Srbiji. U nekoliko navrata učestvovali su i reprezentativci Srbije u Futsalu Igor Šošo, Vidan Bojović i drugi.


Mesto za mali fudbal

Sa pravom se može reći da je Tabanovac u opštini Petrovac na Mlavi trenutno selo sa najmladjim prosekom starosti stanovništva. To im svakako može biti od koristi, ako u budućnosti umeju pravilno da iskoriste tu mladost , ako pronađu dobar recept za to. Jer,da ponovimo, iz ovog sela mladi odlaze, ali nikako kao u ostalim petrovačkim selima. Da li je to adut Tabanovca i hoće li ga iskoristiti, ostaje da se vidi.Sve zavisi od njih samih, ali i pomoći lokalne samouprave koja za sada ne izostaje.


Još jedna šansa:  Tabanovac ima sve više vinograda i voćnjaka


* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Šansa za selo 2" koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017.godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top