Srpsko srce Johanovo

Malo Crniće

Kultura

Srpsko srce Johanovo

Foto: bsmmc/youtube

How Good Of A Friend Are You Really?

Biblioteka „Srboljub Mitić“ Malo Crniće priredila je promociju romana „Srpsko srce Johanovo“,Veselina Dželetovića. Knjiga nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Dželetović  je roman posvetio svim ljudima – humanistima, patriotama Srbima na Kosovu i Metohiji. Njegovo predstavljanje romana uzburkalo je emocije učesnika programa, ali i publike. 

Knjigu je publikovalo Udruženja pisaca „Poeta“ iz Beograda, te je promociji prustvovao predstavnik izdavača Slobodan Rosić, kao i profesor doktor Milenko Čurović.

Veselin Dželatović je o svom književnom radu, boravku na Kosovu i Metohiji i romanu „Srpsko srce Johanovo“, govorio veoma nadahnuto i emotivno:

Nisam ni slutio da će istinita priča o Nemcu Johanu Vagneru koga sam upoznao 2004, na razvalinama srpskog groblja u jednom kosovskom selu, biti temelj da neverovatna i istinita priča postane roman, i da će neko poželeti da prema knjizi  snimi film. Nosio sam knjige na Kosovo i otišao na sahranu. Od cele porodice ostao je samo dečak, kome su Albanci kidnapovali oca i povadili organe. Oko pet godina kasnije, dečaku su ubili i babu i dedu i bacili ih u kanal pored puta. U njihovo dvorište, opkoljeno bodljikavom žicom, upala su petorica Šiptara. Prvo su ispred kuće preklali psa, a onda silovali dečakovu majku. 

Ona se obesila, jer nije mogla da podnese sramotu. Bilo je nas desetak na sahrani te žene, i na groblju koje su Šiptari gotovo uništili, među polomljenim spomenicima i razbacanim krstačama primetio sam čoveka koji stoji sa strane. Njegova pojava i držanje govorili su da ponašanjem i odevanjem ne odgovara tom vremenu i prostoru. Bio je u skupom, otmenom odelu, i pitao sam se šta traži na sahrani. Bio je u pratnji jednog narednika Kfora. Cela priča postala je još čudnija kada je na groblju, tom čoveku prišao dečak koji je izgubio majku i zagrlio ga. Pitao sam meštane, ko je taj čovek? Oni su odgovorili: „Nećeš verovati, taj čovek tvrdi da u grudima nosi srce našeg Jovana. Imućan je i hoće da pomogne porodici. Uglavnom, nešto je Johana „teralo“ da istraži o čemu se radi”, kazao je Dželetović. 

Uspeo je, objašnjava Dželetović, čak da pronađe kuću u Albaniji u kojoj je Jovan „operisan“, odnosno – vađeni su mu organi, dok se nije stiglo i do srca. 

Doskora ni ja nisam znao da se radi o onoj Žutoj kući koja je pominjana u medijima jer ju je Johan zvao samo „kuća“. Pažnju mu je priviklo đubrište pored zgrade koje je krišom snimio, a tu se nalazili špricevi i ambalaže lekova koji se koriste pri presađivanju organa. Podatke je 2003. Johan dao nemačkoj obaveštajnoj službi.  
„ Sve se završilo time što je Milanov ujak pristao da Johan usvoji dečaka, ali tek pošto mu je ovaj obećao da će preći u pravoslavlje, da se dečakovo ime i prezime neće menjati i kako će poslednji potomak ove porodice ostati u kontaktu sa svojima“, završio je priču autor. 


Srpsko srce Johanovo

 Inspirisan ovim događajem, Dželetović  je najpre napisao poemu „Srpsko srce Jovanovo“, a kasnije i roman, koji je doživeo četrnaesto izdanje. 

Preveden je na više stranih jezika.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top