Sociorehabilitacioni klub šansa za decu i mlade sa antisocijalnim problemima (FOTO)

Braničevo

Društvo

Sociorehabilitacioni klub šansa za decu i mlade sa antisocijalnim problemima (FOTO)

Foto: N.S.,UG „Šansa“

How Good Of A Friend Are You Really?

Požarevac je prepoznao potrebu za socioterapijski servis za decu i mlade u sukobu sa zakonom i u riziku. Korisnici su deca do 14 godina upućena od strane suda ili Centra za socijalni rad.

Deca koja dolaze u sukob sa zakonom sve više su tema raznih negativnih dešavanja u društvu. Ali, prema tvrdnjama stručnjaka, oni se sa zakonom ne sukobljavaju po sopstvenom izboru, već kao rezultat suženih mogućnosti dostupnih za njihov razvoj.Te mogućnosti su još više ograničene od trenutka kada uđu u sistem pravosuđa, odnosno kad počine krivično delo.

Prema podacima nadležnih službi u Braničevskom okrugu, beleži se trend porasta mladih sa problemima u ponašanju. Evidentira se i povećanje broja dece do 14 godina sa antisocijalnim ponašanjem, kao i broj mladih iznad 14 godina ( krivično odgovornih) u sukobu sa zakonom i u sudskoj proceduri.

Mladi u sukobu sa zakonom višestruki su recidivisti sa problemima prevazilaženja razvojnih kriza, a prolongirane sudske procedure koje ih etiketiraju, pre služe da ih isključe iz društva nego da pomognu u njihovoj reintegraciji.

Ograničenja sredinskog konteksta u odsustvu primene alternativnih mera i diverzionih postupaka prolongira problem i uskraćuje pravo na participaciju (Konvencija o pravima deteta, čl.12) ’’Dete ima pravo da izrazi mišljenje, a to mišljenje treba da bude uzeto u obzir u svim pitanjima koja se njega tiču’’. Princip participativnosti predstavlja osnovu za aktivno uključenje dece u ostvarivanje prava (sloboda izražavanja, sloboda mišljenja, zaštita privatnosti i pristup odgovarajućim informacijama). Uskraćena su prava zasnovana na Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica RS koji omogućava primenu diverzionih postupaka i alternativnih mera što zahteva razvijanje lokalne usluge u zajednicama,“ navode iz  Udruženja građana „Šansa“ iz Požarevca.

 

U Udruženju Šansa

Požarevac je kao grad prepoznao potrebu za socioterapijski servis za decu i mlade u sukobu sa zakonom i u riziku, pa je u Strategiji razvoja socijalne zaštite, 2009. godine kao prioritet definisao zaštitu ove kategorije dece i omladine . Iz gradskog budžeta od tada se redovno finansira usluga Sociorehabilitacionog kluba za decu i mlade koju sprovodi upravo Udruženje građana „Šansa“ na osnovu konkursa.

Grad prepoznao potrebu za uslugama Šanse

Klub je namenjen deci i mladima u situacijama kada su im usled porodičnih, socijalnih i drugih životnih okolnosti ugroženi zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne mogu  da dostignu  optimalni nivo razvoja, a naročito ako su  u sukobu sa roditeljima, strateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožavaju sebe i okolinu.  Postojanje ovakve vrste  servisa  za decu i mlade sa problemima u ponašanju je od izuzetnog  značaja za rešavanje problema koji dovode do ovakvog ponašanja, kao i za njihovo uključivanje u društvo“, kaže za E-Braničevo psiholog Vladan Bošković, koordinator  Sociorehabilatacionog Kluba za mlade u Požarevcu.

 

Vladan Bošković, koordinator Sociorehabilatacionog Kluba za mlade u Požarevcu.

Korisnici su deca do 14 godina sa antisocijalnim ponašanjem (sukobi, konflikti, remećenje nastave, nepoštovanje autoriteta, nesuglasice sa vršnjacima, tuče, izostajanje sa nastave, zaostajanje u savladavanju školskog gradiva)  i/ili  u riziku sukoba sa zakonom. Takodje,  korisnici su i mladi iznad 14 godina  upućeni  od strane Centra za socijalni rad  zbog  većeg broja prijava za antisocijalno i nasilničko ponašanje (tuče, verbalni sukobi u vidu svađi, vređanja i pretnji, krađe, provale i sl.), porodičnih  problema (konfliktni porodični odnosi, sniženi roditeljski kapaciteti za usmeravanje deteta...) ili sa izrečnim vaspitnim merama od strane Višeg suda u Požarevcu,  kao što je pojačan nadzor roditelja ili organa starateljstva, sa posebnom obavezom  uključivanja  u savetodavno - edukativni program u Klubu  za mlade.

Monitoring Centra za socijalni rad, pilotiranje novih programa podizanja bezbednosne kulture u Sociorehabilitacionom klubu za mlade  

Deca do 14 godina koja imaju problem u ponašanju, sa vršnjacima, nastavnicima, dakle nisu u sukobu sa zakonom  ali su u riziku, u Sociorehabilitacioni klub mogu biti upućena i od strane osnovne škole. I srednje škole mogu da upute decu koja nemaju krivične postupke, ali imaju problem u okviru školskog sistema“, navodi  Bošković.

Detekotovanje dece i mladih se vrši i na inicijativu roditelja, zbog postojanja problema u funkcionisanju dece u školskom okruženju.

Tribina o vršnjačkom nasilju, održana u Požarevačkoj gimnaziji

 

Korisnici su i maloletnici koji su učinili neki prekršaj ili dolaze po prijavi roditelja. Imamo jednog korisnika, čija majka je procenila da bi za njega bilo jako poželjno da pohađa i da koristi usluge kluba. Uključeni su u individualni i terapijski  tretman“, objašnjava Vladan Bošković.

Ali, činjenica je da nisu ni svi roditelji isti, niti isto reaguju na ponašanje svoje dece.Vrlo često se dešava, kaže Bošković, da roditelji negiraju da dete ima problem, pogotovo u početku. Dešava se da anuliraju svoj deo odgovornosti, te da je do problema došlo zbog nekih njihovih grešaka i propusta u vaspitanju, prepoznavanju potreba deteta. Negiraju da je porodica kriva i odbijaju da učestvuju u tretmanu. Ali, ima i suprotnih slučajeva.

Jedna od brojnih edukacija

 

 „Sa roditeljima se pre svega obavlja razgovor u Centru za socijalni rad i neophodno je da oni prihvate da dete učestvuje u tretmanu, bilo koja ustanova da ga upućuje, traži se njihova saglasnost.Oni tada dobijaju informacije o tretmanu i uslugi koja se pruža detetu.Nismo imali iskustava u smislu da su odbijali da se dete uključi u rad Kluba, zato što su to deca čiji su roditelji svesni problema“,kaže Biljana Ignjatović iz UG „Šansa“.

 

Biljana Ignjatović, predsednica UO Udruženja Šansa

Ali, važno je naglasiti da za prihvat u Klubu nije dovoljna samo želja i procena roditelja ili staratelja, pa čak ni školskih pedagoga. Centar za socijalni rad  je nadležan da po predlogu školskih institucija ili roditelja, proceni i da svoje mišljenje da li je detetu neophodno uključivanje u klub.

Stručne službe Centra i Udruženja „Šansa“ razmatraju pojedinačne slučajeve i kada, na osnovu razgovora sa roditeljima, detetom, zaključe da zaista postoji neka vrsta antisocijalnog ponašanja, koje je dublje i ima dugoročno pojavljivanje u prošlosti, onda ga Sociorehabilitacioni klub prima na tretman i određuje se u koju grupu će biti uključeno. Centar kasnije sprovodi i monitoring nad primenom  tretmana i njegovim efektima,odnosno da li je došlo do neke pozitivne promene u ponašanju ili nije, o čemu obaveštava sud“, navodi Tatjana Rajić, direktorka požarevačkog Centra za socijalni rad, dodajući da ta ustanova ima kontakt samo sa evidentiranom decom i mladima, bilo po prijavi škole ili po osnovu počinjenog prekršaja.

 

Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad Požarevac

Tretman traje od šest meseci do godinu dana. Voditelj tretmana u šestomesečnom izveštaju ocenjuje da li ima potrebe da se tretman produži ili eventualno ukine, ako su postignuti željeni efekti.Na godišnjem nivou kroz Klub prođe u proseku po 30 maloletnika. Radi se sa četiri grupe, dve sa decom do 14 godina i dve sa starijima od 14 godina koji imaju izrečene vaspitne mere. 

U Klubu postoji grupni rad ( razne radionice), ali se potencira individualni rad sa detetom i roditeljem i posebno sa roditeljima.

„Svakom detetu se pristupa potpuno individualno. Ako je za nekoga problem kontola besa, onda se sa tim detetom radi najviše u toj oblasti, a može da se radi kroz grupne radionice ili kroz individualni rad. Ako je nekom detetu problem kontakt sa vršnjačkim okruženjem ili odnos sa roditeljima ili u porodici, onda se radi na tome, s tim da je praksa da se u početku radi individualno, tek kasnije se uključuju u grupe, u zavisnosti od vrste  problema koje dete ima“, priča Vladan Bošković.

Kada su u pitanju maloletnici koji su već došli u sukob sa zakonom, praksa je slična.Radi se i individualno i grupno, uključuju se i roditelji, a sve to nakon procene stručnjaka u čemu leži problem i na čemu je potrebno raditi. Nakon tretmana sa decom koja su počinila neki prekršaj ili krivično delo, dostavlja se izveštaj Centru za socijalni rad koji potom sve dostavlja sudu.

Bitno je sa svakim detetom prvo raditi individualno, da se uradi procena, pa se tek potom uključuje u grupu. Značaj grupnog rada je razmena iskustava u kontaktu sa vršnjacima gde se mnogo brže usvajaju i prihvate neke stvari. Kada čuju iz kontakta sa vršnjakom kako je on prebrodio neke stvari, kakvo je njegovo viđenje na datu situaciju, lakše mogu da prihvate promenu, nego ako je u pitanju samo savetodavna i korektivna uloga voditelja slučaja. Ali, prvenstveno se sa svakim detetom radi individualno da se vide njegove slabosti, potrebe, želje, strahovi , a sve to može da se iskoristi da se pojača samopouzdanje, kako bi se korektivno delovalo i postigli neki efekat sa određenim detetom“, kaže Bošković.  

Ipak, stručnjaci naglašavaju da Sociorehabilitacioni klub nije preventivna usluga, već pravi tretman jer su deca koja tu dolaze već u nekom problemu.Čak i kada sud izrekne meru upućivanja maloletnika na savetodavnu uslugu u Klub,ovo je mesto gde se zaustavlja svako osuđivanje i ulazi u podržavajuću sredinu.

Mi nismo tu da kažnjavamo, to radi sud ukoliko proceni da tako treba. Mi smo tu da utičemo na uzrok antisocijalnog ponašanja kroz tretman, da im pružimo rehabilitaciju, bez obzira da li je to dete napravilo prekršaj, krivično delo ili samo ima antisocijalo ponašanje.Naša je uloga da ih vratimo i integrišemo u lokalnu zajednicu, da ne budu odbačeni i stigmatizovani. To je poenta, oni ovde dolaze potpuno bez metoda prisila čak i kada sud izrekne tu meru“, objašnjava Bošković.

Ali, ovu uslugu sociorehabilitacije maloletnika u sukobu sa zakonom ili u riziku, ima samo Požarevac i usluge Kluba ne mogu koristiti ostale opštine Braničevskog okruga, iako nije zanemarljiv ni broj problematične dece širom okruga.

U „Šansi“ smatraju da problem leži u tome što lokalne vlasti ne prepoznaju značaj takvih usluga, pa se slični klubovi gase i u nekim gradovima gde su ranije postojali.

„Iz ugla udruženja građana i Centra za socijalni rad, mnogo je tribina,okruglih stolova, edukacija napravljeno za stručne radnike iz ostalih opština. Ako može Novi Pazar da nas prepozna, pa čak i misija OEBS-a koja je značajan donator , podržava UG„Šansa“ da u Novom Pazaru  reflektuje i napravi identičnu uslugu, onda nije bilo teško ni braničevskim opštinama, ali to se jednostavno nije desilo. Jako je važna medijska uloga da se i oni pospeše i shvate da to nisu velika sredstva, oko  milion dinara na godišnjem nivou za rehabilitaciju 30 maloletnika u Požarevcu. U manjim sredinama bi verovatno bilo i manje“, smatra Biljana Ignjatović, predsednica Upravnog odbora „Šanse“.

 

Tatjana Rajić i Biljana Ignjatović

A benefiti su evidentni, tvrde u ovom udruženju. Dešava se da pojedini maloletnici nakon okončanja tretmana, iako nemaju nikavu obavezu,žele da ostanu da volontiraju i da budu uključeni u rad Kluba.

Mnoga deca nakon tretmana žele da ostanu kao volonteri i pomognu vršnjacima

Imamo dosta takvih slučajeva, ne žele da odu jer su tu prihvaćeni i nisu osuđeni za svoje ponašanje“, kaže Vladan Bošković.

„Šansi“ je grad Požarevac ponovo dao šansu i ukazao poverenje, tako što je tom udruženju i u naredne tri godine poverio uslugu "Sociorehabilitacionog kluba za decu i mlade".

Šansa je zaista velika šansa

 

„ Nadamo se da ćemo i u narednom periodu nastaviti sa izuzetno uspešnom realizacijom tretmana, koji je u prethodnom periodu, a na osnovu zvaničnih evidencija nadležnih organa, recidivantno ponašanje maloletnika smanjivao na nivo od 3-5 odsto“, poručuju iz UG „Šansa.“

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Druga šansa” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio i internet u 2018.godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top