Slavica Đukić – legenda gradištanskog i srpskog rukometa (FOTO)

Veliko Gradište

Sport

Slavica Đukić – legenda gradištanskog i srpskog rukometa (FOTO)

Foto: Privatna ahriva, juscentarvg.com, oks.org.rs

How Good Of A Friend Are You Really?

„Zlatna“ devojka iz Los Anđelesa, jedna od najboljih rukometnih golmana koje je tadašnja SFRJ imala je Gradištanka Slavica Đukić.

Slavica Đukić je rođena 7. januara 1960. godine u Velikom Gradištu, gde je završila osnovnu školu „ Ivo Lola Ribar“ i srednju Ekonomsku školu „Boris Kidrič“. Upisala je višu turističku, ali zbog obaveza u rukometu nije uspela da je završi.


Početak karijere sa ekipom RK VGSK

„Nisam htela da završavam na „mufte“, nego sam htela da to bude kako treba“, iskrena je Đukić.

Najpre je počela da se bavi odbojkom. Šezdesetih godina u Velikom Grdištu mnogi su igrali odbojku, i to je bio obavezan sport u osnovnoj školi. Sportske ekipe trenirale su u maloj sali kod Srednje škole i ovaj objekat je izuzetno mesto za sve gradištanske sportiste. U to vreme nije bilo ženskog odbojkaškog kluba, pa je rukomet bilo sledeći najbolji sport. Mogla je to da bude i košarka, pa čak fudbal. Bila je talentovana, kako sama kaže, za loptu.

 
RK VGSK 1972

Počeci ženskog rukometa u Velikom Gradištu datiraju iz 1966. godine. Ekipa se nažalost raspala da bi 1970. godine formirana druga ekipa kojoj se 1972. godine priključuje Đukićeva. Tada je već završena Sportska hala, a prvi treneri bili su joj Slobodan Radović i Slobodan Baja Živković.


Prvi rukometni koraci u tada novoj sportskoj hali

 U Gradištu je bila  do svoje 18 godine. U beogradski „Radnički“ stiže 1979. godine, gde ostaje 10 godina. Taj period je najtrofejniji u istoriji ovog beogradskog kluba. U to vreme „Radnički“ je vodio rukometne duele sa „Lokomotivom“ iz Zagreba, „Voždovcem“, ORK „Beograd“, „ Osijekom“, a kasnije sa „Budućnošču“ iz Titograda, danas Podgorice. Šampionke države su bile gotovo svake godine, od 1979. do 1987 godine.

Slavica je u to vreme sa „Radničkim“ na evropskoj sceni osvojila tri titule: dva Kupa šampiona 1980, 1984. i Kup kupova (sada Kup IHF) 1986. Gro tadašnje reprezentacije činile su upravo igračice „Radničkog“. Uvertira za najveći uspeh tadašnje  SFRJ, a svakako i Slavičin, zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, bilo je treće mesto na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj, 1982. godine.


Reprezentacija po završetku finalne utakmice

Los Anđeles je doneo potpunu dominaciju jugoslovenskih rukometašica. Na olimpijskom turniru bilo je šest reprezentacija i igrao je svako sa svakim. Jugoslovenska reprezentacija je ostvarila svih pet pobeda uz neverovatnu gol razliku plus 41. Drugoplaisana Južna Koreja imala je tri boda manje.

 Osim velikog uspeha, Slavica iz Los Anđelesa ne nosi baš lepe uspomene. Amerikanci se, kaže, baš nisu pokazali kao dobri domaćini po pitanju smeštaja i hrane. Sportisti su bili smešteni u nekom starom kampusu Univrziteta, čak nisu smeli da izađu u grad, priseća se ova uspešna sportistkinja. Na otvaranju igara čekale su satima da izađu na stadion.  

Seul je bio druga priča, Barselona pogotovo. Poput Belvila, u koji su bili smešteni učesnici Univerzijade u Beogradu, tako su i ove dve metropole dočekale sportiste, novim stambenim kompleksom.

 U Holandiji 1986. godine, reperezentacija SFRJ bila je peta. Naredne godine igrano je B Svetsko prvenstvo, koje je ujedno bilo i kvalifikacioni turnir za OI 1988. godine u Seulu, gde je jugoslovenska reprezentacija bila najbolja. U Seulu Jugoslovenke su zauzele četvrto mesto.

„Paradoksalno pobedile smo Južnu Koreju u grupi, a one na kraju bile olimpijske pobednice. Psihologija u to vreme nije toliko bila prisutna u sportu. Mislim da smo tada na tom polju omanule“, smatra naša sagovornica.


Dodela medalja IO Los Anđeles

Za reperezentaciju SFRJ poslednji put je igrala 1989. godine, a zabeležila je oko 150 nastupa. Te godine odlazi u bečku „Hipobanku“ sa kojom osvaja još jedan evropski Kup šampiona.

SFRJ poslednji put učestvuje na Svetskom prvenstvu 1990. godine kada osvaja srebrnu medalju, ali Slavica je na tom prvenstvu branila boje Austrije. Pošto se Jugoslavija raspala, a dve Nemačke spojile, austrijska reprezentacija kao petoplasirana otišla je na Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine i tamo bila peta.

„Austrijska reprezentacija je bila dosta spremna, u njoj je bilo dosta Jugoslovenki, čak više od 50 odsto. Iz reprezentacije SFRJ iz Los Anđelesa bilo je čak šest igračica. Koliko god da smo imali bolje uslove za rad sa austrijskom reprezentacijom, falilo je tu nešto drugo. Jedna je majka, ne može ih biti više. Tada smo profesionalno prilazili obavezama i zanemarivali ta osećanja.  Mislim da je došlo i do prezasićenja, ali nije dobro tempirana ni forma za igre“, priseća se Slavica Đukić.


Još jedna fotografija iz Los Anđelesa

Naredne godine iz „Hipobanke“ prelazi u drugi po jačini klub u Austriji. Reprezentacija Jugoslavije devedestih godina rasula se po svetu. Neke rukometašice su u Beogradu, pojedine su još u inostranstvu.

„Kada se sretnemo kao da se nismo ni rastajale“, priča nam Đukićeva.


Slavica sa Svetlanom Kitić

Rukomet jeste malo grublja igra, ali su golmani koliko- toliko pošteđeni u zoni od šest metara, jer nisu u direktnom kontaktu sa ostalim igračima, ali povrede Slavicu nisu skroz mimoišle.

„Napori su veliki, igrači su uglavnom imali problema sa povredama meniskusa i ramena, ja sa kičmom. Sa tim problemom sam se susrela veoma mlada, u drugoj- trećoj godini srednje škole i vučem to i dan danas. S obzirom na sve što sam prošla, osećam se dobro“, kaže gradištanska rukometašica.

Rukometom je prestala da se bavi u 35.godini. Deset godina je rukomet nije zanimao, nastalo je prezasićenje.

„ U životu kada presečem, trudim se da ne gledam sa žaljenjem na to. Dam sve od sebe i kraj. Nikad nisam zažalila što sam prekinula. Mogla sam komotno da igram još pet, šest godina. „Radnički“ je u tih deset godina igrao veteranske turnire u Tivtu, nikada nisam igrala sa njima. Desilo mi se, dok sam igrala u Austriji, da sam poslednjih godina igranja prešla sa deset treninga nedeljno na svega tri, i pošto mi je bilo dosadno, gazda kluba koji bio je trgovac farbama, našao mi je posao u završnoj laboratoriji jedne farbare. To mi je dobrodošlo da naučim jezik, jer sam tamo radila samo sa Nemcima“, priseća se Slavica.


Sada druge devojčice igraju rukomet pod budnim Slavičinim okom


Slavica sa rukometašicama VGSK

 Kada je prestala sa aktivnim bavljenjem rukometom, radila je za sebe rekreativne treninge, tu su bile i svakodnevne duge šetnje. Već sedam godina vodi računa kako se hrrani, u prilog čemu govori i njena „linija“.


Slavica sa veterankama septembar 2017. Vrnjačka Banja

Od 2008. godine ipak se ponovo posvetila rukometu. U Velikom Gradištu osnovala je veteransku rukometnu ekipu i tada se šokirala činjenicom da Gradište ima više veteranki nego mladih rukometašica, jer se deset godina nije radilo u toj oblasti.


Ponovo na okupu

Trenutno je predsednik Rukometnog kluba VGSK, a vrlo rado bi, kako ističe, našla novog, kako bi se spustila na teren. Trenutno se Gradištanke takmiče u Drugoj ligi Centar sa još šest beogradskih ekipa i Lazarevcem.


Slavica kao trener sa ekipom RK VGSK

 „Takav sam tip, volim da radim, ne umem da sedim jer tada se osećam bolesno. Fizički sam aktivna koliko mi godine dopuštaju“, kaže Slavica Đukić.

Prati dešavanja u „Radničkom“, koji se trenutno ne takmiči, čak su jedno vreme Gradištanke i rukometašice Radničkog igrale u istoj ligi.

„Smatram da je država,  poput fudbalskih klubova Crvena zvezda i Partizan, trebalo da očuva Rukometni klub „Radnički“. To je istorija, retko koji klub će ponoviti takav uspeh“, zaključila je Đukićeva.

Pored toga bavi se i privatnim biznisom skoro 20 godina.

Korišćeni podaci: oks.org.rs i rss.org.rs

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Vredno sećanja” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

–  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top