Šetonje – selo za primer (FOTO)

Petrovac

Turizam

Šetonje – selo za primer (FOTO)

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Ovo petrovačko selo je danas najmodernije i najrazvijenije selo u opštini, a negde se može pronaći podatak da je i najbogatije u Srbiji.

Šetonje je naselje u opštini Petrovac na Mlavi, 15 kilometara udaljeno od sedišta opštine. Atar Šetonja zauzima 3.588 hektara, 85 ari, i 37 m². Prema poslednjem popisu iz 2011. godine broji oko 2000 stanovnika.


Dobrodošli u Šetonje!

Selo Šetonje je naselje koje datira još iz srednjeg veka. Na svim kartama je obeleženo kao jedno od najstarijih naselja u mlavskom kraju. Prvi pisani podaci o životu i radu naselja Šetonje, pominju se u povelji iz 1230. godine koju izdaje bugarski car Asen II i kojom Dubrovčanima dozvoljava da dolaze u Braničevo, i da trguju u ovom kraju, konkretno Šetonju.

 Kada je ova oblast pala pod tursku vlast, Dubrovčani nisu sasvim napustili Šetonje. U popisima turskim, kojim se pominju poreske odrednice iz Braničevskog teftera selo Šetonje je imalo 17 kuća, i manastir „Duhovnik“ pripadalo je Ždrelu kao čitluk.


Selo smešteno u prostranoj ravnici

Selo se nalazi u prostranoj ravnici koja je sa jugoistočne strane oivičena brdima, Konjicom i Glavicom, a na severozapadu se pruža pored reke Mlave. Selo je na nadmorskoj visini od 120 metara, tako da ga reka Mlava i potoci ne plave. Tip sela je zbijen.
Šetonje je danas najmodernije i najrazvijenije selo u opštini, a negde se moze pronaći podatak da je i najbogatije selo u Srbiji. Iako ima 2.000 stanovnika, Šetonje mesečno „zaradi“ pola miliona evra, jer gotovo da nema kuće iz koje neko nije u inostranstvu, a samo u selu živi oko 250 meštana koji primaju stranu penziju.


Bogato selo – sređena infrastruktura

 Šetonje je gotovo potupno  infrastrukturno sređeno, a jedan od najzaslužnijih za to je aktuelni predsednik Skupštine opštine Petrovac na Mlavi, Milanče Aćimović, koji je i meštanin ovog sela.


Predsednik SO Petrovac živi u Šetonju

“Mi smo samo u 2011. godini uspeli da asfaltiramo 39 ulica, sada svake godine dodajemo po par ulica, tako smo i ove godine u saobraćaj pustili četiri novoasfaltirane ulice. Došli smo u situaciju da sada ne žurimo toliko, imamo još desetak malih ulica koje nemaju asfaltnu podlogu pa ćemo se potruditi da i to odradimo. U selu se sve radi planski, ne žurimo i ne jurimo kao što smo morali u periodu od 2008.-2012. kada je sve bilo jako zapušteno. Trenutno je u izradi projekat za rekonstrukciju ambulante, tu očekujemo ulaganja od oko 15-20 miliona dinara. Sledeći poduhav će biti rekonstrukcija osnovne škole, koja je u jako zapuštenom stanju jer u nju nije gotovo ništa ulagano u prethodnom periodu. Takođe je u planu rad na sportskim terenima i do 2019.godine nameravamo da uradimo zaobilaznicu oko Šetonja. Za zaobilaznicu nam nedostaje oko 700 metara, kako bismo kamione koji trenutno idu kroz centar sela, koji je izuzetno prometan a uzan, preusmerili na zaobilaznicu i tako poboljšali bezbenost dece i građana. Zaobilaznica bi išla od Ždrela prema Petrovcu, a vrednost investicije je oko sedam miliona dinara. Kako se samo ne bi hvalili moram da kažem da Šetonje ima i jedan veliki problem, a to je kanalizacija. Taj problem imaju sva sela u opštini Petrovac na Mlavi, pa čak i pojedini delovi grada. Tu se radi o velikim ulaganjima i očekujemo da što se budemo više približavali Evropskoj uniji i kada se otvore fodndovi za ekologiju, da će po principu po kojem se radi gasifikacija, da se radi i kanalizaciona mreža za čitavu teritoriju opštine Petrovac na Mlavi,” kaže za E-Braničevo Milanče Aćimović.  


Malo je ulica bez asfalta u Šetonju

Dodaje da se Šetonje u poslednje vreme dosta popravilo po pitanju prirodnog priraštaja i da je sve više mladih bračnih parova koji se odlučuju za troje i više dece.

Umesto nekadašnjih nadmetanja građenjem kuća i pravljenjem svadbi, gastarbajteri iz Šetonja sada novac zarađen u inostranstvu ulažu u otvaranje pogona, pa je ovo mesto i jedno od najrazvijenijih u Braničevu. Šetonje ima šest prodavnica mešovite robe, šest ugostiteljskih objekata, tri frizerske radnje, desetak firmi koje izvode razne građevinske radove, auto mehaničeare svih profila, rade dve benzinske pumpe…Jednom rečju Šetonje već sada možemo smatrati za varošicu.


Kuće sazidane teško stečenim novcem u inostranstvu

Milutin Miloradović, vlasnik  ovdašnje klanice, gotovo tri decenije proveo je radeći u Insbruku u Austriji, a onda se vratio u rodno mesto i otvorio klanicu sa pogonom za preradu mesa.


Milutin Miloradović se sa porodicom vrati iz Austrije i otvorio porodičnu firmu

“Pre dvadesetak godina otvorio sam porodično preduzeće za preradu mesa u kome je osim supruge I mene radilo još nekoliko radnika. Danas zapošljavam tridesetak ljudi i proizvodimo razne proizvode od mesa po tehnologiji EU, uz domaće znanje i iskustvo. Proizvode prodajem u Beogradu, Petrovcu, Ćupriji, Žagubici i drugim mestima. Imamo šest maloprodajnih objekata u Šetonju, Krepoljinu, Petrovcu, Požarevcu i Despotovcu. Kako sam ja otišao u penziju  posao je nastavio moj unuk, koji je u Austriji radio u industriji mesa i sada samostalno  vodi naše porodično preduzeće. Moje dosadašnje iskustvo govori da i u Srbiji može solidno da se zarađuje ako čovek ima ideju i hoće da radi,” priča Miloradović, čiji su se sin, snaha i njihova deca vratili iz Austrije i zajedničkim snagama svakodnevno unapređuju rad svoje firme.

Po legendi selo je dobilo ime jer su se po ataru Šetonja šetali knez Lazar i kneginja Milica. Po predanjima, vladarski par sagradio je na vrelu šetonjske reke vodenicu sa odajama. Danas se na tom mestu nalazi zgrada KJP „Izvor“ – Petrovac na Mlavi i vodovodna crpna stanica.

 
Centar Šetonja

Predanje, crkvu u Šetonju pripisuje zadžbini Kneza Lazara Hrebeljanovića. Ta starodrevna svetinja pod turskim ropstvom je stradala. Na istim temeljima je obnovljena – sazidana nova  crkva  u periodu od 1828 – 1829.godine. Sagrađena je od priloga meštana ovog i okolnih sela.


Crkva u selu

Crkva je sazidana od tvrdog materijala, i prvobitno je bila pokrivena tzv. ćeramidom. Ona po svom izgledu pripada vizantijskom stilu. Na crkvi  iznad ulaznih vrata dominira kube nad kojim je veliki krst. Crkva je sada sva pokrivena plehom. Krov je terasast, tako da daje lep izgled crkvi spolja. Dekor čine i  nekoliko prozora sa obe strane svetinje. Toranj sa zvonikom ima uske prozore. Struja je u crkvu uvedena 1969. godine. I zvona rade na električni pogon.


O podizanju hrama pisao je i Feliks Kanic

Sećanja na podizanje ovog hrama, ostala su zapisana u knjizi putopisca Feliksa Kanica, a po priči tadašnjeg sveštenika Novice Žugića. Shodno tadašnjim prilikama u Srbiji, uz crkvu su podizane i škole, gde su prvi učitelji bili upravo sveštenici, jer su u tom vremenu jedini bili pismeni.

 
Zgrada pošte u selu

Šetonje ima svoju poštu koja posle petrovačke, ima najveći promet, zapošljava dva šalterska radnika i tri dostavljača.

Zdravstvena ambulanta u Šetonju postoji dugi niz godina.Ove godine je otvorena stomatološka ordinacija, a već nekoliko godina u Šetonju postoji apoteka Apotekarske ustanove Požarevac.


Zdravstvena ambulanta u Šetonju odavno postoji

 Šetonje je prvu školu imalo  najverovatnije od 1832. godine. Pisani podatak za postojanje škole je 1837. godina, kada je i radila kao prva osnovna škola u srezu. Dograđena je 1869. godine, a 1962 godine podignut je novi školski objekat.


Prva osnovna škola u srezu

Šetonje se može pohvaliti i svojom predškolskom grupom. Pripremna predškolska grupa“Pčelica“ iz Šetonja se u Program Eko škole uključila krajem 2012 godine, posle 15 godina sprovođenja ekološkog programa“Zelena azbuka“.Nakon realizacije i implementiranja svih programskih koraka, ispunjenih standarda, nacionalni žiri u saradnji sa Ministarstvom prosvete , nauke i tehnološkog razvoja,  6.septembra 2013.godine dodeljuje “Sertifikat o uključivanju u Međunarodni program i Zelenu zastavu”, tako da predškoska grupa “Pčelica”, prva na teritoriji Republike Srbije postaje Eko vrtić .


Vrtić u selu

Dragica Božilović je jedini vaspitač u Eko vrtiću “Pčelica” koja ima velike zasluge za sve uspehe ove predškolske grupe.  


Dragica Božilović je jedini vaspitač u Eko vrtiću “Pčelica”

“Mi smo deo Predškosle ustanove “Galeb” Petrovac na Mlavi, i trudimo se da na najbolji mogući način pripremimo naše mališane za polazak u prvi razred. Ja se iskreno nadam da u Šetonju još uvek ima dosta mladih ljudi i mongo bračnih parova koji se odlučuju na treće dete, tako će ova predškolska grupa uspešno raditi dugi niz godina, ”kazala je Dragica Božilović.

 
Renovirani Dom kulture Šetonje

Kulturno umetničko društvo “Lala Kojadinović”je posle kraće pauze obnovilo svoj rad, a Dom kulture je potpuno renoviran posle požara u kojem je potpuno izgoreo  2010.godine.

U Šetonju postoji i nekoliko sportskih klubova. FK „Omladinac“ koji se takmiči u Međuopštinskoj fudbalskoj ligi “Mlava” do pre desetak godina je bio standardni član zone “Dunav”,a trenutno je rvoplasirana ekipa na tabeli i očekuje se da naredne godine zaigra u Braničevskoj okružnoj ligi.


Igralište FK Omladinac

Selo ima i drugi Fudbalski klub  „Omladinac B“koji se takmiči u Opštinskoj fudblaskoj ligi Petrovac na Mlavi. Od skoro u selu postoji i stonoteniserski klub, a aktivna je i lovačaka sekcija koja je deo Lovačkog udruženja “Krilaš”.


Šetonje po mnogo čemu prednjači u petrovačkoj opštini

Za Šetonje se može reći da je po svemu na prvom mestu u opštini Petrovac na Mlavi. Selo je iz koga mladi slabo odlaze, za razliku od ostalih seoskih sredina,a sve više ima i povratnika iz inostranstva. Šetonje mora da bude primer svima kako srpsko selo može da opstane.

 * Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Šansa za selo 2" koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017.godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top