seoski-turizam-ima-sansu-u-malom-crnicu

Malo Crniće

Zabava

Seoski turizam ima šansu u Malom Crniću

Foto: E.B. TO Malo Crniće, „La salaš“

How Good Of A Friend Are You Really?

Živopisna sela opštine Malo Crniće mogla bi da postanu „Meka” za ljubitelje seoskog turizma. Spoj tradicije i prirode primamjiv za ljude željne odmora.

Živopisna sela opštine Malo Crniće mogla bi da postanu „Meka” za ljubitelje seoskog turizma. Spoj tradicije i prirode primamjiv za ljude željne odmora.

 

 

Seoski turizam, izbor savremenog čoveka u 21. veku,  odmor daleko od turističkih metropola. Više nije najtraženija zabava, već mir i tišina, po mogućnosti, bez signala mobilnog telefona i interneta.

 

Za ovim žude na hiljade i hiljade poslovnih ljudi u Srbiji.

 

Živopisna sela opštine Malo Crniće mogla bi da postanu "Meka"za ljubitelje seoskog turizma.

 

Spoj tradicije i prirode  je veoma primamjiv za ljude željne odmora. Kako je u ovom kraju veliki broj meštana na privremenom radu u inostranstvu, po selima su nikle kuće koje bi mogle da “stanu na crtu” i elitnijim hotelima.

Ali,nažalost, one stoje prazne. Vlasnici retko dolaze, a interes za izdavanje nemaju.

 

Samo retki se ovde usuđuju da žive od seoskog turizma. Marjan Mladenović iz Aljudova je to učinio još daleke 1991. godine.

No, tada je to bila lepa priča.

Od nekadašnje prodavnice otvorio je kafanicu i posao je krenuo.

 

„Bila su to lepa vremena, bilo je para, ali pre svega, ljudi. Najpre smo radili supruga i ja, a potom su se uključili i sin i snaha”, priča Marjan.

 

Kafanica je vremenom prerasla u turističko-ugostiteljski kompleks „Vlaški dragulj“.

 

Deo enterijera restorana "Vlaški dragulj"

 

Do ovog mesta se dolazi kada se sa puta Požarevac-Petrovac na Mlavi u selu Batuša skrene ka manastiru Bradača.

 

Na osmom kilometru nalazi se selo Aljudovo, i gotovo u centru sela je turistički kompleks. Dovoljno je pratiti saobraćajnu signalizaciju.

 

Omiljena je destinacija ljubitelja sportskih aktivnosti, jer pored velikog i malog bazena raspolaže i terenima za odbojku, košarku, mali fudbal, naravno vaterpolo, a tu je stoni tenis.

 

Bazen za decu

 

Na velikom bazenu je postavljen i tobogan, namenjen svim posetiocima koji vole adrenalinsku zabavu. 

 

Tobogan za ljubitelje adrenalinske zabave

 

Ovaj turističko-ugostiteljski kompleks poseduje i smeštajne kapacitete.  Gostima je na raspolaganju 18 ležajeva u dvokrevetnim sobama.

 

 „Sve imamo, ali gostiju je malo. Da tokom leta ne dolaze Požarevljani i Kostolčani, ne znam kako bismo opstali.

Ponudio sam školama da nastavu u prirodi organizuju ovde, odrekao bih se i zarade ako treba, ali nisu bili zainteresovani.

Doći će vreme da deca neće znati kako izgleda krava, a kod nas mogu da vide životinje, da se poigraju”, kaže naš sagovornik.

 

 

Marjanova porodica se bavi i poljoprivredom. Obrađuju 20 hektara zemlje, a gaje i stoku.

Sve što proizvedu iznesu gostima na trpezu.

 

Gosti mogu da uživaju u ukusu nacionalne srpske i vlaške kuhinje, kao i u lovačkim specijalitetima.

Hrana se priprema na tradicionalan način, kuva se u zemljanom loncu.

Na meniju je klasičan roštilj, kupus, pasulj, gulaš, a okrene se i po koje jagnje i prase.

 

 U selu, veli, gotovo da nema mladih ljudi. U dvorištima su pravi „soliteri”, a u njima žive stari ljudi ili je na kapiji ogroman katanac.  

 

Marjan kaže da se često pita da li je pogrešio što se opredelio za ovaj posao. Ipak, traži i opravdanje za manjak gostiju.

 

 „Već tri godine dolazi nam jedna holandska porodica. Za takav život treba i dosta para. Kako da mi dođe neko sa platom od 20 hiljada dinara, gde će pre da je potroši”, pita se Mladenović.

 

Već smo napomenuli da je veliki broj žitelja malocrnićke opštine na privremenom radu u inostranstvu i nema u planu povrtak u domovinu.

Na sreću ima i suprotnih primera.

 

Porodica Ratka Milića iz Zabrege planira povratak, a kako bi obezbedio egzistenciju, ali i ostvario san, Ratko ubrzano radi na kompleksu Etno sela „La Salaš“.

 

Otvaranje je planirano za april naredne godine.

 

U prizemlju restoran a na spratu apartmani

 

Na nekadašnjem salašu napravljen je restoran sa tri apartmana i smeštajem za zaposlene.

 

U dvorištu je sazidano šest od deset planiranih bungalova. U toku je opremanje restorana. Već se mogu videti obrisi sale sa interesantnim rešenjem za šank, a napravljen je i kamin.

 

Interesantno je i rešenje za pod u vidu složene cigle, kako se radilo nekad. Planirani kapacitet je šezdesetak ležajeva.

 

Bungalovi čekaju prve turiste

Na oko pet hektara u planu su i tereni za mali fudbal, tenis i odbojku. Za najmlađe, gradi se zoo vrt i zabavni park, kao i igraonica u glavnoj zgradi.

 

Biće i ponija, pa će mališani moći da nauče jahanje“, priča Ratko.

 

U blizini kompleksa trebalo bi da nikne i mini golf teren, koji bi u budućnosti bio spojen sa glavnim komplesom na svih sedam hektara.

 

 Na salašu je od dva prirodna izvora napravljeno jezero u tri nivoa, koje će sigurno privući goste. Na proleće će biti poribljeno pastrmkom.

 

Jezerce na etno-salašu

 

U kuhinji će se spremati isključivo tradicionalna hrana. Planiramo da sušimo meso, pravićemo domaće kobasice, sušićemo sir.

Služićemo homoljsko jagnje, sir, rakiju... Za početak, angažovaćemo 4-5 radnika. U zavisnosti od toga kako krene posao, možda bih se vratio sa porodicom“, razmišlja glasno Milić.

 

Želja vlasnika je i jedan etno muzej, eksponati su već tu, a sam prostor bi trebalo da bude gotov za otvaranje kompleksa.

Kako bi proširili ponudu, za komšije će bez kirije obezbediti kioske gde bi oni prodavali svoje proizvode, med, sir, a biće tu i suvenirnica.

Dvorište upotpunjuju poljoprivredna oruđa, a za odmor tu je starinski sto sa klupama.

 

Nekada na njivi a sada baštenski ukras

 

Kompleks se napaja električnom energijom sa sunčanih panela na krovu glavne zgrade, a voda se dobija iz trećeg izvora na imanju.

Iz cele okoline dolaze ljudi po vodu sa ovog izvora.

 

Etno selo „La Salaš“, nalazi se na izlazu iz naselja Zabrega sa desne strane, dvesta metara od puta Požarevac-Kučevo.

 

 Do kompleksa u izgradnji trenutno se stiže atarskim putem, koji nije u zavidnom stanju, ali do otvaranja će se učiniti nešto i po tom pitanju. Za sada nema signalizacije, no i o tome se razmišlja.

 

Klasičnog seoskog turizma ili agroturizma, gde turisti idu na sela ili farme kako bi iskusili seoski život, za sada ovde nema.

Učešće turista u seoskim aktivnostima, kao što su briga o životinjama i usevima, kuvanje i čišćenje, zanatstvo, dobro bi došla seoskim domaćinstvima, ali i mališanima, jer deca iz većih gradova mogu da vide životinje samo u zoo vrtu.

 

Uostalom, seoski turizam je velika šansa za razvoj opštine Malo Crniće. Mnogo je potencijala, ali interesovanje manjka.

 

Tako prirodne lepote ostaju neotkriveno “blago” ovog kraja. Jer, sasvim je izvesno, turisti kao pravi avanturisti, najbolji su način da se te lepote otkriju, a i promovišu dalje.

 

 

 

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “ Malo Crniće na webu” koji sufinansira Opština Malo Crniće po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2016.godini.


-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top