Seoske idile Homolja – mamac za turiste (FOTO)

Žagubica

Turizam

Seoske idile Homolja – mamac za turiste (FOTO)

Foto: A.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Ako želite ponovo ili po prvi put da provedete vreme na čistom vazduhu, žagubička sela su pravo mesto za to.

Nema boljeg spoja od divlje, netaknute prirode i dobrih, gostoljubivih homoljskih domaćina, da vikend na selu bude idila.

Homoljski seoski krajolik-talasi pašnjaka i njiva

Na početku, važno je znati da seoski turizam u Homolju nije ono što očekujete da doživite kada odlučite da provedete nekoliko dana u organizovanom i uređenom, pa i kategorizovanom domaćistvu, nameštenom da se gosti osećaju kao u hotelu, ali u etno stilu. Na taj način zadovolje svoju potrebu za zdravom sredinom, ali ne rizikujući udobnost svakodnevnog života. Uprkos trudu i uslužnosti osoblja, oni i dalje neće doživeti pravi seoski dan, već život u seoskom motelu, hotelu i slično.

Na selu uvek ima posla, a dobra je i rekreacija

Međutim, oni koji se odluče da svoju seosku idilu potraže u Homolju, dobiće baš to. Dom koji su domaćini uredili za sebe, a voljni su da ga dele sa svim putnicima željnim dobrog pogleda, prirode i čistog vazduha.

Smeštaj koji se ovde nudi ima sve karakteristike kraja. Na brdašcima, okružen livadama, potocima, ovcama i kravama koje slobodno šetaju, spakovanim ogrevom uvek spremnim za zimu, ali tu se može naći i po koja sekira, ako želite da se oprobate.

Ovde krave i ovce još uvek slobodno pasu

 Nisu to baš ni brvnare iz prošlog veka, već uglavnom kuće domaćina koji su se kroz nekoliko generacija u porodici trudili da ih stvore, da one rastu, da možda budu i veće od komšijskih. I to je karakteristika ovog kraja, ali i Srbije, ne može se poreći. U Homolju su to često i gastrabajterske kuće, ili bar na njih liče.

Bilo koje domaćinstvo da izaberete, sigurno će vas dočekati vrt vredan divljenja. Samo preko njega pogled na obronke homoljskih planina i livada može da bude još lepši. Zbog njega su isti ti domaćini ustajali ranom zorom, jer leti ne valjda zalivati kada je toplo, da ga ne bi „ubila sparina“. Ti domaćini su plevili travu između sadnica cveća dok ne ojača, istina vidljivu samo njihovom oku. I na kraju svakog dana možete sesti sa njima, uz dugi uzdah, zbog umora od pešačenja, jer brdovit je ovaj kraj, i u isto vreme puni oduševljenja.

Plastovi sena i vrljike su obavezan deo pejzaža u Homolju

Domaćini u Homolju sa vama će podeliti i hranu koju spremaju za sebe, a proizvode je u svom domaćinstvu ili na svojim njivama. Ovde jedete za njihovim stolom. Kačamak je nešto najvrednije. Onaj beli od kukuruza „osmaka“.

Sir koji vam posluže u žagubičkim selima, ne možete probati ni na jednom drugom mestu.

Poljoprivrednici ovde imaju običaj da kažu da njihove životinje ne jedu travu, nego čaj, jer na pašnjacima zvanično živi 80 vrsta lekovitih biljaka. To isto važi i za med, jer i pčele „pasu“ na tim livadama. Zato i jedan i drugi proizvod imaju zaštitu geografskog porekla.

Petrija Ćosić iz Selišta kaže da im gosti obično stižu predveče i da im ona obavezno sprema vlaške plašinte. To su kolači od kiselog testa sa sirom ili pekmezom u sredini, prženi u vrelom ulju.


Petrija i Radiša Ćosić svoju kuću dele sa ljubiteljima seoskog turizma

„Oni se toliko oduševe da obavezno traže i za doručak da im spremim isto“, ushićeno dodaje ona. Obavezan deo menija u Selištu je i gibanica, pasulj, kačamak, bataci, pogače...

Kada se probudite na imanju Ćosićevih, možete da popijete kafu i da doručkujete na drvenim klupama koje je Radiša sam napravio. Preko „vrljika“ (drvenih pletenih ograda obrađenih sekirom) pogled seže na homoljske vrhove: Štubej, Vukan, Zdravča, Ježevac. Cvrkut ptica, zujanje pčela, lepet leptirovih krila i zvuk zrikavca su pesme ovog kraja i ne košta ništa. Sada Radiša tu planira da napravi i letnjikovac za svoje goste.

Uz jutarnju  kafu, najlepši je pogled preko bogate bašte Ćosićevih

Ovde Radiša planira da napravi drveni hladnjak

Bračni par Ćosić iz Selišta se na izdavanje smeštaja odlučio jer su njihova deca i unučići u inostranstvu, a imaju veliku kuću koja bi bez gostiju bila prazna. Goste iz cele Srbije dočekuju više od deset godina.

Petrija kaže da ovaj posao nisu započeli zbog novca, i da su sve naučili tokom rada i susreta.

 „Volim ovaj posao jer upoznajemo mnogo različitih ljudi. Ovo je usamljeno mesto, a mi volimo da se družimo,“ objašnjava ova Homoljka i dodaje:

 „Ja sam žena sa sela, spremam seljačku hranu, ali su kod nas u gostima bili novinari, lekari...puno je to ljudi, čujem mnogo što šta, oni pitaju za recepte.“

Gosti se u kuću Ćosića redovno vraćaju. Pojedini dolaze i po tri puta godišnje. Prošle godine imali su šezdeset noćenja. Radiša kaže da im se čak desilo da je iste večeri došlo njih jedanaest u Selište i svi su insistirali da ostanu, bez obzira što zvanično ima samo osam ležajeva.

Dom Ćosićevih u Selištu

U Homolje se ne dolazi usput, već sa obziljnom namerom, objašnjavaju ovi domaćini. Kada se iz Homolja kreće, obavezno se nosi med, rakija, sir, domaće brašno, džem, slatko, voćni i biljni sokovi...

Smeštaj izdaje i Milosava Grozdić iz Žagubice, možda jedna od najpoznatijih domaćica Istočne Srbije. Pošto je po ceo dan u polju gde bere lekovite trave, voće i povrće za svoje domaće proizvode, goste prima uglavnom vikendom. Kaže trebalo bi malo više da uloži u smeštaj, jer osam ležajeva je daleko manje od obima tražnje.

Milosava GrozdIć stalno uređuje i dvorište za svoje goste

„S obzirom na to kolike su plate i penzije, može da se naplati, ako si uredio. Zavisi od dogovora i kako smo u mogućnosti da prihvatimo, može i sa doručkom, ručkom i večerom,“kaže Milosava.

Bela Reka

Seoski turizam u Žagubici je često i rajski doživljaj. To će uvideti svako ko jednom zakorači na Belu reku. Istina, to je gotovo najdalja tačka u ovoj opštini, ali kada se pred vama, posle iscrpne vožnje po planinskim puteljcima otvori pejzaž kakav ste do sada viđali samo na fotogafijama, znaćete već u prvom trenutku da je vredelo.

Farma bela reka

U prirodi u kojoj nema još nikakvih zagađivača, gde je sve netaknuto i gotovo nestvarno, dominiraju uvale i vrtače za čije je stvaranje u današnjem obliku bilo potrebno da prođe čitav jedan vek.

Kada dođete na famu Bela reka, dočekaju vas koze i ovce na neobičnim pašnjacima

Dok prilazite centralnom delu, videćete radnike koji kose i baliraju travu. Malo dalje, na pašnjaku, sačekaće vas stado koza i ovaca, sa vrednim čobanima. Nakon toga, uslediće kompleks štala, prostorija za mužu i sve ostalo što jedna savremena farma treba da ima. Iza njih, renovira se i nadograđuje objekat koji je izgrađen 1860. godine, u vreme kneza Miloša Obrenovića. A pored, zaseniće vas potpuno novi i moderni smeštajni kapaciteti.Domaćini očekuju brojne turiste.

Česma sagrađena u vreme Miloša Obrenovića

Za turiste savremen i udoban smeštaj sa pravim pogledom

Na farmi sada živi oko 2000 koza i ovaca, a biće ih 4000

Farma je smeštena na najlepšem mestu na tromeđi opština: Žagubica, Petrovac na Mlavi i Despotovac. Opasana je bukovim šumama, pašnjacima  i prostire se na površini od 530 hektara.

Ovde se uzgaja 2000 grla koza i ovaca, a planira se da ih ima duplo više. Cilj je da u Beloj reci  prave najbolje sireve, sa karakterističnim ukusom Homolja.

Bela reka, nekada je bila namenjena za uzgoj konja za kraljevu gardu. Jednom prilikom iz nje je prebačeno 49 konja  u Ljubičevo. Tako je nastala čuvena Ljubičevska ergela.

“Imanje je bilo ograđeno kamenom visine dva metra i širine jedan metar, da ne bi konji mogli da preskaču. Tu su se parili, rađali, boravili i zimi i leti”, objašnjava Dragiša Bogdanović, poznavalac prilika i dodaje svoja saznanja da ne postoje lepši i kvalitetniji uslovi za uzgoj konja od ovog mesta.

Ovde se idealno prepliću nadmorska visina, specifična travna smeša i ruža vetrova koja je jako bitna za konje.”

Na imanju kažu da je Bela reka ime dobila po belini magle koja se jutrom diže iznad vrtača i krivuda po obodima Homoljskih planina, podsećajujći tako na krivudavi beli vodeni tok, a isto tako i na reke mleka koju donose stada rasuta na pašnjacima.

Jedno je sigurno, kada iz Homolja krenete, svi ste već prijatelji.

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Žagubica – biser Homolja”po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018.godini.
-  Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top