Religijski komad odeće koji odoleva milenijumima

Požarevac

Kultura

Religijski komad odeće koji odoleva milenijumima

Foto: E-Braničevo

How Good Of A Friend Are You Really?

U Galeriji savremene umetnosti otvorena izložba „Pregača - 7 milenijuma trajanja”. Postavku čine eksponati iz fundusa Narodnog muzeja Požarevac.

Pregače su sastavni deo mnogih nošnji, kod nas su zastupljene i u srpskom i u vlaškom nasleđu narodne kulture.


Pregača kao deo Vinčanske kulture

 Etnolozi za ovaj deo odeće koriste termin pregače, a u narodu se koristi naziv kecelja (mađarski). Još se nazivaju opreg, podnita. 


Pregača kroz sedam vekova

Pregače se javljaju još u Vinčanskom periodu, od pre sedam hiljada godina. Predstavljene su na vinčanskim figurinama, a najupečatljiviji primer je pregača na kličevačkom idolu, koji je simbol Požarevca. 

Najčešći motivi na pregačama u praistoriji su geometrijski i očuvali su se do danas. Praistorijska umetnost je uplivavala u sve zvanične umetničke pravce kroz istoriju. Kod nas se očivala u tehnici tkanja, bilo ćilima, bilo pregača, pre svega u obliku romba ili krsta. Kasnije se javljaju cvetni motivi.

„Najstarija pregača je iz sela Melnica, napravljena je 1898. godine i ima rese, a takve se smatraju najstarijim tipom pregača. Nosilo ih je uglavnom starobalkansko stanovništvo, a kasnije ih je usvojilo i srpsko stanovništvo i tada se zvala podnita.  Nosili su je i na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini“, kazala je Danica Đokić etnolog u Narodnom muzeju Požarevac, autor izložbe. 


Danica Đokić etnolog, autor izložbe

Vremenom, pregača sa resama se gubi. Ranije su se nosile i prednja i zadnja pregača, koje se smatraju pretečom suknji. Kasnije, zadnja gubi funkciju, a danas se može naći u vlaškoj nošnji. Kroz sedam milenijuma trajanja pregača je menjala oblik, ali i funkciju. 

„Te prvobitne pregače na vinčanskim figurinama su imale magijsko religijsku ulogu, da sakriju donji deo tela, gde su reproduktivni organi i bila je veoma značajna u kultu plodnosti. Kasnije dobijaju ulogu ukrasa i najdekorativniji su deo narodne nošnje. Nije se žalilo ni za meterijal ni za šljokice, srmu i konac, i kada se sve proizvodilo u domaćoj radinosti i malo toga kupovalo“, podvukla je Đokić 

Sa stvaranjem građanske srpske nošnje, pregača poprima funkciju zaštite od prljavštine. Najviše su je nosile domaćice u kuhinji. Tada postaju kecelje. 


Od pregače do kecelje

„Ovom izložbom hteli smo da prikažemo i hronološki razvoj kecelje i njenu funkciju, ali pre svega likovnost, koja je prikazana na njima. Zbog svoje izuzetne likovnosti mogu se svrstati u narodnu umetnost. 

Eksponati su darivani muzeju ili kupovani, a formiranje etnološke zbirke počelo je tridestih, četrdesetih godina prošlog veka i trenutno sadrži devedesetak pregača, a na postavci je izloženo oko pedeset najlepših“, naglasila je autorka izložbe. 

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top