Ranovac – najveće selo sa velikim šansama za razvoj (FOTO)

Petrovac

Turizam

Ranovac – najveće selo sa velikim šansama za razvoj (FOTO)

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Ranovac je danas najveće selo u opštini Petrovac na Mlavi,na površini većoj od šest hiljada hektara,sa oko 2500. stanovnika i vise od 800 na privremenom radu u inostranstvu.

Ranovac  jedno od najvećih, ako ne i najveće selo u Srbiji . Smešteno je u srednjem toku sliva reke Vitovnice, koji je ograđen sa četiri brdske kose.Kroz taj atar pored Vitovnice protiču, Crnovrška i Bobreška reka. Ranovac je u živopisnom predelu. Selo je sve do 1876. godine bilo naselje zbijenog tipa, tada nastaje potreba za zemljoradnjom i većim površinama zemlje.Usledilo je raseljavanje po okolnim brdima. Selo je do tada bilo na mestu gde je škola, i seoska sudnica. Danas je to selo, uglavnom razbijenog tipa. Jedino centar Ranovca je nešto kompaktniji, gušće je naseljen.

Ranovac je raseljen po okolnim brdima zbog poljoprivrede

Selo Ranovac od svog nastanka je pretrpelo, nekoliko seoba. Svoje prvo naseljavanje na ovom prostoru je započelo s početka XVIII veka. Za sve vreme ovog naseljavanja selo je slavilo kao seosku zavetinu "Spasovdan", A od 1965. godine slavi Đurđevdan. Ranovac, je danas najveće selo u opštini Petrovac na Mlavi,  po površini atara od 6.712 hektara, 73 ara, i 26m. Ranovac ima danas oko 2500. stanovnika i preko 800 ljudi na privremenom radu u inostranstvu, po čemu takođe prednjači u opštini pa čak i okrugu.

 Ranovac je 1753. godine imao 60 domova, a 1903. Godine 590. Selo je sada nastanjeno vlaškim življem. Ranovac je danas napredno i moderno selo, ima novu osmogodišnju školu, ambulantu, crkvu koja je podignuta 1974. godine, dom kulture, fudbalski teren, dva terena za male sportove. ..

Predsednik Saveta mesne zajednice Ranovac, Robin Grbinović, mlad čovek, po struci veterinarski tehničar, kaže da je Ranovac najveće selo u Srbiji.

Robin Grbinović, prvi čovek Ranovca

"Ranovac je veliko selo koje je izuzetno uspešno u pojedinim oblastima. Imamo novu savremenu osnovnu školu, uspešno kulturno imetničko društvo koje funkcioniše bez prestanka duže od 50 godina, i to sa velikim brojem igrača koji su iz Ranovca, uprkos činjenici da su nam mladi u inostranstvu,zatim  fudbalski klub se bez prestanka takmiči od 1950.godine. Takođe imamo tri izuzetno posećene manifestacije, a to su “Ranovački letnji susreti”, “Sabor na Karauli” i “Ranovačka rakijada”. Najveći problem Ranovca je veliki broj ljudi u insotranstvu, a posebno mladih . Ipak, imamo mladih koji su odlučili da ostanu i da započnu neki svoj mali biznis ovde. Ljudi se pretežno bave poljoprivredom”, tačnije stočarstvom i ratarstvom, kaže predsednik Saveta MZ Ranovac.

Od skorije se Tamara i Ivana Paunović iz Ranovca bave izradom raznih suvenira na "CNC" mašinama, dok se Ranovčanka Nataša Petrović bavi drvorezom.

Škola je ponos Ranovca

Ranovac ima i poznate majstore u spremanju žmara. Nekada je bio i jedino selo u opštini koje je imalo fabriku. Reč je o fabrici, tačnije destileriji alkohola "Pecara" koja je osnovana 1977.godine. Fabrika je funkcionisala do devedesetih godina, a 2000. godine je privatizovana. Posle privatizacije je radila u jednom kratkom periodu pod firmom Real, a trenutno ne radi.

Hteo bih da istaknem i to da su Ranovčani gostoprimljivi, složni i dobri ljudi, a takođe pošteni vredni i radni. Mi smo selo sa najbrojnijim stočnim fondom u oštini, sa preko 1000 grla goveda, oko 3000 ovaca i svinja, i mali broj njiva koje nisu obrađene. U Ranovcu gotovo da ne možete da vidite njivu koja je parlogu" ponosan je  Grbniović.

Kroz selo Ranovac protiče čak pet reka, po čemu je ponovo na vodećem mestu, možda čak i u državi. Najveća je Vitovnica, koja zna da napravi i dosta štete Ranovčanima.  Tokom poplava 2014.godine stradala je svlačionica na fudbalskom terenu, a pre mesec dana završeni su radovi na izgradnji nove savremene svlačionice. Ostale četiri reke su manje: Petrška reka, Bobreška, Krška i Crnovrška reka.

Ranovačka škola je osnovana 1845. godine i bila je jedna od prvih u vitovničkom kraju. Škola je u početku imala tri razreda, a krajem 19. veka je prerasla u četvororazrednu.

Nova zgrada škole, jedna od najsavremenijih

U početku su školu pohađala samo deca iz ranovačkih zaseoka, ali kasnije im se pridružuju i deca iz okolnih sela. Krajem XIX veka u Ranovcu je sazidana nova školska zgrada, završena je 1905. godine. Prvi đaci su pošli u novu ranovačku školu u toku školske 1905/06. godine. Nažalost, zgrada te škole je izgorela u požaru 1990.godine do temelja. Punih 14 godina Ranovac je čekao na novu školsku zgradu koja je sada, po rečima direktorke Vesne Šubert, potpuno završena i privedena svojoj nameni.

"Devedest pet posto radova je završeno, jedino što je ostalo je dvorište škole, koje se planira da postane jedan divan park, kada uspemo da dođemo do određenih sredstava. Zgrada je završena u potpunosti, učionice, kabineti, sportska sala u zgradi škole. Možemo da se pohvalimo da smo izuzetno moderno opremljena škola zahvaljujući izuzetno saradnji sa našim ljudima u dijaspori. Imamo veliki broj računara, imamo računare i u učionicama, u područnim odeljenjima. Imamo kabinete prirodnih nauka i ono čime možemo da se pohvalimo je i naučni klub koji je otvoren ove godine. Na naše veliko zadovoljstvo, imamo i dosta dece, tako da smo škola koja je prošle godine uspela da otvori još jedno odeljenje i to u područnom odeljenu u Kladurovu. Naišao je priliv dece, a imaćemo ga i u narednih nekoliko godina, a posle dužeg perioda imamo i povratnike iz inostranstva, tačnije tri porodice koje su se vratile i svoju decu upisale u našu školu. Škola sa dva područna odeljenja u Kladurovu i Manastirici broji oko 200 đaka, na tom smo broju zadnjih desetak godina i u nekom narednom periodu taj broj će u najmanju ruku ostajati isti" rekla je direktorka osnvone škole "Jovan Šerbanović" Ranovac.

Vesna Šubert, direktorka koja je ponosna na ustanovu koju vodi

Kao što je predsednik Mesne zajednice Robin Grbinović rekao , Ranovac je i u poljoprivredi vodeće selo u opštini. Tamara Strainović odlučila je da svoju budućnost veže za Ranovac, za život na selu. Ona se i školovala za to, završila je poljoprivredni fakultet u Zemunu i sada ima farmu krava muzara i obrađuje 80 hektara zemlje.

Tamara školovana poljoprivrednica i uspešna preduzetnica

"Mi ovde gajimo krave za mleko, naše krave i junice, njih 45, daju trenutno najviše mleka u celom Ranovcu. Od 20 krava imamo oko 400 litara mleka dnevno. Naše krave su uglanom slobodne i stalno su na ispostu, same dolaze na mužu i potpom su ponovo slobodne. U toku godine spremimo preko 20 hiljada bala sena, takođe spremamo i kukurz, ječam, ovas, pšenicu sve ono što krave korsite za ishranu, a koncentrate pravimo sami. U Ranovcu po mom mišljenju ima premalo mladih koji se bave poljoprivredom, a imamo sve resurse koji su nam potrebni da u ovom poslu uspemo i da živimo od poljoprivrede"  kaže  mlada farmerka iz Ranovca.

Tamara na svojoj farmi

U Ranovcu je postojala zemljoradnička zadruga "Bolji Život" koja je svojevremeno bila jako uspešna. Devedesetih godina je prestala sa radom, a 2001. je osnovana nova zadruga koju sa uspehom vode četiri žene, zaposlene u zadruzi. Direktorka Slavica Zahiragić kaže da uspešno rade već šesnaest godina i ostvaruju dobre rezultate.

"Ova zadruga je umatičila nekih 1500 grla , kada smo krenuli da radimo od stare zadruge "Bolji Život" smo preuzeli samo 90 umatičenih krava, za 16 godina na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi, gde pokrivamo sela Ranovac, Kladurovo, Manastirica, Tabanovac, Burovac, deo Velikog Laola, Šetonja, Ćovdina, kao i deo opštine Žabari. Dostigli smo cifru od preko 1500 umatičenih grla. Naša zadruga posluje zadovoljavajuće, plate su redovne, doprinosi takođe, i mi smo izuzetno zadovoljni"kaže ova Ranovčanka.

Slavica Zahiragić preporodila zadrugu sa svoje tri koleginice

Crkva “Svetih apostola Petra i Pavla” nalazi se na lepom uzvišenju sa desne strane puta koji vodi iz Petrovca ka centru sela. Sazidana je od tvrdog materijala i završena je 1874. godine.Prvi put je služena liturgija po kanonu crkve tek na" Uskrs" 1899. godine.

Ranovačka crkva je zidana prilogom meštana i vernog naroda iz okoline.  

Crkva “Svetih apostola Petra i Pavla”

Danas crkva ima dva zvona, veliko zvono koje je bilo od 500 kilograma je bilo poklon meštana Ranovca i Kladurova, koji crkvi pokloniše za pokoj duša izginulih u Prvom svetskom ratu. To zvono je zbog oštećenja preliveno. Jedno je poklon požarevačke škole,a drugo je poklon vernika iz Ranovca, koji sada žive na "Aljasci"-Ljubiše i Milanke Gavrilović.

Ikonostas u crkvi je od drveta, radio ga je majstor za vreme Drugog svetskog rata iz sela Manastirice, jer je prvobitni ikonostas izgoreo. Slikanje ikona na ikonostasu koji je u četiri nivoa, rad je majstora iz sela Bistrice, nasto u ratnom vremenu četrdesetih godina XX veka.

U Ranovcu uspešno funkcioniše kulturno umetničko društvo “Žika Popović” koje okuplja oko pedesetak članova u tri kategorije. Agilni predsednik Saša Sekulić, kaže da je njihovo društvo obišlo gotovo pola Evrope i sve najznačajnije manifestacije i festivale u Srbiji.

KUD “Žika Popović” Ranovac slavi šest decenija postojanja

“Mladi se priključuju , tako da pokušavamo da omasiovimo društvo kao što je nekada bilo. Trudimo se da održimo našu tradiciju, a sledeće godine naše društvo slavi 60 godina postojanja, što je vredan jubilej. Gostovanja su sastavni deo naših aktivnosti, a gostovali smo u Švajcarskoj, Austriji, Rumuniji, Češkoj, Bugarskoj, Mađarskoj i po skoro svim mestima u Srbiji. Imamo solidne uslove za rad, zgrada doma kulture je velika, trudimo se da je održavamo što bolje. Pre tri godine smo napravili novu, veću pozornicu u sali, a nadamo se da ćemo u narednom periodu uz pomoć lokalne samouprave uspeti da rekonstruišemo krov na domu koji je dotrajao” kaže Saša Sekulić.  

Saša Sekulić void seoski KUD

Fudbalski klub “Mladost” Ranovac postoji od 1950.godine, trenutno se sa uspehom takmiči u Međopštinskoj ligi “Mlava”, a bitan podatak je da okosnicu  tima čine upravo momci  iz Ranovca i da nemaju mnogo igrača sa strane.

 Poljorivredni potencijali su najveći, takođe, selo ima odlične lovne terene o kojima brinu lovci seoske lovačke sekcije. Selo ima potencijala i za turizam. Ostaje samo nada da će lokalna samouprava nastaviti da vodi računa o razvoju ruralnih sredina u opštini, koje i te kako imaju mogućnosti da privuku povratnike iz inostranstva, a ujedno decu zadrže na ognjištu. Tu je i uloga države jako važna, jer podsticaji selima poput Ranovca i drugih, jedini su put za opstanak srpskog sela i njihov dalji razvoj.  

 * Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Šansa za selo 2" koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017.godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top