Rak grlića materice i dalje “hara” Braničevom, smrtnost velika (FOTO)

Braničevo

Zdravlje

Rak grlića materice i dalje “hara” Braničevom, smrtnost velika (FOTO)

Foto: E.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Godinama je Braničevski okrug bio u samom vrhu po zastupljenosti karcinoma grlića materice. Preventivnim programima, pregledima i kampanjama, postignut je značajan učinak, ali…

Broj obolelih je u padu, ali je smrtnost i dalje velika. 

Na žalost, podaci o broju obolelih i smrtnim ishodima rade se i objavljuju samo zbirno, odnosno za  čitav Braničevski okrug. Evidencija o tome kakva je situacija u svakoj od opština ne postoji (osim u arhivama svake od zdravstvenih ustanova).

Institut Batut ažurira nacionalni registar obolelih od maligniteta, zahvaljujući podacima koji stižu iz zavoda širom Srbije kao i svih drugih ustanova, bolnica, domova zdravlja... 

Od 2012. zaživeo je program obaveznog skrininga kojim se žene organizovano pozivaju na preglede. Posrednik u tom programu koji se, sticajem okolnosti, u Braničevskom okrugu još uvek sprovodi samo u Požarevcu, jeste Zavod za javno zdravlje. 

 
Požarevački Zavod za javno zdravlje ubuduće će koordinirati rad citoskrinera za tri okruga  

Još 2005. je bio pilot projekat koji je organizovala EU i to je bila dobra baza za ono što je usledilo. Dato je pravo da se krene sa organizovanim skriningom, odnosno pozivanjem žena da jednom u tri godine dođu kod svog ginekologa na pregled. Među prvima koji su bili uključeni u program je Požarevac. Međutim,  godinama kasnije, to je i dalje jedino mesto sa organizovanim skriningom ako govorimo o gradovima i opštinama u oba okruga koji su pod ingerencijom ZZJZ Požarevac. Naša ustanova jeste zamišljena kao mesto koje će, u budućnosti, koordinirati i pratiti ovu tematiku tako što će okupiti citoskrinere za tri okruga, odnosno za Braničevski i Podunavski kao i za Borski okrug, ali u ovom momentu, skrinig se radi samo u požarevačkom Domu zdravlja – kaže dr Goran Nikolić iz ZZJZ Požarevac. 

Požarevački Dom zdravlja ove godine sprovodi drugi, trogodišnji ciklus organizovanog skrininga. 


Na pozive ginekologa za organizovani skrinig odaziva se više od polovine žena

U 2016.godini, od ukupno 7199 žena starosne dobi od 25 do 64 godine, koje su ciljna grupa, na preglede je pozvano 2730 žena. Odazvalo se 1532 kojima je urađen “Papa Nikolau” test i tom prilikom su premaligne promene uočene kod pet žena.

Ovo nije mali odziv, reč je o oko 56%, ali nije ni idealan, jer se zadovoljavajućim smatra obuhvaćenost od 75%. Ali, nije tako jednostavno sagledati pravi učinak, čak i kada imate konkretne podatke. Ne možemo da znamo da li to znači da su sve ostale žene, koje nisu došle na pregled, uskraćene za saznanje o tome da li je njihovo zdravlje ugroženo. Možda idu u privatne ordinacije na preglede, ima dosta i onih koje žive u inostranstvu, a još uvek su, bar po “papirima” ovde - objašnjava dr Nikolić.

Promiskuitetom do karcinoma

„Mi, u našoj bolnici intenzivno to pratimo jer je ovaj kraj proglašen za prvi po zastupljenosti karcinoma grlića materice u Evropi. Uzrok je promiskuitetno ponašanje. Imamo, na žalost veliku patologiju što se toga tiče” tvrdi dr Olga Popović iz Opšte bolnice u Požarevcu. 

S druge strane, napominje on, ima i onih koje nemaju zdravstveno osiguranje pa se do njih teže dolazi, posebno u ruralnim sredinama. Razlika je evidentna već u poređenju Požarevca i Kostolca, pa nije teško zamisliti kakva bi situacija bila u drugim opštinama, kada bi postojao organizovani skrining. Ipak, bez obzira na to ima li u nekoj sredini skrininga ili ne, najvažniji cilj svih ginekologa, ma gde radili je isti.


Važno je dopreti do žena u ruralnim sredinama, napominje dr Goran Nikolić iz ZZJZ Požarevac. 

Suština nije da dođu one žene koje bi i bez tog programa otišle kod ginekologa, već one koje to čine jako retko, uglavnom iz prigradskih i seoskih sredina. Pitanje je kako da se dopre do njih, kako ih motivisati da na svoju inicijativu odu na pregled. To je i najveći izazov struke. Neretko se dešava da kada oboli neko drugi u njihovom okruženju odluče da dođu kod lekara, ali to nije dovoljno zaključuje Nikolić.

Takođe neretko, na žalost, kod ginekologa dođu onda kada je već kasno. 

Služba za zaštitu žena u požarevačkom Domu zdravlja jedna je od 12 u Srbiji koje sprovode organizovani skrining 

Najstrašnije je kad žena dugo ne dođe kod ginekologa pa se pojavi sa manifestnom bolešću. Imam trenutno pacijenkinju koja je došla zbog bolova u maloj karlici, kada sam je pregledala ja sam shvatila da je to karcinom grlića u odmakloj fazi i za mene je to najstrašnije, kao i za svakog lekara. Otkriti pre nego što do toga dođe, to je u interesu lekara, pacijenta, zdravstvenih fondova. Ali bez obzira na sav trud, napor i edukacije, ovakve se stvari dešavaju i dalje, prošle godine je bio isti slučaj. Žena koja oboli od karcinoma grlića materice je samo broj, sa statističke strane, tek neki deo procenta, ali za nju i njenu porodicu to je gubitak od 100% - kaže dr Šana Stević iz Doma zdravlja u Požarevcu.  

Prema izveštajima koje objavljuje Institut Batut, (poslednji objavljen za 2014.godinu) u periodu od tri godine, od kancera grlića materice u Braničevskom okrugu obolele su 94 žene. U istom periodu (2012, 2013 i 2014) uugasio se 61 život u toj populaciji. 


Rak jajnika u porastu?
Rekao bih da je u porastu karcinom jajnika u Petrovcu na Mlavi, s tim što je razlika u tome da od raka grlića materice uglavnom oboljevaju mlađe žene, dok karcinom ovarijuma nastupa u nešto kasnijoj dobi. U oba slučaja, kontrole i prevencija su najvažniji – kaže dr Zlatibor Stojković, ginekolog u Domu zdravlja Petrovac na Mlavi.

Visok procenat smrtnosti uglavnom je posledica uznapredovale bolesti. Ima slučajeva da se uopšte ni ne otkrije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, odnosno kod odabranog ginekologa u Domu zdravlja, već u bolnici.
Dešava se da mi uradimo “Papa test” i ispostavi se da je reč o kanceru. Drugi korak je intervencija, obično biopsija i kiretaža endocerviksa, i sa nalazom biopsije konstatujemo o čemu se radi. Ako je to neki početak, (u zavisnosti od toga da li je nalaz low SIL ili high SIL), radi se operacija, skida se deo grlića i šalje patologu na dalje ispitivanje. Ako pak dođe rezultat da smo stigli do zdravog tkiva, završeno je lečenje, ali se posle toga rade češće kontrole i “Papa test”. Po novim preporukama, ne odlučujemo se odmah za operaciju, ukoliko nije procenjeno da je rizik veliki. Sačekamo neko vreme, ponovimo analize i testove. U slučaju da dobijemo nalaz stadijuma karcinoma u uznaperdovaloj fazi, onda je neminovna radikalnija operacija, histerektomija. Ukoliko postoji još neki problem i reč je o većoj obuhvaćenosti, pacijentkinja se upućuje na kliniku u Beograd. Sve ovo, moguće je i vrlo je jednostavno sprečiti. Presudnu ulogu ima stadijum. Zato su kontrole važne. Mi, u našoj bolnici intenzivno to pratimo jer je ovaj kraj proglašen za prvi po zastupljenosti karcinoma grlića materice u Evropi. Uzrok je promiskuitetno ponašanje. Imamo, na žalost veliku patologiju što se toga tiče – tvrdi dr Olga Popović iz Opšte bolnice u Požarevcu. 

U Opštoj bolnici se leči većina pacijentkinja, a na klinike se upućuju u slučaju većih komplikacija 

S obzirom na to da se danas mnogo više zna o samom raku grlića materice, koji se smatra posledicom jedne infektivne bolesti i činjenicu da se HPV-om, virusom uzročnikom te bolesti, devojke susreću već od prvih seksulanih iskustava, najvažnije je dopreti upravo do mlađe populacije. Jer, jednom unet, a nelečen virus, godinama ostaje aktivan i na kraju, kao poslednju i najtežu posledicu daje – rak grlića materice. Pošto je potrebno vreme da se razvije, ova vrsta malgniteta se uglavnom konstatuje kod žena u zreloj dobi, ali su sve one zapravo, već u dvadesetim i tridesetim bile zaražene HPV-om. Imajući u vidu to, kao i obimne studije, kampanje, predavanja i edukacije koje se poslednjih godina realizuju u Srbiji, bilo bi za očekivati da su današnje devojke svesnije rizika u odnosu na njihove majke ili bake. Pa ipak, to izgleda ne utiče presudno na promenu razmišljanja.

Da, mislim da su današnje devojke apsolutno svesne svega i ipak rade to što rade, misle da to tako treba i da je moderno, bez obzira na to što govorimo o učenicama Medicinske škole od kojih bismo možda očekivali malo više opreza – kaže dr Olga Popović, koja inače ima iskustva u neposrednom radu sa mladima jer predaje u požarevačkoj Medicinskoj školi. 

Nemam utisak da je rak grlića materice u opadanju, kaže dr Olga Popović iz Opšte bolnice u Požarevcu. 

Upravo ovo izaziva novu bojazan i ostavlja prostor za pitanje šta će, za deceniju ili dve, biti sa današnjim dvadesetogodišnjakinjama koje se sve slobodnije ponašaju pa se može očekivati i da posledice nastupe sve ranije. Uz to, čak ni statistiku koja trenutno svedoči o padu broja obolelih ne treba uzimati kao neprikoslovenu jer...

Nemam statističke podtake, ali po pacijentima i onome što svakodnevno radimo, ne bih rekla da je reč o opadanju. Eto, ja sam juče imala tu situaciju da sam dijagnostifikovala karcinom i operisaću tu ženu u narednih nekoliko dana – kaže dr Popović.

Još odlučniji u poruci da je statistika jedno, a sasvim je drugo realni život i ono sa čime se u praksi svakodnevno susreću lekari, je dr Zlatibor Stojković iz Doma zdravlja u Petrovcu na Mlavi.

Ta opština je inače, na osnovu postojećih podataka, uz Požarevac, druga, „crna“ tačka kada je reč o zastupljenosti maligniteta.

Na osnovu svog višedecenijskog iskustva tvrdim da je nemoguće sa preciznošću odrediti koliki je zapravo problem kancer reproduktivnih organa. Pogotovo je to teško u sredinama poput petrovačke. Mladi su u iniostranstvu, a starije žene će se teško odlučiti da dođu na pregled. Osim ukoliko ne postoji neki ozbiljan problem. Upravo sam takav slučaj imao sada. U ordinaciju je došla starija žena zato što je čitave prethodne noći imala strašne bolove u stomaku. Bio sam šokiran kada sam video da ona ima ogroman tumor jajnika, toliko veliki da pristiska okolne organe. Za nju, prognoze nema... I što je još značajnije, rekao bih da je u porastu karcinom jajnika u Petrovcu na Mlavi, s tim što je razlika u tome da od raka grlića materice uglavnom oboljevaju mlađe žene, dok karcinom ovarijuma nastupa u nešto kasnijoj dobi. U oba slučaja, kontrole i prevencija su najvažniji – kaže dr Zlatibor Stojković. 

“Prave podatke niko nema, neke žene i umru ne znajući da su imale rak” objašnjava dr Zlatibor Stojković.

Kao potencijalna zaštita poslednjih godina se promoviše i vakcina protiv HPV virusa. Nije obavezna, što u startu znači da su i manje šanse da će je dečaci i devojčice dobiti, a uz to se i plaća oko 4500 dinara.
 Nekoliko hiljada dinara spram sprečavanja mogućeg najfatalnijeg oboljenja naizgled ne treba ni porediti, ali sudeći po praksi, interesovanje roditelja baš i nije veliko. Uostalom, živimo u zemlji u kojoj se lekari bore da ubede roditelje i za one redovne vakcine koje decu štite od masovnih bolesti iz prošlosti. Takođe, pošto je Požarevac tek jedan od nekoliko gradova gde se vakcina može primiti, pod ovakvim okolnostima, bar još neko vreme, prevenciju bi trebalo organizovati na neki drugi način. 

Svakako da podržavam vakcinaciju ali to nije svima dostupno. Mislim da je drugi vid prevencije možda još bolji, na primer kroz uvođenje seksualnog vaspitanja u školama, da se deci kontinuirano priča i objašnjava koji su rizici. Mada, i dalje mislim da sve potiče od porodice, mnogo toga i roditelji samim vaspitanjem mogu da učine za svoju decu – zaključuje dr Olga Popović iz Opšte bolnice u Požarevcu.
 

U toku drugi ciklus skrininga


Nacionalni registar funkcioniše od 1999. Tih prvih godina, u Braničevu je od maligniteta grlića materice obolevalo po 50 žena godišnje, u poslednjih nekoliko godina taj broj je pao na 30. 


Poziv na pregled važi kako za sve žene bez obzira na to da li imaju zdravstveno osiguranje 

U 2014. zabeleženo je 26 novoobolelih, ali i 15 smrtnih slučajeva. Ove godine, pozivi na preglede iz požarevačkog Doma zdravlja stižu na adrese žena rođenih: 1953, 1956, 1959, 1962, 1965, 1968, 1971, 1974, 1977, 1980, 1983, 1986, 1989 i 1992 godine. Pošto ih u evidenciji nema, pa im poziv ne može biti poslat, na ove preglede mogu doći i osobe koje nemaju zdravstveno osiguranje.  

Na teritoriji koju pokriva Služba za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Požarevac sa ogrankom u Kostolcu, skrining pregledi se sprovode za ciljnu populaciju koju čini ukupno 21 066 žena.

Od početka organizovanog skrininga 2012. godine do sada, pozivno je pismo je upućeno na preko 15 700 adresa. Odziv na preglede je iznosio više od 50% , a urađeno je preko 8 000 Papnikolau testova.


 Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Od tebe zavisi” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017. godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top