Prirodna blaga žagubičkog Homolja i Beljanice (FOTO)

Žagubica

Turizam

Prirodna blaga žagubičkog Homolja i Beljanice (FOTO)

Foto: A.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Osim neponovljivih pejzaža, čak i najobičnijih njiva ili pašnjaka, koji se u nedogled talasaju, najvrednije bogatstvo ovog kraja jesu reke, vodopadi, izvori, vrela, pećine…

O “skrivenom” blagu po Homolju postoje mnoge legende jer su se kroz vekove mnogi carevi i drugi vladari skrivali na ovom prostoru. Sam naziv Homolje na crkvenoslovenskom jeziku znači: skriveno, prećutano, pritajeno. Ipak, svoja najveća blaga Žagubica nikako ne skriva. Samo ih čuva i neguje. I što je još  važnije – koristi ih kao najveći resurs za bolji život u ovoj opštini.


Nepregledni talasi homoljskih njiva

Osim neponovljivih pejzaža, čak i najobičnijih njiva ili pašnjaka, koji se u nedogled talasaju, najvrednije bogatstvo ovog kraja jesu reke, vodopadi, izvori, vrela, pećine…Prava “čuda” prirode za koja čovek ne može da poveruje da ih upravo priroda može stvoriti od kamena, drveta, krečnjaka i krša.

Sve dok ne prođete kroz Homoljske planine.

Da biste otkrili ova blaga koja je priroda podarila žagubičkom kraju,da ih Homolje podeli sa vama, najbolje je poći redom.

Kroz niže delove planina koje su obrasle hrastovim šumama i negde na polovini mešaju se sa bukovim. A pašnjaci i livade su na vrhu kao “glavna nagrada”. Oni najuporniji, mogu naići i na čuvene bačije, u kojima ovce i krave (danas uglavnom), po tradiciji borave od Đurđevdana do Mitrovdana.


Stado na Beljanici

Legenda kaže da se najneuhvatljiviji hajduk Ivan Babejić krio baš po Homoljskim planinama. Osim jataka, hajducima su dom pružale brojne pećine. Priča kaže da su najviše voleli Valja kum Peštera u blizini sela Laznica, zato što je imala dva ulaza. Zbog verovanja da su hajduci tu krili zlato, i danas možete sresti kopače, ili bar rupe koje su ostale za njima.

Vrelo Mlave

Najpoznatija i verovatno najposećenija tvorevina prirode u Žagubici je Vrelo Mlave. 

Do Vrela Mlave može se stići i pešice iz Žagubice

To je hidrološki spomenik prirode prve kategorije i zahvata površinu od 600 kvadratnih metara.. Nalazi se na obodu naselja, ali može se stići i pešice iz centra, jer naselje nije veliko i jedva da broji malo više od 3000 stanovnika.

Reka Mlava izvire iz male kraške vrtače, na dubini od 23 metra. Voda je prozirna četiri, a ponekad u zavisnosti od vremenskih uslova, i do sedam metara.

Iako zvuči nemoguće, jer je Mlava prilično velika reka, ovaj izvor presušio je četiri puta u poslednjih 125 godina.

Mlava je plod dve planine, jer rečni tokovi sa leve obale ove reke, otiču sa severnih i zapadnih padina Beljanice, a desni tokovi sa istočnih, južnih i zapadnih ogranaka Homoljskih planina. Zato se nemojte iznenaditi kada u stiškoj ravnici vidite nabujalu i valovitu Mlavu.


Kompleks Vrelo Mlave

Dragiša Bogdanović iz Turističke organizacije Žagubica kaže da se za Vrelo Mlave vezuju brojne priče i legende.

Za vreme drugog svetskog rata Nemci su odseli u tadašnjoj kafani na vrelu Mlave, a kamion pun zlatnih poluga koje su prevozili iz Bora ka Beogradu, parkirali su na obali vrela. Grupa obesnih mladića izbacila je kamion iz brzine, a on je niz blagi nagib sam sleteo u vrelo. Kamion su Nemci izvukli iz vrela ali su duboko potonule zlatne poluge. Ni poslednji ronioci koji su stigli do dubine od 84 metra, nisu imali sreće da pronađu zlato, ali tu nije kraj dubine kraškog vrela Mlave,”priča Bogdanović za E-Braničevo.

Krupajsko vrelo

I Krupajsko vrelo je hidrološki spomenik prirode prve kategorije. Do njega se stiže kroz Homolje, ali se nalazi na zapadnim padinama Beljanice,u blizini sela Milanovac.  Kroz vodu možete videti do pet metara. Voda izvire iz pećine i bogata je lekovitim mineralma. Oni hrabriji i pripremljeni mogu ući u pećinsku dvoranu koja je potopljena podzemnim jezercetom. Dubina Krupajskog vrela ispitana je do 104 metra.


Krupajsko vrelo izvire iz pećine,a uz pomoć veštačke brane nastalo je jezerce i vodopad

Legenda kaže da je grupa ronilaca istraživača svojevremeno ušla u Krupajsko vrelo, preplivala podzemno jezero i ušla u podzemni prirodan hol sa visokim svodom. Tu su, navodno, naišli na žutu stenu u kojoj je uklesana glava ovna.

 Po legendi to je simbol ostavljenog blaga od kraljice Kleopatre kad je putovala kroz Homolje idući Cezaru u Rim. S obzirom na to da nije verovala Rimljanima, ona je ostavila svoje blago u nepristupačnom Homolju. Bežeći iz Rima, po legendi koja i danas živi u ovom kraju,Kleopatra najverovatnije nije stigla da pokupi svoje blago.

Vodopad Buk

Omiljeno izletište i mesto za kampovanje ljudi iz ovog kraja i šire, je prostor oko vodopada Buk. Iako tokom toplog leta može da  presuši, a u pojedinim delovima godine zahteva manji duh avanturizma da bi došli do njega, svakog prvog maja dočekuje more ljudi koji se dive njegovoj snazi, kreativnosti i lepoti.


Do Vodopada Buk nije uvek lako doći, ali vredi truda

Vrelo Buk nalazi se na 710 metara na severnoj strani Beljanice i preko svojih bigrenih naslaga koje je stvaralo godinama, sliva se u reku Do.

Iako je svaki pedalj Homolja lep, na obilazak se uglavnom osmele avanturisti, lovci, ribolovci, članovi pešačkih tura i planinari.

Glavni razlog za posetu Homolju turisti vide u ekološki zdravoj sredini, bogatom nasleđu spravljanja zdrave hrane i pića na tradicionalan način i nenastanjenosti na velikom prostoru, što omogućava celodnevni mir i tišinu”, istakao je Bogdanović.

I to nije sve…

U Turističkoj organizaciji Žagubice kažu da godišnje ovaj kraj Srbije poseti oko 15.000 ljudi, sa manjim brojem noćenja. Međutim, oni u Homolju ne provedu dovoljno dana da vide sva čuda koja je ova nepredvidiva, a čarobna priroda stvorila. Za mnoga od njih ne znaju ni lokalni meštani, pa im ne posvećuju ni pažnju koju zaslužuju.


 Izvor termalne vode koja se danas naveliko koristi za negu kože

Za selo Suvi Do kažu da je dobilo ime po rečici koja je stalno suva. Ali čak i ovo homoljsko mestašce ima dva izvora i jedno kraško jezerce Bujdina bara.

Suvodolsko vrelo je izvor hladne i pitke vode, ali Suvi Do ima i izvor termalne vode Banja koji spada u grupu kraško-termalnih izvora. Jedna je od ne tako poznatih prirodnih lepota. Pošto je izvor kaptiran i na njemu sagrađen otvoreni bazen, posetioci se mogu i kupati u ovoj termalnoj vodi."

Homoljska potajnica (Stojanje) je jedini intetmitentni izvor u kršu Istočne Srbije koji funkcioniše i danas. To znači da izvor teče i presušuje, nezavisno od uticaja iz okruženja. Potajnica izvire u trouglu tri drveta: bukve, hrasta i graba, a često se iz ovakvih izvora mogu čuti i nedefinisani zvukovi, što obogaćuje mistiku priče i podstiče legende i verovanja u lekovita svojstva.


Homoljska potajnica izvire između tri drveta

U svetu postoji samo trideset, ovakvih prirodnih fenomena, a u Srbji ih je čak četiri. Homoljska potajnica najbliža je selu Selište.

Stiče se utisak da svako selo u Homolju ima svoje malo prirodno bogatstvo. Toj tvrdnji doprinosi i klisura reke koja protiče kroz selo Osanica – poznata kao Osanička klisura, sa prerastom, mostom koji je priroda sama izgradila. Zaštićena je kao prirodno dobro treće kategorije. Ova klisura, svojim kraškim i hidrološkim pojavama vodi sve do paleozoika, mezozoika i kenozoika. A danas čuva 166 biljnih i 37 životinjskih vrsta.


Osanička klisura čuva tragove iz paleozoika, mezozoika i keozoika

Izleltište Čvarinac je drugo najpopularnije izletište u Homolju. Nalazi se na obali reke Mlave, uzvodno od manastira Gornjak. Kao i za mnoge druge u Homolju, i za ovaj izvor se veruje da je lekovit. Posetioci se slažu da je najlepše u proleće, kada se brojni planinski potoci i reke slivaju u Mlavu i ona pokaže svu svoju razigranost i snagu. Ali, dan na obali Mlave ne treba propustiti ni u jednom delu godine.

Ako neko zaista odvoji dovoljno vremena da vidi spretnost i moć kreacija prirode na delu, ne treba zaobići ni prirodni most prerast Samar, ni Busovatu – botanički rezervat prirode.

Panorame tokom vožnje kroz Gornjačku klisuru su jedinstveno iskustvo, ali treba proći i kroz Ribarsku i klisuru reke Tisnice, kao i hidrološke spomenike prirode: Bučura i Đurinovac.


Homoljski krajolik

Kada kročite prvi put u Homolje i posle prvog potočića shvatite da uz savremen način života nema dovoljno vremena da vidite sva bogatstva smeštena u Homolju, poželećete da se preselite. To je prvi utisak gotovo svih turista. I to nije slučajno, jer Homolje je prirodni „magnet“ i „opijum“ za život. Za mir, sklad i sreću.

 U najmanju ruku, poželećete da se ovde vratite ili redovno vraćate. A to i jeste cilj čelnika Žagubice.Da adute koje je ovom kraju podarila priroda podele sa turistima.

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Žagubica – biser Homolja”po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018.godini.
-  Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top