Prihrana pšenice najvažnija agrotehnička mera

Braničevo

Poljoprivreda

Prihrana pšenice najvažnija agrotehnička mera

Foto: arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Poljoprivrednim proizvođačima predstoji najvažnija agrotehnička mera – prihranjivanje, od koje umnogome zavisi prinos.

Na teritoriji Braničevskog okruga, po podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac (PSSS), ozimim strnim žitom posajano je oko 38 hiljada hektara, od čega 27 hiljada hektara pod pšenicom. U optimalnom roku posejano je svega oko petnaestak odsto površina.

 Pšenica je mahom u fazi nicanja, a na malim površinama je počela bokorenje. Padavine u januaru pogodovale su biljkama kao dobar termoizolator, a po otapanju akumulirane su u zemljište znatne količine vlage, što će biljke koristiti u daljem periodu. Ove padavine su dobar start i za kasniju setvu jarih useva.

„Poljoprivredni proizvođači u ovom trenutku treba da traže pogodan trenutak za obavljanje prihrane ozimih useva i to treba da učine najmanje u dva navrata. U prvom navratu treba uneti 200 kilograma KAN-a (Kalcijum amonijum nitrat) po hektaru kako bi se taj usev stimulisao na brži razvoj.

S obzirom da vegetacija kasni i da su usevi ušli nespemni u fazu mirovanja, poljoprivredni proizvođači moraju da znaju da usevi treba da prođu kroz sve faze vegetacije, ali će one biti skraćene i ubrzane, te da posebnu pažnju obrate kada će uneti prvu količinu azota za prihranu, da ne bi zakasnili“, podvukla je je Jorgovanka Vlajkovac savetodavac i stručni saradnik za ratarstvo u PSSS Požarevac.

Najveći zahtevi pšenice prema azotu su u fazama bokorenja i u početku vlatanja. Pšenica u tim fazama formira kapacitet za prinos, pa ukoliko tada nema dovoljno azota, ostvariće se niži prinosi bez obzira na dalji tok vegetacije. 

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top