Pavle Beljanski: Život uspešnog diplomate i kolekcionara počeo je u Velikom Gradištu (FOTO)

Veliko Gradište

Kultura

Pavle Beljanski: Život uspešnog diplomate i kolekcionara počeo je u Velikom Gradištu (FOTO)

Foto: EB i drugi potpisani autori

How Good Of A Friend Are You Really?

Diplomatska služba presudna je za Pavlovu kolekcionarsku pustolovinu.Prikupljao je razne antikvitete, a naročito umetničke slike najpoznatijih likovnih autora.

Priča o slavnom Pavlu Beljanskom i njegovoj porodici počinje od velike seobe naroda.

 Pavlova porodica Beljanski potiče iz okoline Valjeva, ali se za vreme velike seobe naroda 1960. preselila u Vojvodinu koja je pripadala Austrougarskoj. Pavlov otac, Svetozar, je prvo zaposlenje dobio u Sremskim Karlovcima gde se oženio Milanom Kostić. U Sremskim Karlovcima su rođene Pavlove sestre Aleksandra i Ana-Anka.

Ljubav prema Srbiji je presudila da se Pavlovi roditelji vrate u svoju otadžbinu.

 Svetozar i Milana se 1892. godine vraćaju u voljenu Srbiju. Pavlov otac dobija posao lekara u Velikom Gradištu. Iste godine u junu mesecu, u gradiću na Dunavu rodio se Pavle.

 Međutim, dve godine po rođenju Pavla, porodica se seli u Svilajnac gde on završava osnovnu školu. U Svilajncu se rodio i Pavlom mlađi brat Nikola.

 Školovanje dalje nastavlja u Beogradu, u Prvoj beogradskoj gimnaziji i upisuje Pravni fakultet. Međutim, njegove studenske dane je omeo Veliki rat.

Foto: Zadužbina Pigoza Veliko Gradište

 Pavle je bio dobrovoljac u ratu. Za vreme povlačenja preko Albanije dobija tuberkulozu i u zimu 1915. godine oslobođen je učestvovanja u ratu.

 Pariz  za vreme Prvog svetskog rata postaje prava studenska „Meka“ za mlade učene Srbe. Kao i mnogi mladi ljudi u to vreme, Pavle studije nastavlja u Francuskoj, na Sorboni. Diplomirao je  prava na Sorboni 1917. i godinu dana kasnije je magistrirao. Upisao je i doktorske studije.

 Po završetku rata novonastaloj Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca bili su potrebni učeni ljudi. Pavle je dobio poziv da stupi u diplomatsku službu, što je on prihvatio, i prekida doktorske studije.  Postao je pisar Kraljeveskog poslanstva u Švedskoj.

 Pavle je zahvaljujući diplomatskoj službi proputovao Evropu i uputio se u kolekcionarsku avanturu.  Službovao  je  u Stokholmu, Berlinu, Varšavi, Beču.

 Ostalo je zabeleženo da se za vreme diplomatske karijere družio sa još jednim znamenitim Gradištancem, poznatim diplomatom Pavlom Đorđevićem.

Foto: Konkursi Regiona

 Kolekcionarstvom počinje da se bavi za vreme službovanja u Berlinu. Međutim, diplomatska služba u Beču je bila presudna za Pavlovu kolekcionarsku pustolovinu.  Prikupljao je antikvitete poput nameštaja, gramofonskih ploča, crteža, skluptura, umetničkih slika. Posebno su se u njegovom kolekcionarstvu istakle umetničke slike najpoznatijih likovnih autora.

   „Posle Prvog svetskog rata, mislim 1921., ja sam počeo sa sakupljanjem likovnih dela naših savremenih umetnika. To je bilo doba velikog previranja, raznih pravaca, raznih „izama“, doba kada su mnogi stariji umetnici uživali privilegiju neprikosnovenosti. Ja sam želeo da u svoju zbirku unesem dela trajne vrednosti... Ja sam uvek smatrao da je likovno stvaralaštvo neka vrsta simboličkog jezika ljudi, da likovno stvaralaštvo leži u prirodi čoveka, da je to spontan, maltene nagonski izraz.“- izjavio je Pavle Beljanski 1961. godine  za Televiziju Beograd.

U Pavlu je tinjao strah da neka umetnička dela koje je sakupio nisu originali. Posebnost njegove kolekcije je upravo u neposrednom prikupljanju originalnih dela od samih slikara.

Foto: Arhiv Spomen zbirke Pavla Beljanskog Novi Sad

 Slikar Marino Tartalj je izjavio za Beljanskog da „ima začuđujući dar i apsolutni likovni sluh“,  zapisano je u biografiji Pavla Beljanskog na internet stranici Spomen-zbirke Pavla Beljanskog.

Pavle Beljanski i Marino Tartalj su se upoznali u poslanstvu Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, kada je Tartalj došao da portetiše mladog diplomatu. Tu nastaje i čuvena slika „Mladi diplomata“ za koju je Marino Tartalj dobio nagradu za umetničko stvaralaštvo u Barseloni 1929. godine.

Druženje sa umetnicima mu je pomoglo u širenju svoje kolekcije umetnina. Za vreme službovanja u Parizu krajem dvadesetih godina devetnaestog veka, upoznaje se sa domaćim umetnicima koji će pripadati i čuvenoj likovnoj „Pariskoj školi“. U Parizu su se tada nalazili Sava Šumanović, Petar Lubarda, Milo Milunović, Milan Konjović.

Pavle postaje poznat i cenjen kolekcionar koji se izdvajao svojim poznavanjem likovnog stvaralaštva i „osećajem za lepo“.Umeo je da prepozna dar i vrednost slikara i njihovih likovnih dela.

Beljanski je posebno bio zainteresovan za domaće umetnike i likovna dela trajne vrednosti.

Pavlov dar i poznavanje likovnog stvaralaštva prepoznao je istoričar umetnosti i direktor Muzeja savremene umetnosti Milan Kašanin, koji  mu je predložio postane saradnik časopisa „Umetnički pregled“. 

 Do početka Drugog svetskog rata Beljanski je imao u posedu bogatu kolekciju umetnina među kojima su prednjačile umetničke slike.

 Drugi svetski rat je proveo u Beogradu sa majkom, dok je ostatak porodice boravio u Svilajncu.

Ratni dani doneli su Pavlu velike brige. Strahovao je da će mu Nemci oduzeti umetničke slike, ali ih je na vreme sakrio. Pavlu je pomogao član komisije za oduzimanje umetničkih dela Nedeljko Gvozdenović, koji ga je na vreme obavestio da ih sakrije. Pavle je umetnička dela stavio u sanduk u podrum i zakopao ugljem.

Za vreme rata Pavle proživljava porodičnu tragediju. Godine 1944.  porodična kuća u Svilajncu je bombardovana. Tom prilikom Pavle je izgubio obe sestre, brata i njihove porodice.

 Usledili su sumorni dani za Pavla. Teško se nosio sa činjenicom da je izgubio svoju porodicu.

Pavle je bežao od stvarnosti i utehu nalazio u umetničkim delima koje je nastavio da sakuplja.

Foto: Avantartmagazin.com

Posle rata, Beljanski se vraća diplomatskoj službi. Kao organizator banketa i diplomatskih događaja doprineo je povećanju ugleda Beograda u Evropi. Dobitnik je brojnih odlikovanja za svoju diplomatsku službu. Zbog svojih zasluga za uspostavljanje diplomatskih odnosa Jugoslavije sa drugim državama Pavle je dobio pohvale i odlikovanja od Etiopije, Poljske, Egipta i Grčke.

Godine 1958., Beljanski se penzioniše i posvećuje se samo kolekcionarstvu.

Beljanski je umetnička dela iz kolekcije pozajmljivao muzejima. Nakon izložbe u Muzeju u Somboru, u Beogradu je izloženo 147 slika iz Pavlove kolekcije.

Pavle Beljanski je stekao ugled najpoznatijeg kolekcionara na prostoru Jugoslavije.

Zahvaljujući ugledu koji je uživao  postaje  član saveta Muzeja grada Beograda.

Međutim, Pavle nije želeo da dragocene umetnine čuva ljubomorno za sebe.

Razmišljao je da ih pokloni nekom od muzeja uz uslov da budu posebno izložene i izdvojene od drugih dragocenosti.

Grad Novi Sad je izašao u susret velikom kolekcionaru 18. novembra 1957. godine i Pavle potpisuje ugovor sa Izvršnim većem Vojvodine o izgradnji posebne zgrade u kojoj će biti izložena kolekcionarska zbirka.

Foto: Spomen zbirka Pavla Beljanskog

 U holu zgrade Spomen zbirke otvorene 1961. godine ispisane su sledeće reči:  „Ovu zbirku umetničkih dela koju zaveštavam srpskom narodu, a koju sam sakupljao sa dubokom verom u njegovu stvaralačku moć, posvećujem seni svojih predaka koji su istrajali u vekovnoj borbi za njegovu slobodu i nezavisnost, seni svojih roditelja Svetozara i Milane, koji su mu požrtvovano služili, seni brata Nikole, sestara Aleksandre i Anke i zeta Milana, koji su izgubili svoje živote u ratovima 1914/18. i 1941/45. godine. Pavle Beljanski”, zapisano je u biografiji o životu Pavla Beljanskog, na internet stranici Spomen-zbirke, jednog od najreprezentativnijih legata na prostorima bivše Jugoslavije.

Pošto je sakupio najcelovitiju zbirku umetničkih dela srpskog slikarstva prve polovine XX veka i poklonio je srpskom narodu, Pavle Beljanski (1892–1965) je postao jedan od njegovih najvećih darodavaca. Najbliži i najintimniji prijatelji Pavla Beljanskog bili su članovi porodice. Uz njih, formiranju ličnosti Beljanskog doprinelo je i upoznavanje s kulturom evropskih metropola, poznanstva s mnogobrojnim članovima diplomatskog kruga, kao i druženje sa umetnicima i kulturnom i intelektualnom elitom vremena.

Pavle je bio veoma cenjen u akademskim krugovima.

Svoju ljubav prema umetnosti i umetničkom stvaralaštvu je pokazao i ustanovljenjem godišnje nagrade “Pavle Beljanski”. Spomen zbirke za najbolji seminarski ili diplomski rad iz istorije umetnosti na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Beljanski je poklonio i svoju biblioteku Filozofskom fakultetu.

Foto: Avantartmagazin.com

Pavle živi kroz svoju Spomen zbirku. Glas o remek delima iz njegove kolekcije proširiio se i van granica Jugoslavije.

Beljanski se slavi kao vrstan esteta i poznavalac likovnog stvaralaštva.

Gradištanci nastoje da očuvaju sećanje na Pavla i sećanje na njegovo rodno mesto.

Duško Jovanović iz zadužbine „Pigoza”kaže za E-Braničevo da želi da očuva sećanje na Pavla Beljanskog tako što će predložiti Gradskom veću Velikog Gradišta da jedna od ulica ponese njegovo ime.

 Jer, Pavle nije samo Vojvođanin, on je rođeni Gradištanac.I to znamenit.

O stalnoj postavci Spomen zbirke

Stalna postavka Spomen-zbirke Pavla Beljanskog – predstavlja antologijska dela jugoslovenske umetnosti prve polovine XX veka, u jedinstvenoj postavci koju je osmislio sam Pavle Beljanski. Remek-dela poput Crvene terase Milana Milovanovića, Kupačice Jovana Bijelića, Doručka na travi Save Šumanovića, Starog Bara Peđe Milosavljevića i Žetve Milana Konjovića samo su mali deo izloženog bogatstva.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Znameniti Gradištanci na vebu” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017 .godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvori:

  1. Život Pavla Beljanskog, Spomen zbirka Pavla Beljanskog www.pavle-beljanski.museum
  2. Pavle Beljanski-intervju 1961., Razgovor vodila Nada Ristić Televizija Beograd, www.youtube.com
  3. Živanović Žarko,Radovanović „Grčki“, Bora, Veliko Gradište, Veliko Gradište 1991.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top