Neželjena trudnoća – najveći strah srednjoškolki u Braničevskom okrugu (FOTO)

Braničevo

Zdravlje

Neželjena trudnoća – najveći strah srednjoškolki u Braničevskom okrugu (FOTO)

Foto: E.M, JAZAS I Ilustracije

How Good Of A Friend Are You Really?

O zaštiti reproduktivnog zdravlja mladih najčešće govore odrasli. Uglavnom stručnjaci - lekari, pedagozi, psiholozi, sociolozi. Retko se može čuti glas mladih, pa i roditelja.

 Anketiranja i anonimni upitnici iziskuju sredstva i vreme, pa gotovo niko od naših dosadašnjih sagovornika u projektu nije imao mogućnost da na taj način stekne uvid u to šta mladi misle o svom reproduktivnom zdravlju. Dodatni problem je što oni to iz mnogo razloga neće kazati javno, na nekoj radionici ili predavanju, a retko imaju priliku da iskažu na drugi način.
 


Radionice su dobra prilika da se adoslescenti upoznaju sa najznačajnijim rizicima, ali na njima retko kada govore javno o svojim iskustvima

U seriji tekstova “Od tebe zavisi”, ovoga puta reč dajemo mladima. Koliko oni uopšte znaju o načinima da zaštite reproduktivno zdravlje, koliko prepoznaju rizike, šta im nedostaje,na kakve prepreke nailaze, da li se i čega plaše ili stide da kažu, pokušali smo da saznamo iz priča devojaka uzrasta od 16 do 18 godina.

Aleksandra, Nevena i Katarina su tinejdžerke iz Požarevca, približnih godina, aktivne kao volonteri i edukatori jer žele da, između ostalog, vršnjacima prenesu najvažnije što bi trebalo da znaju o zaštiti reproduktivnog zdravlja. To je, slažu se, veoma važna, i na žalost i za nevericu, mladima i dalje prilično nepoznata tema.

Mislim da su mladi slabo informisani kada je reč o zaštiti reproduktivnog zdravlja, pre svega zato što pomoć traže na internetu, po pravilu iz pogrešnih izvora. Uglavnom je reč o nekim sajtovima, forumima gde žene dele savete među sobom i neka svoja iskustva, ali to su sve subjektivna mišljenja i nisu dovoljno stručna. Za mladu osobu, koja ima brojne dileme, to nije dovoljno – kaže Aleksandra.

Da se najčešće, u potrazi za odgovorima posegne za internet pretraživačem slaže se i Katarina. Nevena smatra da većina mladih, o tome kako da se zaštiti od najvećih rizika po reproduktivno zdravlje, zna vrlo malo ili gotovo ništa.

Može da zvuči neverovatno, ali iako se o tome dosta priča, a prilično se kroz edukacije i radi na tome da se mladi upoznaju sa najvažnijim stvarima, mislim da najveći broj naših vršnjaka sve to ne shvata ozbiljno, pa samim tim ništa ni ne zna. Tu i tamo nešto čuju na radionicama i predavanjima, ali neretko jedni druge savetuju, naravno, pogrešno. Mi lično, jesmo upoznate, jer smo i odlučile da se bavimo aktivizmom, ali to ne možemo reći za ostale, kaže Nevena.


Mladi uglavnom ne shvataju ozbiljno rizike po reproduktivno zdravlje

Sve tri smatraju da je generalno najveći problem to što adolescenti i mladi ne shvataju da početak intimnih odnosa ujedno znači i veliku odgovornost. Kako za sopstveno, tako i za zdravlje partnera, jer je nezaštićen seksualni odnos “odgovoran” za sve što narušava reproduktivno zdravlje (polne bolesti, infekcije, virusi HPV i HIV, neželjena trudnoća), dok preuranjena intimna iskustva takođe ostavljaju posledice po zdravlje, najviše na psihološkom planu.      

Većina nije svesna u šta se zapravo upušta onda kada se odluči da započne intimne odnose. Devojkama u mojim godinama najveći problem je trudnoća, to je jedino o čemu one razmišljaju. Ali nažalost, to ne znači da koriste zaštitu kako ne bi zatrudnele, već konstantno žive u strahu da ne ostanu u drugom stanju, jer veliki broj njih smatra da kondom smanjuje užitak, pa ga najčešće ne koriste. Pritom, trudnoća je po mom mišljenju trenutni problem koji se rešava na dva načina, dok su mnogo ozbiljnije posledice po zdravlje ukoliko obolite od nekih bolesti i infekcija, ali o tome retko ko razmišlja – priča nam jedna od devojaka.     

Tvrdnje starijih, pa i statistički podaci, govore da se vremenom sve više spušta starosna granica kada se tinejdžeri prvi put upuštaju u intimne odnose. Toga su svesne i naše sagovornice.

Došli smo do toga da mladi u prve seksualne odnose stupaju već u osmom razredu. Dakle, oni su još uvek više deca nego mladi. Ni ja nisam mogla da verujem, jer sam svega nekoliko godina starija od njih i nisam mislila da neki trendovi mogu tako brzo da se promene, ali čula sam u poslednje vreme za dosta takvih primera. Valjda misle da su to zanimljivi eksperimenti ili pokušavaju da se uklope u neko društvo, pogotovo devojke, i to je zastrašujuća činjenica – smatra Aleksandra.

Katarina priča da ima stariju sestru i da su prilike iz doba kada je ona bila adolescent i sadašnje okolnosti, potpuno neuporedive.

Gledam prema mojim drugaricama i članovima porodice, zato se slažem da se ta granica sve više  spušta. Moja je sestra starija 12 godina, kod njih je bilo uobičajeno da to bude kasnije, da se tek oko punoletstva prvi put doživi seksualno iskustvo. Sada, moje drugarice sa 15, 16 godina već imaju odnose, a nisu još uvek ni fizički potpuno razvijene, niti su psihički spremne, kaže Katarina.

Međutim, Nevena smatra da je nemoguće dati bilo kakve opšte zaključke i da je naše društvo danas, pomalo licemerno kada je u pitanju ova tema.

To je relativno pitanje. Samo su vremena drugačija, ali neke stvari ostaju iste. Na primer, i prethodnih decenija su devojke rano stupale u intimne odnose, ma i više od toga, stupale su u brak sa 13 ili 14 godina, a to podrazumeva konstantne seksualne odnose i još bitnije, trudnoću. I danas je isto tako, ali se iz nekog razloga o toj prošlosti ne priča na taj način već se predstavlja kako su današnje generacije sve slobodnije, pa ispada da je sad odjednom pomerena granica  - priča Nevena dok je drugarice opominju kako danas ipak nije ista situacija, jer devojke mnogo toga više znaju i imaju izbora.


Najčešća tema prevadanja - kontracepcija

Na pitanje ima li neželjenih trudnoća među maloletnicama, odgovor je isti – ima i to dosta. Sve tri naše sagovornice znaju za bar po jedan primer iz svog okruženja. Jedna ima drugaricu koja je na maloj maturi bila u drugom stanju, porodila se sa 15 godina. Da postanu mame u 18. godini - to je još češća situacija. Na žalost, to uglavnom znači i trajno prekidanje škovanja. One mlađe, ukoliko nisu prinuđene da poštuju patrijarhalne norme, između majčinstva u ranom devojaštvu i abotrusa, makar i uz rizik od steriliteta, radije biraju drugu opciju. Ključnu ulogu za ove i mnoge druge situacije i probleme mladih o reproduktivnom zdravlju, ipak imaju roditelji.

Ali, ni u drugoj deceniji novog milenijuma, iako su današnji roditelji i sami stasavali u nešto “slobodnije vreme” u odnosu na prvu polovinu prošlog veka, deca i roditelji, iako na brojne teme česti sagovornici, po svoj prilici još uvek ne mogu slobodno da razgovaraju o zaštiti reproduktivnog zdravlja jer to neminovno uključuje “osetljiva” pitanja.    

Sve što ima veze sa tim i dalje je tabu tema u porodici. Jaz između generacija postoji danas kao i pre 50 godina, iako svi mislimo da su današnji roditelji malo savremeniji. Doduše, oni to i jesu po raznim drugim pitanjima, ali ne i kada je reč o svemu što ima veze sa intimnim odnosima. Pritom, roditelji uvek misle kako su njihova deca i dalje “deca” i smatraju da je za prva seksualna iskustva rano čak i u srednjoj školi. I kako onda neka petnaestogodišnjakinja da se obrati majci za savet? Zato one kriju čak i to da su u vezi, a kamoli da su već imale odnose ili da zbog toga imaju neki problem. To nas vraća na početak priče - sve što mlade interesuje potraže na internetu, što je greška – smatraju tri devojke.

Eto objašnjenja kako smo kao društvo došli u situaciju da naša deca vrlo malo znaju kakve su opasnosti od onoga sa čime se svakoga dana suočavaju. Iznenađujuće, ispostvlja se da u tim okolnostima mladi najviše očekuju od – škole. Na pitanje koji bi to segment našeg društva trebalo da bude aktivniji i od koga očekuju pomoć i razrešenje dilema, Aleksandra, Nevena i Katarina poručuju da je to svakako ono mesto u kome se provodi najviše vremena- učionica. 

Ne mora to da bude kroz uvođenje konkretnog predmeta seksualno vaspitanje, ali makar jedan čas kroz biologiju, povremeno da se nešto o tome kaže, mnogo bi značilo. Da neko stručan, adoslescentima na konkretnim primerima objasni šta sve može da se dogodi, i da intima predstavlja zadovoljstvo, ali nosi i odgovornost i obavezu da razmišljate o svom zdravlju – poručuju naše mlade sagovornice.   

 
Škola je mesto od kojeg mladi najviše očekuju kada je reč o svakom, pa i obrazovanju na temu reproduktivnog zdravlja

Roditelji, pričajte sa decom

Stalno slušamo o tome kako treba da se neguje duh slobodnog razmišljanja, da se prevazilaze predrasude, ali u realnom životu to teško ide. Mi mladi hoćemo da uspostavimo takav odnos sa roditeljima, ali nema istog odgovora sa druge strane. Kako da se obratite roditeljima koji sa svojim roditeljima takođe nisu pričali o tim stvarima, smatralo se da to nije u redu. Šteta što je tako, jer šta god odrasli mislili, oni ipak mogu da promene tok života svoje dece, ponekad je dovoljno i da samo popričaju sa njima. Mame i tate možda veruju da to ne bi imalo efekta, ali i ako vas dete tog trenutka ne posluša, ne znači da za dan, dva, kada i samo malo bolje razmisli o svemu što ste mu kazali, neće promeniti mišljenje – smatraju Aleksandra, Nevena i Katarina. 

Kondom - samo u početku

Da li koristi zaštitu ili ne to je individualna stvar svake mlade osobe. Sve zavisi od dužine veze i poverenja među partnerima, ali je većina ne koristi. Interesantno je da kondom više upotrebljavaju mlađe devojke, dok se posle 18. godine “opuste” jer se tada, abortus može uraditi i bez znanja roditelja. Zato one mlađe koje imaju 15, 16 ili 17 godina, češće upotrebljavaju zaštitu, i to više od straha zbog reakcije roditelja nego od samog abortusa, govore podaci stručnjaka.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Od tebe zavisi” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017. godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top