Ne treba čekati problem za prvi odlazak kod ginekologa (FOTO)

Braničevo

Zdravlje

Ne treba čekati problem za prvi odlazak kod ginekologa (FOTO)

Foto: E.M. i Ilustracije

How Good Of A Friend Are You Really?

Prvi odlazak kod ginekologa je za mnoge devojke veoma stresan. Važno je da budu iskrene i pokušaju da savladaju strah, preporučuju lekari, jer od tog pregleda zavisi njihovo zdravlje.

Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje kada je pravi trenutak za prvu posetu ginekologu. To zavisi od brojnih okolnosti, životnih navika koje prate odrastanje i prva seksualna iskustva.

Ukoliko su imale seksualne iskustva, preporuka je da obavezno dođu do 18. godine. Ukoliko nisu, pregled se može malo odložiti, ali ne kasnije od 21. godine života bez obzira na to da li su imale intimne odnose – kaže dr Olivera Milić iz kučevačkog Doma zdravlja.

Dr Olivera Milić: Najvažniji zadatak je dopreti do mladih 
 

U praksi se ipak retko dešava po ovom scenariju. Nažalost, uglavnom se prvi put kod ginekologa dođe kada već postoji neki problem.

Uglavnom je to pojačan sekret, izuzetno bolne menstruacije ili neka druga tegoba. Za taj prvi pregled najvažniji zadatak lekara je da pronađe načina i dopre do pacijenta, da sa tom devojkom uspostavi dobar odnos. Pregled počinje uopštenim razgovorom na temu svega što bi moglo da utiče na reproduktivno zdravlje i životnih navika, a zatim i onih neminovnih pitanja koja se odnose na seksualno iskustvo – napominje dr Milić. 

Devojkama u ovom životnom dobu nije prijatna ova tema, a često ne razumeju zašto je ta informacija toliko važna lekarima. Uglavnom smatraju da lekar, ukoliko posumnja u bilo šta, može da reaguje i bez razgovora i detaljisanja o intimnim stvarima.  

"Dve su, po mom mišljenju, najveće neprijatnosti za svaku devojku koja dođe na pregled. Prva je zbog intimnih pitanja na koja treba da odgovorite nekome koga ne poznajete. Druga je strah od bola prilikom pregleda, to je jače od vas i ne možete protiv toga, iako znate da možda nema razloga" – priča tinejdžerka iz Požarevca koja je insistirala na anonimnosti. 

Odgovor na pitanje da li su imale intimne odnose odmah signalizira na šta bi tokom pregleda posebno trebalo obratiti pažnju. Ovo se naročito odnosi na različite bolesti i infekcije čiji simptomi možda nisu trenutno izraženi, ali se mogu uskoro pojaviti. Zato je važno da devojke budu iskrene tokom razgovora sa ginekologom. A kada je o strahu reč, i lekar sa najmanje iskustva može da pomogne pacijentu da ga prevaziđe. 

Devojke iz kučevačkog kraja ovde dolaze po savet i pomoć 

Najvažniji je kontakt, objašnjavam im svaki detalj koji sledi i upućujem u to što ću raditi. Tako znaju čemu šta služi i koja je svrha pregleda, a potom se i kroz razgovor malo opuste. Obavezan je klasičan pregled, kakav se radi i kod zrelih žena, ali za mlade devojke postoje i manji instrumenti kojima radimo. To je neophodno kako bi se uočile eventualne promene na grliću materice, količina sekreta, kao i kolposkopija. Zatim se, u zavisnosti od procene rizika, uzimaju uzorci za briseve. Uglavnom je reč o proveri na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu. Strah je uglavnom prisutan, u manjoj ili većoj meri. Dešavalo se, u nekom ranijem periodu i da nam pacijentkinje padaju u nesvest. Bukvalno. Sada se to sve ređe događa. Pretpostavljam da se više informišu putem interneta, istražuju, pa već otprilike znaju kako će izgledati pregled – kaže dr Olivera Milić.   

Prema njenim iskustvima, retko se u čekaonici može videti devojka koja je na prvi pregled došla u društvu majke. Iako oslonac za sve drugo u životu, u ovim situacijama ćerkama ipak nije poželjna njihova podrška. U lekarskoj praksi, često se dešava da grupa drugarica dođe zajedno na pregled pa se međusobno hrabre i razmenjuju iskustva, savete lekara...

Prema mišljenju dr Šane Stević iz Doma zdravlja u Požarevcu, podrška roditelja je veoma bitna u očuvanju reproduktivnog zdravlja mladih, a ona je, kaže, tokom poslednje dve decenije imala prilike da vidi kako se okolnosti na tom polju menjaju.

Kada sam na početku radila predavanja, ja sam mlade i sama anketirala, da vidim kakva je situacija.  Samo 5% mladih izjavilo je da na ove teme razgovara sa svojim roditeljima i to je za mene bilo strašno. Međutim, kasnije, kada je psiholog na predavanju koje smo imali u Centru za kulturu iznela novije podatke, postalo je jasno da se stvari menjaju. To je zato što imamo savremene, moderne majke, koje su obrazovane, imaju drugačiji pristup, koje razgovaraju sa svojim ćerkama. Mene naročito raduje kada majka dovede ćerku prvi put kod ginekologa, nakon što joj je ona poverila da je imala prvi seksualni odnos. Mladići moraju razgovarati sa očevima. To jeste delikatna situacija jer zahteva da i roditelj odgovara na pitanja deteta. E sada, treba pronaći model kako da sa detetom pričate o svojim intimnim stvarima, a da ostanete autoritet, ali sve su to izazovi roditeljstva – napominje dr Stević.

„Jako je važno da roditelji o zaštiti reproduktivnog zdravlja razgovaraju sa decom“ kaže dr Šana Stević.

Međutim, ona ovom prilikom skreće pažnju na još jednu važnu, čini se tako logičnu i očiglednu stvar, koja nam ipak svima promiče:

Šta je sa mladićima? Kome oni da se obrate za zaštitu reproduktivnog zdravlja?

Devojke na prve preglede idu kod ginekologa, ali za muškarce ne postoji adekvatna podrška. Urolozi su ipak posvećeniji nekim drugim aspektima medicine, a ginekolozi, koji o polnim bolestima, infekcijama i simptomima i kod mladića znaju sve, ne mogu da im pomognu jer je njihov zadatak da leče isključivo žene.

"Ja smatram da je to veliki problem. Mi muške pacijente ne možemo da pregledamo zato što je takav sistem, a kolege koje bi trebalo da se bave muškom populacijom prosto nisu na tom nivou. Bilo bi idealno kada bi u nekoj skorijoj budućnosti stvari počele da se razvijaju tako da se lekari, kako urolozi tako i dermatolozi, dodatno edukuju za rad sa mladićima. U suprotnom, mi i dalje izuzimamo muškarce kao važan faktor u celokupnoj zaštiti reproduktivnog zdravlja mladih. Ako znamo da muškarac ima i prenosi HPV, hlamidiju, mikoplazmu, ureaplazmu i druge viruse, hepatitis, HIV, onda se prema tom problemu moramo drugačije odrediti. Nama, lekarima ne predstavlja problem ženska osoba. Nama je uvek problem muškarac, jer se do njih ne može doći. Ja zaista apelujem da moje kolege, ako treba i samoinicijativno, ulože napor da se edukuju. Neka primer budu kondilomi. Ne mora to uvek biti spolja veoma izražena promena, promene su vidljive i na nivou epitela, daju neke karakteristike, kao što mi kod žena to vidimo kolposkopijom, tako postoji način da se to vidi i kod muškaraca. I vrlo je važno da se to tretira kako mladić ne bi prenosio dalje virus" – zaključuje dr Šana Stević iz Doma zdravlja u Požarevcu.  

Devojke imaju kome da se obrate, ali je pomoć potrebna i mladićima 

Inače, prema sadržaju i obimu preventivnih mera za zdravstvenu zaštitu žena u požarevačkom Domu zdravlja, za devojke sa navršenih 15 godina i više predviđen je sistematski ginekološki pregled (postupak prema Nomenklaturi zdravstvenih usluga na primarnom nivou, PAP test, kolposkopija, klinički ginekološki i pregled dojki).

Za žene starosti od 25 do 64 godine radi se preventivni skrining za rano otkrivanje raka grlića materice (jednom u tri godine ukoliko su prethodna dva PAP testa negativna), a one u generativnom dobu, (od 15 do 49 godina) predviđen je i pregled u vezi sa planiranjem porodice.  


Stida ima, ali je sve ređi
Na pitanje da li je u manjim sredinama, gde se „svi znaju“, odlučnost devojke da se prvi put obrati ginekologu pokolebana i stidom od okoline i predrasudama, dr Milić kaže: Ima i stida, straha od pitanja i osude okoline, ali čini mi se, sve manje. Kada je to posredi, onda se dogovaramo sa njima tako da te devojke izbegavaju one dane u Domu zdravlja kada postoji veća šansa da će ih videti neko drugi. Na primer, ne dolaze sredom kada imamo Savetovalište za trudnice.  

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Od tebe zavisi” koji sufinansira Ministarstvo kulture I informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017 .godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top