Mraz usporio vegetaciju i izazvao oštećenja listova

Braničevo

Poljoprivreda

Mraz usporio vegetaciju i izazvao oštećenja listova

Foto: arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Sneg i niske temperature dovele su do oštećenja na listovima ozimih kultura, ali su padavine s druge strane obezbedile velike količine vlage.

Usevi su na pojedinim parcelama već otpočeli vegetaciju, jer je iza nas period visokih dnevnih temperatura koje su pokrenule useve. Ovakve vremenske prilike imaju i negativan i pozitivan uticaj na biljke.

Negativan je uticaj mraza jer su usevi puni sokova i niske temperature izazvaju oštećenja. S obzirom da su strna žita usevi koji podnose izuzetno niske temperature duži vremenski period  više od minus 20 stepeni, mrazevi neće mnogo uticati na smanjenje prinosa. Jedino može doći do nekroze (izmrzavanja) vrhova lista.

Pozitivna strana je akumulacija vlage u zimskom periodu. Do početka marta zabeležena je izuzetno niska suma padavina od 170 do 180 litara po metru kvadratnom. Prema merenju Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac, od početka marta palo je više od 110 litara padavina, što je dobro za akumulaciju vlage na parcelama sa strnim žitima, ali i planiranim za predstojeću setvu jarih žita na području Braničevskog okruga.

„Važno je istaći da je na većim provršinama obavljena prihrana useva strnih žita i što je još važnije veliki broj poljoprivrednih proizvođača odlučio se da prihrani useve u dva navrata. Ovakav pristup dovodi do boljeg usvajanja azotnog đubriva u ovoj fazi, na prelazu iz bokorenja u vlatanje, periodu kada se formira potencijal za prinos, kada su pšenici najpotrebniji, kao i azot i fosfor. Prvim delom količine đubriva za prihranu dopunjeno osnovno đubrivo kako bi se formirala veličina i broj zrna u klasu. Preostala količina azotnog đubriva utiče na kvallitet zrna, odnosno povećanje udela proteina u zrnu“, rekla je Jorgovanka Vlajkovać savetodavac i stručni saradnik u PSSS Požarevac.

Adekvatnom prihranom udeo proteina može se uvećati i za celu klasu što je prednost pri oktupu pšenice. S obzirom da je kraj marta, proizvođači traba da primene KAN ili SAN, za ureu je mnogo kasno.

Na teritoriji Braničevskog okruga je inače prošle jeseni ozimim strnim žitima posejano oko 40 hiljada hektara, od čega pšenicom 31 000 hektara.

Start je bio dobar jer 95 odsto površina posejano u optimalnom roku i usevi su ušli dobro pripremljeni u zimsko mirovanje početkom bokrorenja ili u punom bokorenju.

Kod uljane repice prihranu treba obaviti sa oko 300 kilograma KAN-a, odnosno sa 100 kilograma čistog azota. Proizvođači treba da obrate pažnju, u zavisnosti od hibrida koji su sejali, ukoliko su setvu obavili sa većom količinom semena, može doći do izduživanja stabla uljane repice, što treba sprečiti nekim regulatorom rasta, da ne bi došlo do smanjenja prinosa.

Uljana repica je u dobrom stanju, ali je došlo do promene boje lista koja je, usled stresa izazvanog mrazem postala ljubičasta. Najveća oštećenja mogu se uočiti na bujnijim usevima uljane repice, jer su sokovi procirkulisali. Ova promena boje je u suštini mehanizam odbrane od niskih temperatura. U svakom slučaju doći će do regeneracije listova kako kod uljane repice, tako i kod strnih žita“, naglaasila je Vlajkovac.

Na poljima Braničevskog okruga je oko 1200 hektara pod uljanom repicom.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top