Maloletničke trudnoće i abortusi – od bauka do traume (FOTO)

Braničevo

Zdravlje

Maloletničke trudnoće i abortusi – od bauka do traume (FOTO)

Foto: E.M., Ilustracije

How Good Of A Friend Are You Really?

Abortus uvek nosi određene rizike, bez obzira gde se radi i hoće li za to saznati okolina. Od zdravstvenih problema, preko steriliteta, pa do velikih psihičkih posledica tokom celog života.

Nedavno su objavljeni podaci Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ prema kojima oko 25% devojaka u Srbiji, stupa u seksualne odnose pre 16. godine, što između ostalog, dovodi do rizika od neželjene trudnoće. Kako se procenjuje, godišnje oko 3000 adolescentkinja abortira, a naročito poražavajuć je podatak da se sa tim iskustvom, već u prvoj godini od početka intimnih odnosa, suoči između 10 i 16% devojaka.

Svi raspoloživi podaci o ovoj temi rezultati su pojedinačnih anketa, jer posebna statistika ni u ovom slučaju ne postoji, niti ju je moguće pratiti, jer se devojke u tim slučajevima za pomoć ne obraćaju samo bolnicama i domovima zdravlja, već i privatnim ordinacijama. Ali, evidentno je da problem maloletničke trudnoće postoji, u čemu se slažu svi naši sagovornici. Da su to iskustva sa kojima se lekari neretko susreću u praksi, potvrđuje i ginekolog požarevačke bolnice, dr Olga Popović:

Maloletnička trudnoća jeste zastupljena, pre svega zbog rizičnog ponašanja mladih. Rano stupaju u seksualne odnose i sve to prati i promiskuitetno ponašanje, što sve neminovno vodi ka neželjenoj trudnoći. Verujte, ja imam toliko mladih pacijentkinja u privatnoj ordinaciji koje već sa 13 ili 14 godina imaju po šest, sedam partnera, i već su teže obolele od HPV infekcije, a to je početak karcinoma grlića, kada dolazi do operativnih zahvata. I trudnoća je takođe među čestim pojavama, otkriva dr Popović.

“Na žalost i u požarevačkom kraju maloletničke trudnoće nisu usamljeni slučajevi i retka pojava” – priča ginekolog, dr Olga Popović

Iako su mladi danas mnogo slobodniji kada je u pitanju seksualnost, i u odnosu na ranije generacije žive znatno drugačije, interesantno je da se strah od žigosanja sredine usled neželjene trudnoće i abortusa, nije smanjio.

Da, istina je da se ukoliko imaju problem neželjene trudnoće radije obraćaju privatnim lekarima kako se ne bi pročulo. Tamo uglavnom završavaju sve, od početka do kraja – dodaje dr Popović.

Iako se misli da je u manjim sredinama stanovništvo više upućeno na bolnice i domove zdravlja, kada su u pitanju neželjena trudnoća i abortusi, ovaj trend je prisutan i tamo gde nema mnogo privatnih ordinacija.

Znamo da se maloletničke trudnoće dešavaju, ali ne mogu ni da se setim kada sam poslednji put imala prilike da se sretnem sa tim, možda čak pričamo i o preiodu od dve ili tri godine. Ranije ih je bilo, sada više ne. Znajući da sa druge strane imamo mnogo mladih pacijentkinja koje dolaze zbog polno prenosivih infekcija i svega što je posledica aktivnog seksualnog života, to što ih u Domu zdravlja nema, ne znači da ne ostaju u drugom stanju, već da se te trudnoće okončavaju u privatnim ordinacijama – napominje dr Olivera Milić iz Doma zdravlja u Kučevu.

U domove zdravlja, pa i kučevački, maloletnice sa neželjenom trudnoćom retko dolaze

Ginekolog u Domu zdravlja u Petrovcu na Mlavi takođe ima slična iskustva: To se verovatno čuva u tajnosti i ide se na tačno određenu adresu gde se „problem rešava“ – dodaje dr Zlatibor Stojković.     

Ali, procedura je ista i u javnim zdravstvenim ustanovama i u privatnim ordinacijama, a abortus uvek nosi određene rizike, bez obzira gde se radi i hoće li za to saznati okolina. Ne treba zaboraviti činjenicu da se na ovim prostorima, pre samo nekoliko decenija, zbog abortusa i umiralo. Medicina je napredovala, ali niko, čak ni sada, ne može da garantuje da takva intervencija neće ostaviti posledice.

Abortus nije naivna stvar i svaki je rizik. Ne samo zbog toga što je to operacija kao i svaka druga, pa je u tom smislu rizična, već i zbog moguće neplodnosti u kasnijem dobu. Ne bih rekla da se danas abortusi rade „bezbednije“, već da se sada uglavnom rade u legalnim uslovima, što pre nije bio slučaj. Ukoliko se radi u sterilnim uslovima i ukoliko to radi ginekolog, svaki je abortus „bezbedan“, ali u vreme kada se to radilo uglavnom kod osoba koje nisu stručne, često je dolazilo do sepse pa i do gubitka života – podseća dr Olga Popović.   

Pravila nema, jer se svaki organizam po nečemu razlikuje, ali rizici po reproduktivno zdravlje nakon abortusa su uglavnom u infekcijama ili komplikacijama koje mogu da uslede nakon toga.

„Jedna od mogućih posledica abortusa je Sindrom Ašerman” – kaže dr Zlatibor Stojković iz DZ u Petrovcu na Mlavi

“Sindrom Ašerman” je potencijalna opasnost, a odnosi se na gubitak menstruacije. Ošteti se funkcionalni sloj materice, nema više adekvatnih ciklusa, menstruacije se smanjuju ili ih nema više. Do toga dolazi ukoliko se tokom abortusa ošteti sloj tkiva jer, to se ipak radi „na slepo“ i zavisi od iskustva onoga ko to radi. Zato je nekada, rizik od trajnog steriliteta posle abortusa bio 50: 50 i to se ranije mnogo češće dešavalo. To je, sa aspekta ginekologa mala intervencija, ali može da donese mnogo nesreća u životu – smatra dr Zlatibor Stojković.

A te nesreće, ne odnose se samo na to da devojka možda nikada neće moći da se ostvari kao majka, već na činjnenicu da iskustvo abortusa u svakoj ženi, a naročito kod mladih koje još nisu psihički sazrele, pokreće pravu unutrašnju dramu koja neretko ostavlja posledice za čitav život. To što današnje devojke misle da će prekid trudnoće kod privatnika zataškati istinu i da je uteha što taj podatak neće postojati u njenom zdravstvenom kartonu, ne umanjuje traumu.

Adolescentkinji koja se odluči za abortus zato što veruje da neće imati snage da se izbori sa neplaniranom trudnoćom i rođenjem deteta, predstoji trauma od koje se možda nikada neće oporaviti. One koje su doživele iskustvo abortusa, sa pravom osećaju ljutnju što ih niko nije upozorio na psihološke posledice ovog čina. Fizičke muke nakon abortusa obično su sitnica u poređenju sa psihičkim bolovima koje adolescentkinje tada imaju. Iako će se neposredno nakon abortusa verovatno osetiti olakšanje, psihičke posledice tek nastupaju, a one se obično ispoljavaju u snažnom osećaju da su uništile i izgubile deo sebe i da se sve bespovratno promenilo, što je praćeno jakim osećanjem krivice, kajanja,tuge, ljutnje, stida i straha od osude. Tek sada se, postiđene, tužne i ljute  povlače i izoloju od drugih, a u izolaciji pribegavaju preteranoj konzumaciji cigareta, lekova, alkohola ili droga kako bi odagnale bol koji osećaju. Često razvijaju poremećaj ishrane u vidu oskudnog ili preteranog jedenja, ponekad i u vidu anoreksije ili bulimije. Obično imaju problem nesanice i učestale noćne more u kojima sanjaju kako ih deca zovu iz kontejnera ili kako decu proždiru životinje, u snovima vide rasparčane delove dečjeg tela i krv. Prema suprotnom polu i intimnim odnosima često razvijaju strah i averziju, ponekad i frigidnost, mada ima i onih koje se odaju promiskuitetu. Adolescentiknje koje deluju ravnodušno zapravo potiskuju i izoluju svoja osećanja i one su pod rizikom da razviju niz psihosomatskih smetnji  kao što su glavobolje, bolovi u stomaku, povraćanje, svrab vulve, poremećaj menstraualnog ciklusa. Potiskivanjem bolnih osećanja one ih nisu odstranile, već su  samo prekinule svest o njihovom postojanju. Svesna ili nesvesna bolna osećanja vrše snažan i neprestan uticaj. Osećanje odbačenosti, niskog samopoštovanja, krivice i depresije lako ih može uvesti u misli o samoubistvu, a broj pokušaja samoubistava kod adolescentikinja koje su abortirale izuzetno je visok – kaže psiholog Olivera Hajrović, specijalista medicinske psihologije u Opštoj bolnici u Požarevcu.

„Devojci koja je suočena sa neželjenom trudnoćom potrebna je podrška i razumevanje roditelja“, poručuje psiholog Olivera Hajrović.

Ona napominje da psihološke posledice u ovim slučajevima mogu da imaju i odložen efekat, odnosno, da se jave i godinama nakon abortusa:

Spisak dugoročnih posledica na indukovane abortuse koji se javljaju odmah nakon abortusa ili kasnije je prilično dug, i one se mogu ispoljiti u vidu dugogodišnjeg trajanja pojedinih problema kao što su osećenje straha, depresija, očaj, ili misli o sopstvenoj bezvrednosti i besmislu života, iskomplikovanih zloupotrebom i zavisnošću od alkhola i droga, a ponekad i pokušajima samoubistva. Posledice se mogu javiti i  združeno, u sklopu takozvanog „postabortivnog sindroma“ koji u stvari predstavlja oblik postraumatskog stresnog poremećaja.Glavni simptomi su dugotrajna hiperekscitacija, intruzivnost i konstrikcija.Hiperekscitacija se karakteriše napadima anksioznosti, iritabilnošću, eksplozivnim napadima besa, agresivnim ponašanjima, poremećajima ciklusa budnost-spavanje, i intenzivnim i nekontrolisanim psihološkim reakcijama u situacijama koje podsećaju na traumatsku situaciju, kao što je na primer iznenadni napad plača ili osećaj gušenja u ginekološkoj ordinaciji. Simptomi intruzivnosti u postabortivnom sindromu su dugotrajno i stalno razmišljanje o abortusu, nametanje slika nerođenog deteta, noćne more, intenzivan strah, anksioznost i osećanje krivice, naročito na dan učinjenog abortusa. Konstrikcija se ispoljava u vidu izbegavanja ljudi, mesta ili osećanja vezanih za prekid trudnoće, ili u vidu izbegavanja situacija, muškaraca i  intimnih odnosa, svega što se opservira kao opasnost koja može dovesti do nove trudnoće – objašnjava Hajrović.  

Posledice abortusa odraziće se i na budući porodični život adolescentkinje, ukoliko se on uopšte uspostavi. Adolescentkinje koje su imale abortus otežano stvaraju prisan odnos sa decom rođenom iz narednih trudnoća, češće ih zanemaruju i zlostavljaju. Mnoge adolescentkinje koje su abortirale, zbog problema sniženog samopoštovanja, nepoverenja prema muškarcima, seksualne disfunkcije, zloupotrebe alkohola i narkotika, imaju ozbiljnih poteškoća u uspostavljanju emocionalih odnosa sa osobama suprotnog pola. One su u mnogo većem riziku da kasnije postanu samohrane majke, a takođe su u većem riziku da i naredne trudnoće prekidaju abortusima – poručuje naša sagovornica.

Povlačenje u sebe, razočaranje, osećanje odbačenosti i misli o samoubistvu deo su trauma koje ostaju nakon abortusa kod većine žena, a naročito kod mladih devojaka

Koja je kontracepcija idealna?

S obzirom na to da se neželjena strudnoća, kao i svi drugi rizici po reproduktivno zdravlje mogu sprečiti upotrebom zaštite tokom odnosa, postavlje se logično pitanje koja je, za mladalački uzrast najbolja i najpouzdanija zaštita. Kondom štiti od neželjene trudnoće, polno prenosivih bolesti i infekcija, ali se Humani papiloma virus (HPV) može, na druge načine preneti i uz upotrebu kondoma. Kada je reč o kontraceptivnim pilulama, mišljenja su podeljena. Naši lekari, smatrajući da adoslescentkinje još uvek nisu dovoljno razvijene u hormonskom smislu, retko preporučuju taj vid zaštite, mada se u praksi dešava da imaju pacijentkinje koje ih već konzumiraju.

Mlade devojke koje žive u inostranstvu, a ove dolaze na povremene kontrole, već ih piju, doduše kao deo terapije za bolji ten, jer se tokom puberteta često javljaju bubuljice, pa im lekari u Nemačkoj ili Austriji na primer, preporučuju kontraceptivne pilule koje imaju dobro dejstvo – kaže dr Olivera Milić iz kučevačkog Doma zdravlja.

Ona podseća na to da će ove pilule sprečiti trudnoću, međutim, ne mogu da štite od polno prenosivih bolesti i HIV- a, pa je ovaj vid kontracepcije preporučljiv uglavnom za devojke u dužim vezama koje ne menjaju partnere. Naravno, pod uslovom i da njihovi partneri nisu promiskuitetni. U idelnom slučaju, zaštita nekih budućih generacija treba da izgleda ovako: vakcinacija protiv HPV u osnovnoškolskom uzrastu uz upotrebu kondoma.

Kondom, najjednostavije kontraceptivno rešenje za mlade

Oprezno sa pilulama “dan posle”

Pilule koje mogu da spreče neželjenu trudnoću ukoliko se uzmu neposredno nakon nezaštićenog odnosa, nisu i ne smeju biti redovna kontraceptivna metoda. To je “hitna pomoć” za kojom, zbog visokog nivoa hormona, ne bi trebalo posegnuti više od jednom godišnje. Inače, ova pilula je efikasna ako se popije u roku od 72 sata posle nezaštićenog odnosa. Prema analizama, pilula za dan posle će sprečiti trudnoću kod devet od deset žena, ukoliko je popiju u periodu ne dužem od 24 sata nakon odnosa.

Roditelji treba da budu oslonac

Iskustvo abortusa u mladalačkom periodu je traumatsko iskustvo koje obično slama psihičke odbrane ličnosti adolescentkinje i vrši snažne negativne uticaje na njeno mentalno zdravlje i ponašanje, koji se protežu dugoročno i u naredne faze njenog života, pri čemu ona vrlo često  ovih uticaja nije svesna. Prva podrška treba da budu roditelji.

 Ukoliko se dogode neželjena trudnoća ili abortus, mladima treba pomoći, dati im razumevanje i utehu, bez kritikovanja i moralisanja, i to pre svega treba da učine roditelji,  a neretko isto čine i stručna lica. U ovakvim situacijima treba pružiti puno ljubavi i učiniti sve da se ublaže posledice ishitrenih odluka koje se pogubno mogu odraziti na njihovo fizičko i psihičko zdravlje – poručuje psiholog Olivera Hajrović.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Od tebe zavisi” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017. godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top