legende-o-kapeli-na-dobroj-vodi

Golubac

Zabava

Legende o kapeli na Dobroj vodi

Foto: E.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Izvori u Panjevcu, iznad naselja Klenj, vekovima su smatrani lekovitim, zbog čega su ih ljudi svake mlade nedelje obilazili, umivali se i molili Bogu.

Izvori u Panjevcu, iznad naselja Klenj, vekovima su smatrani lekovitim, zbog čega su ih ljudi svake mlade nedelje obilazili, umivali se i molili Bogu.

 

 

Neretko su vodu nosili kod kuće da im se nađe, ukoliko se neko razboli.

 

Prema knjizi „Klenjska crkva i bogomolje pored Peka“, sedamnaestogodišnja kćerka jednog sreskog pisara iz Golupca 1896.godine je baš na tim izvorima našla izlečenje od teške bolesti.

 

U znak zahvalnosti, srećni otac podigao je kapelu. I danas postoji tabla na kojoj je napisano „Kapelu ovu sagradi o svom trošku u slavu Boga Jovan Ž Filipović, sreski pisar, 22. septembra 1896. godine, Golubac“.

 

 

 

Kapela je sagrađena na gornjem izvoru, umesto na donjem, kako je Jovan želeo, zbog nemogućnosti da otkupi parcelu na tom povoljnijem i uzdignutijem mestu. Podignuta je na mestu srednjevekovne kapele gde je nadzidao ostatke stare građevine koju je voda odnela, a deo je podigao iz osnove.

 

Jovanova kapela bila je duga oko četiri, a široka dva metra. Sagrađena je od cigala i kamena i pokrivena crepom. U podu je iskopan bunar iz koga je narod zahvatao vodu.

 

 U blizini manastira pronađena je metalna ploča na kojoj je u reljefu bila prikazana sveta Bogorodica sa malim Isusom na magaretu koje vodi prepodobni Josif na putu za Egipat.

 

Ploča je postavljena u jedno malo udubljenje u istočnom zidu. Nažalost, oko 1950. godine, ploča je nestala. Pretpostavlja se da ju je ukrao neki preprodavac starina, te joj se gubi svaki trag.

 

U kapelu pisara Jovana svake mlade nedelje počeo je dolaziti narod i iz udaljenijih mesta. Pojedini koji su pohodili izvore, kasnije su govorili da su čuli krike devojke, a neki čak i da su je videli kako u beloj haljini odlazi prema Dobroj vodi, posle čega bi nestala.

 

 Prema jednom predanju, tu su rimski vojnici ubili devojku koja nije htela da se odrekne hrišćanske vere.  No, i ova kapela je doživela sudbinu srednjevekovne, čega se golubački pisar i plašio, jer je sredinom 20. veka bila u ruševinama.

 

Pretpostavlja se da je u blizini srenjevekovne kapele bio i manastir Panjevac.

 

„Sem predanja o manastiru, nešto obrađenog i lomljenog kamenja, kao i zidova kapele koju je pre nekoliko godina neko porušio, nikakvih drugih tragova ovog drevnog manastira nema.

Prema istraživanju arheologa Dragana Jacanovića, kapela je poticala s kraja 14. ili početka 15. veka i predstavljala je živi dokaz o postojanju manastira. Kome je palo na um da počini ovo svetogrđe, kao uvek u ovakvim prilikama, ne zna se”, piše portal Svetinje Braničeva.

 

Inicijativu za podizanje sadašnje kapele obelodanio je tadašnji paroh klenjski, Dragiša Nikodijević, posle službe na Svetog Trifuna 1987. godine i zamolio je vernike da prema svojim mogućnostima daju priloge.

 

Odluku o podizanju kapele ozvaničio je i Crkveni odbor 10. avgusta iste godine. Na istom mestu gde je bila Jovanova kapela podignuta je nešto veća, duga oko pet , a široka oko 2, 5 metara. U njoj je iskopan i ozidan bunar, čija voda ističe napolje kroz posebnu cev, a može se zahvatiti i kofom.

 

 

Najveći ktitor kapele postao je meštanin Klenja, sada već pokojni Lazar Terzić. Sam Terzić je svojevremeno tvrdio da je u svom dvorištu video devojku, koja ga je, navodno, molila da joj sazida kuću.

 

 

Današnja kapela posvećena je Svetoj velikomučenici Nedelji, ranohrišćanskoj mučenicisvetiteljki.

 

Prema njenom žitiju, rođena je u hrišćanskoj porodici u Maloj Aziji. Njeni roditelji Dorotea i Jevsevije bili su dugo bez dece i kada su je nakon mnogo molitvi i suza dobili, dali su joj ime Nedelja.

 

Ona se od svoje mladosti zavetovala na službu Hristu i odbijala da se uda. Jedan od  prosaca koje je Nedelja odbila optužio je nju i njene roditelje caru Dioklecijanu kao hrišćane. Car je naredio da muče njene roditelje, i proterao ih je u grad Melitinu, gde su u mukama umrli. Svetu Nedelju je poslao caru Maksimijanu Galeriju na sud.

 

Tamo je bila mučena, paljena i bačena zverima. Videći čudesno spasenje Nedelje od zveri i plamena mnogi neznabošci u Nikomidiji i šire, poverovali su u Hrista. Na kraju je posečena mačem. Njeno stradanje se desilo oko 289. godine. Pravoslavna crkva proslavlja Svetu Nedelju 20. jula po novom kalendaru.

 

Narod  i sada dolazi s raznih strana na svetu vodu, koja je zbog svoje lekovitosti davno nazvana Dobra voda.

 

Vlada uverenje da leči koštane bolesti i da je veoma dobra za bolesti očiju.

 

 Put do kapele je 1997. godine nasut i u prilično je dobrom stanju. Moguće je stići i automobilom, a tokom leta do kapele se pešice može stići i uz veliki potok koji prolazi pored kapele.

 

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top