Ko je zapravo jači pol?

Braničevo

Društvo

Ko je zapravo jači pol?

Foto: Ilustracija

How Good Of A Friend Are You Really?

I ovaj osmi mart žene u Srbiji dočekuju ugrožene porodičnim nasiljem, nevidljive u sistemu imovinsko – pravnih odnosa, nezaposlene ili angažovane na crno...

Osmi mart se u Srbiji, minulih decenija pretvorio se u mnogo toga, ponajviše u sve ono što nema nikakve veze sa suštinom ovog praznika.

A sve je počelo demonstracijama radnica u Čikagu 1909. godine kada je, marširajući, 15 000 žena tražilo pravo glasa, kraće radno vreme i bolje plate.

Interesantno je da se u našoj zemlji, taj praznik obeležavao već od 1914. godine. Više od stotinu godina kasnije nesporno je da su se okolnosti promenile, ali žene su još uvek, u nekoliko važnih segmenata društva zapostavljene, diskriminisane i upućene na to da ih doživljavaju pre svega kroz predrasudama određene rodne uloge.

Specifičnost menataliteta i patrijarhalni pristup vaspitanju još uvek je prisutan, a žene su, svoj put do prava izgradile tako što su im praktično samo pripale nove obaveze i odgovornost za budućnost porodice, ali time ipak nisu izborile potpunu ravnopravnost.  

Kada je reč o pravima žena u Srbiji, ona su vidno ugrožena na tri najznačajnija polja. Pre svega, na žalost, životi žena su neretko ugroženi od strane članova njihovih porodica –  u prva dva meseca ove godine ubijeno ih je devet, odnosno po jedna svake nedelje. Država nastoji da pooštrenjem kazni i organizovanom reakcijom sistema spreči tragedije, ali će one, sve dok se sam odnos prema ženama u celokupnom društvu i vaspitanju od malih nogu ne promeni, i dalje  biti najčešće žrtve nasilja.

Nezaposlenost je drugi ključni problem, a čak i kada imaju posao, velikim delom žene rade “na crno” bez pripadajućih prava i doprinosa, neretko za minimalac ili manju platu u odnosu na muškarca na istoj poziciji.

Raspodela porodične imovine i dalje se odvija po principu - “sve sinu, ćerka je tuđa kuća”, a kada je i ta “tuđa” kuća stvorena i njenim višedeceinijskim radom, po pravilu je opet vlasnik muškarac… Zato žene mahom u svom vlasništvu nemaju ništa, što ih onemogućava da se suprotstave nasilniku ili da na primer, kako bi se osamostalile, pokrenu svoj bizniz uz pomoć kredita za koji je pak potrebna garancija u vidu imovine…   

Rodna ravnopravnost u smislu podele uloga u kućnim poslovima i podizanju dece u Srbiji je bliža naučnoj fantastici nego mogućoj realnosti, pa će naše žene i narednih decenija, svakoga dana morati da se dokazuju na svim poljima jer se samo od njih očekuje da doprinose izdržavanju porodice, budu podjednako uspešne kao zaposlene žene van kuće, a u njoj odgovorne majke, kuvarice, spremačice… Apsurdnu notu svemu tome daju i mediji pa se tako kroz informativne sadržaje najpre može čuti mnogo toga od već pomenutog (prava i položaj žena, polna i rodna diskriminacija), a odmah potom, sa malih ekrana nas preplave saveti kako se postaje “super žena”, ona praktična, sposobna za sve, ona što očigledno treba da radi stotinu stvari istovremeno jer, tako je valjda normalno…

Ono što je posebno aktuelno je da su žene u Srbiji sada manje ili više direktno izložene prekorevanju zbog činjenice da natalitet drastično opada i mada se taj problem često sagledava sa ekonomskog aspekta, dominira stav da je srpska porodica u krizi zato što devojke ne žele da rađaju, imaju ambiciozne planove, nastoje da se školuju i materijalno obezbede kroz zaposlenje, “ne žele ništa da trpe” (a u životu se, valjda, nužno mora trepti, osim ako ste muškarac) pa žene ipak ostaju prepoznate kao najveći krivci za odumiranje nacije.

Mnogo je toga što u ovom savremenom dobu, ako ste žena, treba poneti na plećima. To je gotovo pa Sizifov posao, jer je svako sutra isto kao juče, a kamen koji se valja samo postaje sve veći. Kada bismo smo, kojim čudom, zamenili uloge makar na dan, isplivalo bi još poneko pitanje – ko je, zapravo, danas jači pol?

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top