Kamenovo: Selo meda i ljudi vrednih poput pčela

Petrovac

Turizam

Kamenovo: Selo meda i ljudi vrednih poput pčela

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Vremenom je postalo centar pčelarstva u Srbiji,a med iz ovog sela je srpski brend. Manifestacija "Dani mlavsko- homoljskih pčelara" je prerasla lokalne okvire i danas je republičkog karaktera.

Na putu Petrovac  – Požarevac, u dolini potoka Sastavci,na svega tri kilometra sevceroistočno od grada na Mlavi smešteno je selo Kamenovo. Zbijenog je tipa, kuće su poređane jedena za drugom celom dužinom potoka koji selo deli na dve male nazvane po porodicama koje u njima žive.


 Ko dolazi u Petrovac, ne može da zaobiđe Kamenovo

Kamenovo okružuju visovi Boljotin (290 metara) na severoistoku, Suljevica (270 metara) na severu i Kosa (248 metara) na severozapadu. Površina atara iznosi 1469 hektara.

Početkom XX veka promenjeno je korito reke Mlave pa je jezero Okno presušilo, ali je ostalo više izvora od kojih su neki, po narodnom verovanju, lekoviti.

Selo je dobilo ime po kamenu, koji je podloga skoro celog potesa, a prema legendi ime se vezuje za jedan neobičan događaj. Navodno, prema predanju, jednu mladu devojku je silovao lovac i stanovnici sela odluče da ga osude na smrt. Presuda je izvršena kod zapisa, kamenovanjem. Od tog dana je selo prvo nazvano Kamenovanje, da bi potom bilo skraćeno u Kamenovo. Koliko ima istine u ovoj narodnoj priči, niko do danas pouzdano ne može da tvrdi.


Ni meštani nisu sigurni u legendu o imenu sela

Selo je, inače, više raslo prirodnim priraštajem nego doseljavanjem. Stanovništvo je srpsko, doseljeno iz Homolja, Kučajne i Zvižda. Zbog blizine Petrovca, selo se ubrzano razvija, naročito pored puta Petrovac – Požarevac.  

Prema popisu stanovništva iz 1863. godine selo ima 910 stanovnika da bi najveći broj meštana beležilo u prvih trideset godina XX veka. Po popisu iz 2011.godine Kamenovo ima 996 stanovnika u 260 domaćinstava, od kojih 91 živi i radi u inostranstvu.

Svetinja sagrađena u 19.veku

U selu postoji crkva koja nosi ime  Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Sagrađena  je u periodu od 1904.do 1907 godine, a za svoj jubilej 2007. godine je rekonstruisana i obnovljena. I danas je mesto okupljanja vernih ljudi iz ovog sela, ali i čitavog kraja.


Ovde se okupljaju vernici Kamenova

Selo je električnu energiju dobilo 1952.godine, asfaltni put je izgrađen 1960.godine, a vodom se snabdeva iz kopanih bunara.

Kamenovo je nadaleko poznato po pčelarstvu, a za ovom privrednom granom ne zaostaju mnogo ni sport i kultura. Za Kamenovo se sa pravom kaže da je “najslađe” selo na svetu, a zvanično je proglašeno za selo meda. Najveći broj meštana se bavi pčelarstvom, a nekoliko gazdinstava ja među vodećim u  državi.

 Ovakav spomenik postoji samo još u Kini

Porodica Đorđević je najstarije pčelarsko domaćinstvo sa tradicijom dužom od sto godina. Oni su ujedno i najveći proizvođači meda u Kamenovu.   

Treba spomenuti i gazdinstva Milojković, Karadžić, Ljubomirović, a ni ostali pčelari ne zaostaju za njima.


 Karadžići: Pčelarstvo sa kolena na koleno

Pčelarsko gazdinstvo Živote Karadžića je takođe jedno od većih proizvođača meda. Već tri generacije se bave pčelarstvom, a Petar Karadžić je glava te treće generacije proizvođača meda. Popularni Pera, kako ga u Kamenovu i okolini zovu, poznat je i po svojim hobijima: on je lovac, glumac amater, pesnik, a inače je poštanski službenik.

U Kamenovu, danas živi jedva tri stotine domaćinstava ili oko hiljadu stanovnika, a pčelarenje je vremenom postalo način života i nije retkost da u jednoj seoskoj zajednici, u 21. veku, pčelare četiri porodična kolena. Zbog tradicije pčelarenja u ovom selu, koje još datira iz vremena Turaka, a koja se

održava do današnjih dana, kroz narodni običaj miraza (nositi u miraz pčele prilikom udaje) skoro svi stanovnici Kamenova imaju pčelinja društva. U pčelarstvu su mnogi stanovci prepoznali interes te se godišnje proizvede i preko 30.000 kilograma meda. Svoje proizvode od meda pčelari Kamenova prodaju na sajmovima širom Srbije”  priča Petar Karadžić.

Istrajnost se nagrađuje

Smatra da pčelarstvo i med iz Kamenova mogu da pospeše razvoj turizma, kako u selu tako i u čitavoj opštini. Primer je, kaže, njegovo gazdinstvo koje uveliko posećuju turisti koji dolaze u opštinu Petrovac na Mlavi. Česte su grupe planinara iz svih krajeva Srbije, penzionerske ekskurzije, vernici koji obilaze manastire na teritoriji opštine.

Vremenom Kamenovo je postalo centar pčelarstva u Srbiji,a  med iz ovog sela je postao srpski brend. Manifestacija "Dani mlavsko- homoljskih pčelara" je prerasla lokalne okvire i danas je republičkog karaktera. Dvodnevna manifestacija je ove godine održana po 26.put a okupila je preko deset hiljada posetilaca iz raznih krajeva zemlje i okruženja. Svake godine se održava prvog vikenda u aprilu.

Solidarnost među pčelarima i orjentisanost svih meštana na ovu poljoprivrednu granu se najbolje može sagledati kroz međusobno pomaganje i razmenu iskustava. Jedini problem su smeštajni kapaciteti.


Pionir seoskog turizma u Kamenovu

Veliki broj posetilaca želi da ceo vikend provede u Kamenovu, ali za to nema uslova. Pionir u seoskom turizmu, odnosno prvi koji će u Kamenovu ponuditi smeštaj je Dejan Jovanović, vlasnik firme “Vilage stone”. Jovanović je izgradio deset soba sa dvadesetak ležaja, a u planu je i proširenje.


Ništa bez smeštaja…

“Turizam je šansa, kako opštine Petrovac na Mlavi tako i Kamenova, koje ima najveću manifestaciju na ovim prostorima. Tih dana je Kamenovo Srbija u malom, i posetiocima želimo da pružimo potpuni komfor. Kamenovo ima još turističkih mogućnosti, lovni turizam i manifestacija “Lov na bakarnu lisicu” koja u februaru okupi preko 500 lovaca i koja se takođe održava vikendom. Tu su i dve etno kuće – brvnare , pa spomenik pčeli koji se može videti još samo u dalekoj Kini, zatim prelepa crkva cara Konstantina i carice Jelene, reka Mlava koja je uvek interesantna ribolovcima, kao i blizinia manastira i banje Ždrelo. Zato smo se odlučili da uložimo u ugostiteljski objekat i u smeštajne kapacitete jer je to definitivno prava perspektiva,” kaže Dejan Jovanović.

 Jedan od bitnih preduslova za razvoj turizma u Kamenovu je seoska infrastruktura. Predsednik Saveta mesne zajednice Duško Stevanović je zadovoljan koliko je u selu urađeno na poboljšanju infrastrukture.

Predsednik Saveta MZ Kamenovo zadovoljan razvojem sela

U prethodna dva mandata koliko sam na čelu mesne zajednice Kamenovo urađeno je dosta na poboljšanju života građana. Asfaltirano je nekoliko ulica u selu,kompletno je rekonstuisan Dom kulture, pred kraj 2016.godine, zahvaljujući Vladi Srbije i rukovodstvu opštine rekonstruisan je most preko reke Mlave koji se stradao u velikoj poplavi 2014.godine i potpisan je ugovor između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija o finansiranju projekta „Izgradnja Biciklističko-pešačke staze Petrovac -Kamenovo“, prva faza planiranog biciklističkog koridora kroz opštinu Petrovac na Mlavi. Buduća biciklističko-pešačka staza prostiraće se od Petrovca do Kamenova u dužini od 1564 metara i širini od tri metra. Staza će se pružati paralelno sa kolovozom i planirana je za dvosmeran biciklistički saobraćaj sa posebnim delom za pešake. Pored toga, staza će biti opremljena kompletnim mobilijarom poput klupa za sedenje, korpi za otpatke i stalaka za parkiranje bicikala. Trasa staze biće obeležena kompletnom saobraćajnom i vertikalnom signalizacijom. To će takođe biti doprinos razvoju turizma u našem selu” smatra Duško Stevanović.

Lovačka sekcija Kamenovo izuzetno je aktivna, a manifestacija “Lov na bakarnu lisicu” izuzetno poznata i cenjena u čitavoj Srbiji. Lovci Kamenova svoje prijatelje imaju i van granica Srbije, a druženja sa lovcima Omarske (Republika Srpska) su već postala tradicionalna. Kamenovo ima i dobre lovne terene, tako da i lovni turizam ovde ima perspektivu.

Tradicija Kamenova neće izumreti, a najzaslužnije za to su vredne i uporne žene, domaćice sela. Od pre nekoliko godina aktivno je Udruženje žena “Kalina” koje se bavi očuvanjem tradicije i kulture Kamenova. Ovo udruženje je zaslužno i za izgradnju dve etno kuće i etno dvorišta u samom centru sela, koje su vrlo značajne za budućnost turizma.


 Žene – čuvari kamenovske tradicije

Mesna zajednica Kamenovo i MZ Zabrđe su začetnici manifestacije “Takmičenje sela Srbije” koja traje već 56.godina na teritoriji opštine Petrovac na Mlavi. Kamenovo je 2010.godine proglašeno za pobednika  ovog takmičenja i tako se svrstalo u red najboljih sela u Srbiji.

Kamenovci su izuzetno uspešni i u sportu. Fudbalski klub “Jedinstvo” postoji dugi niz godina i takmiči se trenutno u opštinskoj ligi Petrovac na Mlavi. Najviše je stizao do zonskog stepena takmičenja, za sada.


Mesto za ljubitelje fudbala

Odbojkaški klub “Jedinstvo” se trenutno takmiči u drugoj odbojkaškoj ligi Srbije, a svoje utakmice kao domaćin igra u Sportskoj hali “Dragutin Tomašević” u Petrovcu na Mlavi.

Od skoro postoji i ženski odbojkaški klub “Jedinstvo” Kamenovo koji okuplja veliki broj devojčica i devojaka.

Sve u svemu, Kamenovci su vredni ljudi, poput njihovih pčela. Vole i čuvaju svoje selo,  zajedno se trude da ga unaprede. I, sudeći prema sadašnjim rezultatima, u tome uspevaju.

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Šansa za selo 2" koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017.godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Continue Reading

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top