Ishrana i fizička aktivnost najvažniji lekovi današnjice (FOTO)

Požarevac

Zdravlje

Ishrana i fizička aktivnost najvažniji lekovi današnjice (FOTO)

Foto: E.B., pozarevac.rs, S. Dražilović, arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Zdrave stilove života mladima treba usaditi u najranijem uzrastu, po mogućnosti još u vrtiću, i to je jedini pravi put u zdrav život.

Užurbani  ritam današnjeg života stvorio je kod savremenog čoveka potrebu da se poveća kontrola nad sopstvenim zdravljem i zdravljem bližnjih, a sve u cilju njegovog očuvanja i unapređenja.

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje, direktno su uslovljeni svakodnevnim načinom ishrane. Polazeći od činjenice da dostupnost preventivnih zdravstvenih usluga podstiče osnaživanje zdravlja ljudi,  razvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji, sve veći značaj pridaju promovisanju zdravog načina života koji pre svega  podrazumeva pravilnu ishranu i prilagođenu fizičku aktivnost. Te dve stvari se, s punim pravom nazivaju najznačajnijim lekovima u 21 veku.   


Zdrava hrana kao zaštita od bolesti

Pravilna ishrana pomaže pojedincu da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti.  Zdrava ishrana u porodici omogućava pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

„Zdrava ishrana podrazumeva da namirnice koje koristimo u ishrani nisu zagađene, odnosno da ne sadrže biološke, hemijske i fizičke agense. Podrazumeva pravilan raspored obroka, raznovrsnost namirnica, uravnotežene odnose unetih hranljivih materija i njihovu racionalnu potrošnju. U toku jednog dana, odrasla osoba bi trebalo da ima tri glavna obroka i dve užine. Namirnice koje se konzumiraju treba da budu raznovrsne i pravilno obrađene. Potrebno je da se izbegava prženje i pohovanje hrane, a da se prednost da dinstanim jelima pripremljenim na manjoj količini ulja. U toku jednog dana, treba uneti više vrsta svežeg voća i povrća, dok na najmanju moguću meru treba svesti peciva, slatkiše, slatke i gazirane sokove. Idealan vremenski razmak između obroka je oko tri sata. Praktično bi trebalo da se unese onoliko hrane koliko organizam može da svari i potroši tokom jednog dana. Ukoliko se osoba bavi nekim težim fizičkim poslom ili sportom, kalorijski unos mora biti uvećan”, objašnjava za E-Braničevo dr Saša Dražilović, specijalista higijene i subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih u Zavodu za javno zdravlje Požarevac.


Dr Dražilović: Izbegavati prženo,slatkiše, gazirane sokove...

Gotovo svaka bolest, počev od virusne pa do malignih i kardiovaskularnih, više ili manje zavisi  od ishrane. Ishranom se u organizam unose sve hranljive materije koje organizam ne može da stvori, a bez kojih ne može da funkcioniše. Bez odgovarajućih hranljivih materija, organizam čoveka ne može da stvori imunitet koji ga štiti od različitih virusnih i bakterijskih infekcija. Neadekvatnim unosom vitamina smanjuje se mogućnost adekvatnog iskorišćavanja belančevina, masti i ugljenih hidrata, smatra naš sagovornik.


Edukacija o zdravim stilovima života mora biti i uloga medija

Česte bolesti današnjice, dijabetes, povišen pritisak, infarkt i šlog mogle bi da se pobede ili u najmanju ruku odlože za deceniju i više, odbacivanjem loših navika u ishrani. Moderan medicinski pristup podrazumeva prvenstveno smanjenje telesne mase uz adekvatnu dijetu i prilagođenu fizičkiu aktivnost, a ako se to ne ostvari, smanjenju se vrednosti šećera u krvi i pristupa se tabletama ili insulinu.

Kardiovaskularne bolesti su 90% slučajeva posledica neodgovarajuće ishrane, odnosno unošenja velike količine masti i soli, što se uglavnom nalazi u sirevima, masnom mesu i slanini. Naravno, ako smo sportisti ili radimo poslove sa izrazitim fizičkim naporom, onda nam je potrebno do 3600 kcal. Ako na poslu sedimo ali smo izloženi stresu, onda nam treba oko 2 800 kcal, a ako sedimo ispred TV-a ili računara oko 1400 kcal.


Fizička aktivnost dobra i za mentalno zdravlje

Značaj fizičke aktivnosti za ljudski organizam na prvom mestu se ogleda u ulozi očuvanja njegove zdrave funkcije, kako u fizičkom i zdravstvenom, tako i u psihičkom i u mentalnom smislu. Fizička aktivnost, ukoliko se upražnjava umereno i pravilno, (što varira od osobe do osobe i zavisi od njenih osobina, kao što su pol, starost i konstitucija)  utiče na ukupno očuvanje vitalnosti, kondicije i životne funkcije.

Podizanje svesti o značaju fizičke aktivnosti je pitanje koje zahteva šire društveno uključivanje, uz adekvatan multidisciplinarni i kulturološki prihvatljiv pristup.


Od malih nogu decu treba učiti o značaju zdrave hrane

Većina dece koja su se u mladosti zanimala za pravilnu ishranu i bavila sportom, zadržavju takve navike i kasnije kad odrastu (treking fenomen). Svakodnevna, prilagođena odnosno, individualno optimalno dozirana fizička aktivnost, konkretno povoljno deluje na organizam u celini i dovodi do hemodinamskih promena, smanjenja krvnog pritiska i usporavanja srčanog rada, potom, morfoloških promena, povećanja mišićne mase, jačanja koštano-zglobnog sistema i efikasnijeg rada srca, kao i metaboličkih promena, bolje osetljivosti na insulin, povećanja nivoa HDL, smanjenja koncentracije triglicerida i koagulabilnosti krvi, neurohormonalnih promena, smanjenja aktivnosti simpatikusa,  povećanje električne stabilnosti srca, vazodilatacije koronarnih arterija, psiholoških promena, povećanja emotivnog kapaciteta i postizanja emotivne stabilnosti“, kazao je dr Dražilović.


Najbolje se uči kroz igru....

Nesporno je da je uloga lekara u promociji zdravlja u društvu najvažnija, ali da bi se postigao pun efekat, neophodna je multisektorska saradnja jer pravo na zdravlje i blagostanje ne bi trebalo da bude uskraćeno ni jednom članu zajednice.

„Kod mladih  treba podržati visoko vrednovanje zdravlja u sistemu vrednosti i negovati aktivan i odgovoran odnos prema zdravlju i životnoj sredini sa akcentom na pravilnu ishranu i prilagođenu fizičku aktivnost“, poručuje dr Dražilović.

Ana Miljanić, član Gradskog veća Požarevca, smatra da je u suštini veoma  bitno da deca prepoznaju i zavole sport, odnosno fizičko vaspitanje, još u periodu kada stiču neke sposobnosti.

„Nije bitno da li će oni jednog dana biti sportisti. Neko od njih će verovatno i biti. Bitno je da steknu naviku zdravog života, a u svakom slučaju, biće im dobra osnova ukoliko ipak žele da se bave sportom. Veoma je važno delovati na njihovu svest, da deca i mladi rezumeju šta znači zdrav način života i koliko je bitna fizička aktivnost, navodi Miljanić.


Dan izazova za rekreaciju – od malih nogu

Kaže da je grad Požarevac prilagodio prioritete razvoja sporta mladima i deci. Konkretno, jedan od prioriteta je povećanje broja građana koji se bave sportom.

 Bolest sadašnje civilizacije je hipokinezija, odnosno, nekretanje. Veliki procenat mladih živi „sedentarni“ način života. Vrlo je malo kretanja u njihovim svakodnevnim aktivnostima, a previše sedenja. Sede za kompijuterom, sede u školi što ne valja ni za njihov muskularni, ali i razvoj organa uopšte. Mnoge bolesti danas znatno više pogađaju mlade nego u nekom ranijem periodu. Mladi danas imaju visok pritisak, veliki procenat masti u organizmu, što uzrokuje raznorazne bolesti. Procenjuje se da je fizička neaktivnost glavni uzrok u 21 do 25 odsto slučajeva raka pluća i debelog creva, čak 27 odsto slučejeva dijabetesa i oko 30 odsto kada je reč o ishemijskim bolestima srca. Samo svakodnevna šetnja, brzim hodom, smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18 odsto, a moždanog udara za 11 odsto.


Miljanić: Krenuti od najmlađih je najbolja preventiva

Upravo zbog navedenog, veoma je važno da se mladima u najranijem dobu podstakne i ojača svest o tome šta je fizička aktivnost. Najbolja je preventiva koja podrazumeva da se krene od najmlađih. Tri sata nedeljno je minimum koji je neophodno odvojiti za sebe, za rekreaciju i kretanje. Mladi i znatno više“, ističe  Ana Miljanić koja je i profesor fizičkog vaspitanja.

Miljanić napominje da i mediji kada govore ili pišu o značaju fizičke aktivnosti i zdravom načinu života, utiču pozitivno na svest mladih i da to je jedan put da im se ukaže šta znači zdrav način života.


Streetwork out -  Teretana na otvorenom u Ljubičevu

Grad u poslednje vreme dosta radi na razvoju sportske infrastrukture. Ovo investiranje ne realizuje se samo zarad vrhunskih sportista, već i rekreativaca i mladih. Za kratko vreme su otvorene dve teretane na otvorenom, na Čačalici i Ljubičevu, a završena je i trim staza u Ljubičevu, gde je odnedavno dostupan i Avantura park za decu od pet do dvanaest godina.


Avantura park u Ljubičevu, oaza za decu

„Deca tu stvarno mogu da provedu kvalitetno vreme i razvijaju svoju motoriku na najboji mogući način, kao ravnotežu, propriocepciju i izdržljivost. To je fenomenalna stvar za decu, koju ranije nismo imali mogućnosti da ponudimo. Ljubičevo i Čačalica postaju oaze za rekreaciju kako za decu i mlade, tako i za starije. I ranije je bilo zahteva za teretanom na otvorenom, (streetwork out). Drago mi je, kao članu Veća i građaninu, što smo uspeli da omogućimo našim mladim sugrađanima da se na ova dva mesta, sasvim besplatno bave fizičkom aktivnošću.


Trim staza: Ljubičevo i Čačalica postaju centri za rekreaciju

Momci koji se bave disciplinom „streetwork out“ pokazali su veliku energiju tokom „Zgib zone“ i do skoro su bili prvi među gradovima. Vidi se da grad voli sport i da je mladima potreban. Potrudićemo se da što više takvih mesta imamo u Požarevcu, što više terena, da mogu da se bave bilo kojim sportom“, kazale je Miljanić.

Kod KSC „Požarevac“ u toku je rekonstrukcija košarkaškog terena i uskoro bi trebalo da bude stavljen u funkciju.

„Ranije su nam svi sportski tereni bili puni, takav je bio način života. Sadašnje generacije imaju neke druge prioritete. Svesni smo da to ne možemo tek tako lako da izmenimo, ali ćemo im bar omogućiti izbor. Prema informacijama sa terena, i Ljubičevo i Čačalica su puni i to nam je veoma bitno“, navela je članica Gradskog veća.


Požarevac je dugo bio vodeći u Zgib zoni

Dosta rekreativaca je trčalo na Gradskom hipodromu, ali ovaj sportski objekat ulazi u zamašnu rekonstrukciju, nakon koje bi trebalo da  postane baza konjičkog sporta, ne samo u Srbiji, već i u okruženju. Ozbiljno se razmišlja i o atletskoj stazi na MIP-ovim terenima, ali realizaciju dosta koče neregulisani imovinsko pravni odnosi.

Naša sagovornica ističe da je taj potez i dobar prostor na kome bi se mogao smestiti pomoćni fudbalski teren, za čiji projekat su sredstva obezbeđena u budžetu. Ovaj objekat je preko potreban jer Gradski stadion nema kapacitet da podmiri potrebe požarevačkih fudbalskih klubova. Očekuje se da i Fudbalski savez Srbije se uključi i pokloni teren sa veštačkom travom.

Grad je ove godine povećao broj sportskih manifestacija koje upravo imaju za cilj da se mladima stavi do znanja koliko je fizička aktivnost bitna.


Basket 3x3 – sportski događaj koji se isčekuje

„Po programu razvoja sporta imali smo cilj da povećamo broj manifestacija u naredne četiri godine. Samo ove godine smo uspeli da nekoliko novih dovedemo u grad. Spomenuli smo Zgib zonu koja, iako je išla uz promociju dualnog obrazovanja, ima snagu da pokaže šta znači fizička aktivnost. Tu je i „Dan izazova“, gde smo ukjučili sve naše škole i vrtiće. Ovakve stvari možda trenutno ne znače mnogo, ali na nekom širem planu i te kako znače, jer svake godine deci se objašnjava, pokazuje šta za zdravlje znači fizička aktivnost“, istakla je Miljanić.

Već drugu godinu zaredom organizovan je i Basket 3X3, gde se više od stotinu dece iz grada našlo na terenu. To je već postao željno iščekivani događaj.


Olimpijski čas ove godine krenuo iz Požarevca

„Najviše sam ponosna na Olimpijski čas, koji do sada nismo imali u Požarevcu, a proistekao je iz direktne saradnje sa Olimpijskim komitetom Srbije. Prvi čas je upravo i održan u našem gradu, prvi u programu do Tokija. Promoter je bio strelac Milutin Stefanović, koji je učestvovao na prošlogodišnjim OI u Riju. Više od 150 dece je tog dana bilo u gradu ili školama. Imali su tribinu sa sportistom. Najmlađi su pričali sa Stefanovićem. Stariji su imai interaktivne radionice. Jedna je bila u centru grada. Deca uzrasta od trećeg do sedmog razreda su imala poligon na kojem su sat i po vremena intenzivno radili, zapravo to je bio čast fizičkog vaspitanja sa raznim vežbicama“, podsetila ja Miljanić.

Mnogo stvari je po njenim rečima urađeno, ali dosta toga je tek u planu. Treba dodati da je ove godine usvojen Lokalni plan za mlade, koji je prvi put u skorije vreme, a možda i ikada, budžetiran. LAP sadrži nekoliko izutetnih projekata, veoma edukativnih, i što je najvažnije, konkretno će uticati na prioritete mladih, a jedan od njih je svakako i zdravlje.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta  Pamet u glavu” koji sufinansira Grad Požarevac po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017.godini.

-    Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Continue Reading

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top