Inkluzivno obrazovanje dobar korak za decu sa Daun sindromom (FOTO)

Braničevo

Društvo

Inkluzivno obrazovanje dobar korak za decu sa Daun sindromom (FOTO)

Foto: Elena Marjanović, privatna arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Koliko i kako je zaživelo inkluzivno obrazovanje za decu sa smetnjama u razvoju Braničevskog okruga i da li ono nosi rizik od diskriminacije, tema je ovog teksta projekta.

„Vuk Gajić je prvo dete sa Daun sindromom koje učim. Kada sam saznala da će biti u mom odeljenju imala sam pomešana osećanja-  zadovoljstvo što sam baš ja odabrana kao učitelj detetu sa ovakvim smetnjama, odgovornost za naredne korake koje ću preduzimati i strah da ne pogrešim u odnosu, očekivanjima, zadacima . Međutim, saradnja sa porodicom i Timom za inkluzivno obrazovanje, kao i sa pojedinim kolegama, dala mi je veliku snagu i mogu reći da Vuk dobro napreduje u skladu sa svojim mogućnostima u socijalizaciji, prostornim odnosima....“

Ovako priču o radu sa detetom sa Daun sindromom započinje Jasmina Koprivica, učiteljica u Osnovnoj školi „Kralj Aleksandar Prvi“ u Požarevcu.

Učiteljica Jasmina sa Vukom Gajićem

Vuk Gajić je jedno od dvoje dece sa Daun sindromom iz Uduženja „Osmi dan“ koja idu u školu po inkluzivnom sistemu, dok još dvoje dece pohađa nastavu po specijalnom sistemu obrazovanja.

Inkluzivno obrazovanje je do 2009.godine više bilo stvar dobre volje roditelja i pojedinih škola. Do tada su postojala samo specijalna odeljenja, a od 2009. je zakonski regulisano i deca sa smetnjama u razvoju imaju priliku i mogućnost da budu i u redovnom sistemu. Čak i stručnjaci apeluju da se deca uključuju u  inkluzivno obrazovanje, pre nego specijalno, jer kako se navodi, u redovnom sistemu stiče se dobar model ponašanja u prisustvu druge zdravorazvojne dece.

Nataša Gajić, zamenica direktora OŠ„Kralj Aleksandar Prvi“ u Požarevcu i članica Tima za inkluzivno obrazovanje

Ipak, sve je stvar opredeljenja roditelja. Specijalna odeljenja su ona u koja idu deca sa smetnjama u razvoju, ukoliko roditelji tako odluče. U Požarevcu samo osnovne škole „Sveti Sava“ i „Dositej Obradović“ imaju specijalna odeljenja.

Na drugoj strani, svaka škola je dužna da primi učenike sa smetnjama u razvoju u redovni sistem i da ima tim za inkluzivno obrazovanje. O tome vode računa i inspekcije. Koliko se kvalitetno sprovodi inkluzija, tema je o kojoj niko ne želi da daje ocene.

Šta je zapravo inklizivno obrazovanje?

Reč je o vidu školovanja kada jedno dete sa smetnjama u razvoju ide u redovno odeljenje i zauzuma tri mesta zdravorazvojne dece, u zavisnosti od stepena smetnji. Prethodno je neophodna odluka roditelja o uključivanju deteta u redovni sistem,a program po kome se radi je individualan – za svako dete poseban.Ali, ni to nije sve.

Što se zakonske regulative tiče ona je veoma jasna, svako dete ima pravo na obrazovanje. Inkluzovni pristup ne znači da su to samo deca koja imaju neku vrstu razvojne smetnje, već i deca koja imaju bilo kakvu drugu situaciju koja otežava njihov razvoj,  a s druge strane i ona deca koja su, recimo, izuzetno nadarena u određenoj oblasti. Inkluzija zapravo predstavlja obrazovanje za svu decu,kakvu god da imaju specifičnost. U tom kontekstu obrazovanje i sistem su dužni da se prilagođavaju deci, a ne deca sistemu. To je ključna razlika koja je 2009. godine uneta u zakon“, objašnjava Nataša Gajić, zamenica direktora OŠ„Kralj Aleksandar Prvi“ u Požarevcu i članica Tima za inkluzivno obrazovanje.

Kako se nakon devet godina inkluzivno obrazovanje sprovodi u praksi, teško je reći. Logično je da su počeci bili teži, ali kako vreme odmiče iskustva su sve veća, a kako navode nadležni, i sama država se bolje organizovala, učitelji, nastavnici, roditelji i deca, polako se privikavaju i napredak se uočava.

Da li je to idealno? Ne, nije. Može mnogo bolje, ali u svakom slučaju inkluzivni pristup je sve prisutniji u školama. Zakonska regulativa je jedno, ali kada se ona spusti na nivo učionice, potrebno je ojačati kompentencije nastavnika i učitelja, da se napravi zaokret u pristupu obrazovnom sistemu i učenicima u nastavi. To je najteže u principu, jer zakon je lako doneti i  formalno ga sprovoditi, ali važan je kvalitet“, smatra Nataša Gajić.

Kako funkcioniše inkluzivni sistem obrazovanja?

Na preporuku interesorne komisije učenik može da pohađa redovnu nastavu, bilo kakvu smetnju da ima ili je izuzetno nadaren u nekoj oblasti. Postoje tri nivoa rada i odluka se donosi za svako dete ponaosob, u dogovoru Tima za inkluzivno obrazovanje  i roditelja. Raspon se kreće  od minimuma zahteva za dete koje je u inkluziji, u odnosu na zdravorazvojnu decu,  pa sve do potpuno izmenjenih sadržaja nastave u skladu sa mogućnostima deteta,a po preporuci interesorne komisije.

Jasmina Koprivica, učiteljica  i članica Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u školi

Timovi za inkluzivno obrazovanje u školi (veliki i mali) imaju ulogu da sagledaju sve mogućnosti koje mogu da pomognu da se dete razvija u što boljem kontekstu. Saradnja u timovima je odlična. Često se konsultujem sa kolegama, istražujem i pronalazim nove mogućnosti za pripremanje nastave koja bi, konkretno kod deteta sa Daun sindromom, koje je u mom odeljenju, imala bolje efekte“, kaže učiteljica Jasmina Koprivica, ujedno i članica Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u školi.

Ona dodaje da roditelji dece sa smetnjama u razvoju u velikom broju upisuju decu u redovne škole, a u manjem u specijalna odeljenja, što prema njenom mišljenju, pokazuje da imaju razvijenu svest o potrebi inkluzije u redovan sistem školovanja.

Za decu sa Daun sindromom preporučljiva je inkluzija

Za Nevenku Gajić, majku Vuka Gajića koji pohađa četvrti razred po inkluzivnom modelu, ovaj vid obrazovanja znači uključivanje deteta u normalne tokove u skladu sa njihovim mogućnostima, kako bi se izbegla diskriminacija, njihova izopštenost,a ujedno podstakla socijalizacija i buđenje svesti kod dece koja, nažalost, nisu zdravorazvojna.

Nevenka Gajić, predsednica Udruženja „Osmi dan“ sa majkama iz udruženja

U celom Braničevskom okrugu je zaživelo inkluzivno obrazovanje u smislu pohadjanja redovnih škola, a i lokalne samouprave, kako koja, uključuju se da pruže podršku u kvalitetu ovog načina školovanja dece sa smetnjama u razvoju.

Još jedno važno pitanje je da li u inkluzivnom obrazovanju decu sa smetnjama u razvoju neizbežno prati i neki vid diskriminacije od strane zdravorazvojne dece. Naše sagovornice tvrde da toga nema.

Prema rečima Nataše Gajić, pomoćnice direktora u OŠ„Kralj Aleksandar Prvi“  , u ovoj školi ne postoji takva diskriminacija i aktivno radi Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u školi. Sa tim se slaže i njena koleginica.

U mom razredu nema toga. Učenici su prihvatili Vuka bez problema.Objašnjena im je specifičnost njegovog razvoja , njima bliskim rečima, i nikakvih problema nema kada je u pitanju to dete i njegova socijalizacija u smislu prihvatanja“, kaže  Jasmina Koprivica.

Nevenka Gajić, predsednica Udruženja „Osmi dan“ naglašava da je radom udruženja promovisana različitost dece sa Daun sindromom i da su ona sve bolje prihvaćena u Braničevskom okrugu.

Kada je udruženje počelo da radi počeo je da se primenjuje inkluzivni sistem obrazovanja i ja, na primeru svog deteta, nisam osetila nikakvu diskriminaciju u školi.Nemam ni zapažanja drugih roditelja dece sa Daun sindromom da se susreću sa diskriminacijom u obrazovnim ustanovama“, kaže Gajićeva.

Isto je, navodi ona, i van škole.

Ako ne govorimo o zakonskim preprekama i birokratiji koje nas ometaju u nekim stvarima, nisam na ulici nikad osetila da je neko prstom uperio u moje dete, da se iščuđava, ruga...Ljudi su već navikli na njih zahvaljujući radu udruženja koje je ukazalo javnosti svojim aktivnostima da su to samo deca i da nema razilike. Napravljen je pomak u tom smislu, naša deca više nisu tabu tema. Ni ostale majke se ne žale na takav vid javne diskrimnacije. Nema toga ni u manjim sredinama jer se tamo svi znaju međusobno“, objašnjava predsednica Udruženja „Osmi dan“.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Rođeni u osmi dan” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja po osnovu Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih osobama sa invaliditetom u 2018.godini.

- Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top