Hladni udar u martu oštetio voćke

Braničevo

Poljoprivreda

Hladni udar u martu oštetio voćke

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Preventiva je kod zaštite biljaka najvažnija. Kada štete već nastanu, i uz najsavremenije preparate teško je anulirati posledice.

Hladni udar u martu oštetio je voće, posebno koštičavo, kao i vinograde. Da ovakve elementarne nepogode ne ostave veće posledice, treba poslušati savete stručnjaka, o tome kako zaštiti voće za slučaj kada su već najavljene niske temperature, ali i pri samom zasnivanju zasada. Mere koje su voćari mogli da primene su dvojake, aktivne i i pasivne. Aktivne mere zaštite ogledaju se kroz konzervaciju toplote, dodavanje ili mešanje toplote.


Ovakav šljivik u velikoj meri odoleo niskim temparaturama

Konzervacija toplote može se izvesti pokrivanjem biljaka. Ovaj metod možemo primeniti kod povrtarskih kultura i u cvećarstvu, dok se u voćnjacima i vinogradima konzervacija toplote vrši paljenjem otpadnog materijala, (slama, đubre, lišće, grane, ako smo već obavili rezidbu, vreće, hartije, kartoni...) i na taj način zadržavamo toplotu u tom prizemnom sloju i ne dozvoljavamo da se hladan vazduh spusti ispod pedeset, šezdeset centimetara stabala i čokota vinove loze. Druga mera je zamaglivanje ili zadimljavanje. Zna se da se ne kraju rezidbe voćaka i vinove loze pale neki materijali kao stajsko đubrivo, vlažna slama uz dodatak katrana pri čemu se pravi dimna zavesa koja sprečava gubitak toplote. Planira se da se po hektaru voćnjaka ili vinograda, naravi dvadeset do opedeset ognjišta. Paleći te materije oko ponoći, štitimo voće od najvećih jutarnjih mrazeva koji se javljaju između četiri i pet sati ujutru. Dimljenjem se povećava teperartura od pola do jednog stepana, čime se umanjiti efakat mrazeva u okolini, ukoliko su oni oko minus četiri, upravo ovakvi kao što su bili ovog marta. Po uzoru na Slovence, dosta se radi i orošavanje, prskanje i stvaranje veštačke kiše, čime se povećava vlažnost, mešaju prizemni delovi vazduha, povećava provodljivost zemljišta, konzervira se temperatura oko same kulture i ne dozvoljava da ova padne ispod tačke mržnjenja. Na taj način, ledena skrama koja se stvori, predstavlja izolator koji štiti ukoliko su temperature niže od nule. Sa prskanjem treba započeti kada temperatura oko cvetnih pupoljaka padne na nulti stepeni i nastaviti sa tim dok god traju mrazevi“, rekla je Vesna Jović, profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika „Sonja Marinković“ u Požarevcu.

Sledeća aktivna mera je dodavanje toplote, odnosno zagrevanje prizemnog sloja. U vedrim i tihim noćima usled inverzije, odnosno preokreta vazduha, dolazi do podizanja lakšeg, toplog, i spuštanja težeg, hladnog vazduha. Paljenjem peći koje su postavljene između staza, stvara se topao vazduh, kao efekat dimnjaka, i kada probije tu gornju granicu invezionog sloja, topli vazduh stvara pritisak koji dovodi do povećanja pritiska u nižim slojevima i onemogućava dejstvo mraza. Mešanje vazduha kao aktivna metoda se zasniva na vazdušnom kretanju, pomoću vind mašina ili propelera koji se okreću. Tako se onemogućava spuštanje hladnog vazduha koji pravi štete voćnjacima i vinogradima.


Niži travni pokrivač i neobrađeno zemljište štite od niskih temperatura

Od pasivnih mera važan je odabir mesta za podizanje višegodišnjih zasada. Ne treba saditi voćke u dolinama i kotlinama, tamo gde se hladan vazduh sporo kreće i zadržava već to činiti na padinama, brdima, u blizini većih vodenih površina. Reke, jezera, potočići, modifikuju klimu i smanjuju dejstvo niskih temperatura, zbog procesa evapotranspiracije, pri kome se odvaja određena količina vodene pare koja onemogućava spuštanje teške i hladne vazdušne mase. Jedna od pasivnih metoda je i povećanje vlažnosti zemljišta. Opasnost od niskih temperatura je mnogo manja na vlažnim u odnosu na suva zemljišta. Vlažno zemljište akumulira više toplote, a tokom noći se površinski sloj veće vlažnosti sporije hladi, usled provođenja toplote iz dubljih slojeva. Ukoliko se mrazevi najave, neophodno je par dana ranije izvršiti zalivanje ili navodnjavanje. Važno je naglasiti da se nikako ne obrađuje zemljište, jer se iznad obrađenog zemljišta stvara hladniji vazduh, nego iznad neobrađenog. Kroz rastresito zemljište sporije se prenosi toplota, jer ima veću količinu vazduha, koji služi kao izolator, pa se tokom noći to zemljište i brže hladi“, navela je naša sagovornica.

Pasivna mera je i pokrivenost zemljišta travnim pokrivačem, krečenje stabala u jesen i tu meru zaštite najviše treba primeniti kod koštičavih voćnih vrsta, breskve, kajsije, trešnje i šljive jer one najviše stradaju usled ovakve konverzije temperature tokom marta. Jedna od mera je i postavljanje drvene barijere, ukoliko se zna da su tom potezu svojstveni jaki mrazevi i vetrovi, ako je zasad u nekom dolu pa se sakuplja veća količina vazdušne mase. Postoje i mere posle nastale štete, ali one su tu samo da ublaže njihov efekat:

„Ukoliko sve to nismo uradili, a verujem da većina nas nije i da nas je ovaj mraz kao elemntarna nepogoda zatekao, treba koristiti antistresne preparate, odnosno, fito hormonalne materije ili neke stimulatore rastenja Plant anti frost Thipher. Dva, tri sata nakon nanošenja na biljku smanjuje se kretanje sokova i zmrzavanje tokom ovog perioda. Takođe, treba dodavati hormonske preparate na bazi alfa naftil sirćetne kiseline. Nažalost, ni jedan od pomenutih preparata nije kod nas registrovan ali se može nabaviti Firgocur ultimate, Dirager, koji se primenjuje u peridu pucanja pupoljaka, jednokratno kod koštičavog voća.Takođe, se mogu primeniti preparati na bazi amino kiselina Isabion, Fertileader vital 954, Megafol, Delfan. Sredstva se primenjuju pred cvetanje, kada krenu listići. Za one upućenije u zaštitu bilja, tu su preparati na bazi ekstrakta morskih algi, koje sadrže citokinine i auksine, Ascofol. Primenjuje se pred cvetanje čak i kada nema zelenišne mase. Ukoliko to do sada nismo učinili, neophodno je odložiti rezidbu, biće vremena, utvrdićemo štete u našim voćnjacima i vinogradima. Tek kada vizuelno utvrdimo štetu od kasnih zimskih mrazeva treba da počnemo ili nastavimo sa rezidbom, ukoliko nas je ovo vreme zaustavilo“, kazala je profesorka Jović.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top