Hladan udar oštetio mnoge voćke, šteta se još procenjuje

Požarevac

Poljoprivreda

Hladan udar oštetio mnoge voćke, šteta se još procenjuje

Foto: E.B, arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Najveće štete pretrpele su kajsije, breskve i nektarine, ali i vinova loza.

Malo su nas zavarale visoke temperature početkom marta, pomislili smo da je zima gotova i da neće praviti štete biljnim kulturama. Međutim, prošlonedeljne niske temperature za ovo doba godine, jutarnji mrazevi i sneg koji nas je, kao elementarna nepogoda, zatekao nespremne, pokazali su ćudi „baba Marte“ i smenu godišnjih doba u kratkom vremenskom periodu.

S obzirom na relativno visoke temperature i dovoljne količine vlage u zemljištu tokom zimskog perioda,moglo je da dođe, a kod pojedinih biljnih vrsta i jeste, do početka vegetacije. Nakon prošlonedeljnih niskih temperatura treba proceniti nastalu štetu i stepen oštećenja.


Šljiva puna cvetova i snega

Štete su zabeležene kod nekih voćnih vrsti i na terenu procenjujemo koliko je šta stradalo. Videli smo da je u zasadima, koji se nalaze ispod 150 metara nadmorske visine, došlo do velikih oštećenja kod kajsije, pogotovo kod ranih sorti kod kojih je cvet otpao na 95 do 100 odsto stabala, kod ranih sorti breskve, čak i kod nektarina, smetnulo je oko 80 do 100 odsto cvetova. Kod šljiva i višanja, koje su malo otpornije, čak 40 odsto cvetova nije u funkciji, kod trešanja oko 50 odsto. Jabučaste sorte su izbegle veća oštećenja, jer inače cvetaju početkom aprila. Kod jabuka oštećenja cvetova idu do 5 odsto, kod krušaka oko 10 , dok dunje nisu pretrpele oštećenja. U vinogradima, u zavisnosti od sorte vinove loze, oštećanja su iznad snežnog pokrivača 50 do 100 odsto“, rekla je za E-Braničevo Vesna Jović, profesor voćarstva i vinogradstva u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika„Sonja Marinković“ u Požarevcu.


Vesna Jović profesor u poljoprivrednoj školi sa domom učenika Sonja Marinković

Tokom zime sve voćne vrste mogu biti izložene opasnosti od mraza. Ponekad može doći do potpunog izmrzavanja stabla. Pojedina tkiva na voćkama nejednake su otpornosti na mraz,  što zavisi od anatomskih, morfoloških i fizioloških karaktristika samih tkiva, ćelija i organa, odnosno od količine hranljivih materija ili vode koje pojedina tkiva sadrže. U periodu mirovanja najotpornije je mlado drvo, kod starog drveta najotpornija je kora, a najoestljivija je srž drveta koja sadrži najviše vode. Nisu ni svi organi podjednako osetljivi na niske temperature, nadzemni oragani mogu da izdrže jače mrazeve do minus 35 stepeni, a korenov sistem u zavisnosti od količine hrane vode i pokrivača koji se nalazi na zemlji, može da strada na temperaturi od minus 5 do minus 9 stepeni. Cvetni i lisni pupoljci mogu stradati na minus jedan i po do minus dva stepena.

Prve štete nastale od niskih temperatura na nekim drvnim vrstama mogu se lakše uočiti, neke teže, i prema podacima Poljoprivredne savetodavne i stručne službe na mnogim voćkama se uočavaju štete, posebno kod ranih sorti koštičavog voća, ali i kod kasnocvetnih vrsta na područjima gde su se temperature spuštale do minus 4 stepena, mogu nastati značajnije štete.


Tek će se videti efekti martovskog mraza

Kako vegetacija kod većine voćaka nije još krenula, tek ćemo videti rezultate martovskog snega, mada možemo i sada proučiti da li su nam voćke stradale ili ne. Neophodno je isprovocirati pupoljke, tako što ćemo orezati grane ili lastare sa vinove loze, uroniti ih u posudu da vodom i uneti ih u toplu postoriju. Ukoliko u tim uslovima posle 24, odnosno, 48 sati okca krenu, možemo verovati da oštećenja nisu velika. Drugi način je pregled u stručnim službama odnosno, kod nas u školi gde smo radili propagaciju tkiva, tako što smo sasecali pupoljke na lastarima vinove loze i gledali pod mikroskopom. Utvrdili smo da je tkivo zeleno i da su pupoljci živi i da će krenuti sa višim tempertaurama“, kaže naša sagovornica.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top