HIV - problem kompleksniji od statistike

Braničevo

Zdravlje

HIV - problem kompleksniji od statistike

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Trećina obolelih u Braničevskom okrugu je preminula jer se i dalje inficirani javljaju kasno, u terminalnom stadijumu kada je imuni sistem potpuno narušen.

Od 1987. godine do 2016. u Braničevu su od HIV-a obolele 42 osobe. U poslednjih pet, registrovano je devet slučajeva. Od 2012. tri osobe su zbog ovog virusa izgubile život.

Kada je reč o zastupljenosti HIV-a među polovima, ubeljivo prednjače muškarci. Od devetoro obolelih u pomenutom razdoblju, jedna je žena. Pet zaraženih je iz Požarevca, dva iz Petrovca na Mlavi i po jedan iz Kučeva i Malog Crnića.

Od tog broja, dva slučaja su zabeležena u uzrastu do devet godina. U kategorijama od 10 do 19 i od 20 do 29 godina nema registrovanih, dok su tri u životnom razdoblju od 30 do 39 godina. Zabeležen je i po jedan slučaj u četrdesetim i nakon šesdeset i pete godine – kaže dr Vera Joković Kostić, imunolog u Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu.


Dr Vera Joković Kostić: “Život ne prestaje ako je test pozitivan”

Problem je znatno kompleksniji od statistike. Kako je za HIV karakteristično da od infekcije, do pojave znakova koji ukazuju na prisustvo virusa, u proseku prođe od osam do 11 godina, to znači da je, u slučaju dijagnoze kod osobe stare 35 godina, virus verovatno tinjao čitavu deceniju.

U najvećem broju slučajeva, AIDS se konstatuje kada je bolest već uzela maha, a pacijent pod pristiskom pratećih simptoma potraži pomoć lekara. I tada otkriva istinu.

Trećina obolelih u Braničevskom okrugu je preminula jer se i dalje inficirani javljaju kasno, u terminalnom stadijumu kada je imuni sistem potpuno narušen – objašnjava dr Joković Kostić.

Ovo ujedno upućuje i na razliku između HIV pozitivne i obolele osobe. Pogrešno je što ih uglavnom svi poistovećujemo jer to što je infekcija prisutna ne znači nužno da je virus napredovao do te mere da je zaraženi istovremeno i oboleo. Imajući u vidu tu, značajnu razliku, kao i da ovaj virus u početku stvara simptome koji prolaze uglavnom neopaženo, najvažnije je da se što veći broj mladih testira.


Virus HIV-a – spor, ali istrajan

Čak i u najgorem slučaju - da je test pozitivan, medicina danas nudi mogućnost lečenja uz koje se sa HIV-om može živeti. To, poručuju lekari, više nije akutna, već hronična bolest.

Nakon prvog testa, osoba se upućuje na još jedan potvrdni, odnosno “Vestern blot” test. Tek u slučaju da je i tu nalaz pozitivan, dalja adresa je jedan od četiri centara u Srbiji i samo tu se pacijenti sa HIV-om leče. Reč je o šestom odeljenju Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, a jednom mesečno po terapiju pacijenti odlaze i u Novi Sad, Kragujevac ili Niš.  Uz odgovarajući način života, terapijom i pravovremenom reakcijom, zaista se bitno produžava život obolelih. Primenom kvalitetne terapije koja je kod nas u upotrebi od 1997. godine, umnogome je promenjena epidemiološka slika,  objašnjava naša sagovornica.

Pri Zavodu za javno zdravlje u Požarevcu, ustanovi nadležnoj za Braničevski i Podunavski okrug, od 2005. radi Savetovalište za dobrovoljno poverljivo testiranje na HIV(DPST) koje se radi u okviru Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Savetovalište se bavi pozitivnom prevencijom, negom i lečenjem HIV inficiranih ili obolelih osoba, pojedincu pruža podršku u prihvatanju svog HIV statusa, pomaže u suočavanju sa stigmom i diskriminacijom u porodici i neposrednom okruženju.


Godišnje se Savetovalištu Zavoda za javno zdravlje obrati nekoliko stotina osoba (FOTO: ZZJZ)

Naravno, mi ostajemo u kontaktu sa obolelima preko Savetovališta. Tu se mogu dobiti informacije o tome kako da se prepoznaju rizici za dalje prenošenje, kako sprečiti dodatne infekcije drugim tipom virusa, kako da i sam zaraženi promeni ponašanje kako bi smanjio ili izbegao rizik. Ne gubimo vezu sa osobama koje su obolele ili zaražene jer im je uvek potrebna neka vrsta podrške, savet, a neki od njih žele i da se uključe kako bi njihovo iskustvo pomoglo drugima – kaže naša sagovornica.

Poseta Savetovalištu u Požarevcu podrazumeva poverljiv razgovor sa ciljem da se klijent izbori sa vlastitim dilemama, brigom, stresom, strahom koji je povezan sa HIV infekcijom. Osnovni principi DPST su dobrovoljno testiranje zasnovano na informisanoj saglasnosti, poverljivost i anonimnost, navode u ovdašnjem ZZJZ.

Uprkos diskreciji, na godišnjem nivou na teritoriji dva okruga koju pokriva ZZJZ Požarevac, u proseku se testira nešto više od 200 osoba, dok se savetodavni rad odvija sa oko 300 pacijenata. To je u odnosu na broj stanovnika, oko pola miliona, procenat izražen u promilima.

Očito u razbijanju predrasuda ili jačanju brige o zdravlju kod mladih ne pomaže ni činjenica da Zavod za javno zdravlje Požarevac akcije testiranja sporovodi i na terenu, naročito tokom kampanja kada se obeležavaju važni datumi (Svetski dan obolelih od i Međunarodni dan preminulih od side), a organizuje i razne edukativne tribine i predavanja.


Mladi znaju dosta o rizicima, ali to znanje ne koriste kada dođe trenutak…

Mislim da je najveći problem u našem kraju neobaveštenost mladih. Mali je, nažalost, procenat onih koji se informišu, edukuju u ovoj oblasti. To se površno shvata, a celoj slici doprinosi i opšte stanje u društvu, siromaštvo, pad kriterijuma. Drugi problem su predrasude kao večita boljka kada je u pitanju seks i reproduktivno zdravlje.Pogotovo u manjim sredinama kakvih je u Braničevskom okrugu najviše.Čini se da ni škole ne posvećuju dovoljno pažnje ovoj temi, sve se kod nas vešto stavlja pod tepih, kao da će neko drugi, a ne mi sami, rešiti naš problem ili nam pomoći da budemo zdravi i imamo sutra zdravu porodicu. Ovom pitanju se mora sistemski prići, priča za E-Braničevo srednjoškolka iz Požarevca koja je insistirala na anonimnosti.

Poslednje dve decenije, rad na prevenciji, promeni shvatanja, razbijanju predrasuda i odgovornijem ponašanju pojedinaca po sopstveno i tuđe zdravlje,u Braničevu intenzivno promoviše i Omladina JAZAS-a iz Požarevca. Njihova poruka je od 1997. ostala neizmenjena – sve se može sprečiti.

Niko nikome ne može da prenese HIV ukoliko neko želi da se zaštiti. Jedini efikasan i siguran način je upotreba kondoma koji štiti ne samo od HIV-a i drugih virusa, već i od svih polno prenosivih bolesti i infekcija. To je ono što uporno ponavljamo i dan danas – kaže Zoran Jović iz požarevačke Omladine JAZAS-a.


Omladina JAZAS-a tokom kampanje poručuje “HIV se ne dobija, HIV se uzima”

Na žalost, ne postoje zvanični podaci o tome koliko mladi u Požarevcu koriste kontracepciju, ali je prema nekim istraživanjima, generalno u Srbiji reč o oko 25%.  

Mladi dosta znaju o reproduktivnom zdravlju i PPI, imaju dostupne informacije na svakom koraku, edukacije su im takođe dostupne, ali problem je što svoje znanje ne primenjuju u svakodnevnom životu, kada dođe do rizične situacije, odnosno kontakta. Informacije uglavnom razmenjuju sa vršnjacima, što je u tim godinama i očekivano. Zdravstvene institucije imaju savetovališta, ali se mladi retko odlučuju da ih posete, najverovatnije zbog stigme, straha da će ih neko tu videti i ko zna kako to protumačiti – smatra Borisav Ilić iz Omladine JAZAS-a Požarevac.

Prema njihovom iskustvu i mišljenju, prevenciju je potrebno početi u što ranijem uzrastu dece i mladih, najmanje od 12. godine, a u idealnim okolnostima još sa šest ili sedam godina. Naravno, uz adekvatno osmišljen i uzrastu primeren program rada i uključivanje svih činilaca neophodnih da prevencija da rezultate. Na pitanje kako izgleda susret sa mladima tokom neke edukacije i kakve su njihove reakcije, Jović i Ilić tvrde da je u našoj zemlji pre svega problem to što je mnogo toga “zabranjena tema” i što i dalje vladaju velike predrasude.  

Kada uđete među mlade, imate trećinu onih koji su već informisani, drugu trećinu onih koji nisu, ali su voljni da nauče i učestvuju, dok ostali imaju veoma specifične reakcije. Primera radi, kada mi na tim radionicama praktično hoćemo da im pokažemo kako se upotrebljava prezervativ, mnogo je onih koji na to gledaju sa gađenjem, ne žele čak ni da dodirnu kondom jer oni to doživljavaju kao nešto odvratno, a ne kao sredstvo koje pre svega čuva njihovo zdravlje. A upravo su ta deca, od osmog razreda do druge godine srednje škole, u uzrastu kada stupaju u seksualne odnose. Ako kod njih prezervativ izaziva gađenje to znači da ga ne koriste. Nije teško zaključiti koje su posledice – poručuje Jović navodeći kao jedan od primera dobre prakse prevenciju u Izraelu gde se deci prezervativ daje uz ostali pribor za higijenu:

Naravno, oni sa šest godina nemaju pojma šta je to, ali se navikavaju na taj predmet koji je za njih jednak kao četkica za zube – napominju iz JAZAS-a.


Zoran Jović sa jednom od aktivistkinja

HIV je, uopšteno govoreći, u porastu u Srbiji i trenutno ima oko 3200 registrovanih inficiranih, a prema procenama ima još oko 1100 ljudi koji ni ne znaju da su inficirani. Tokom prethodne tri decenije, menjali su se dominantni načini prenošenja.    

Pre svega to je seksualnim putem. Jedno vreme je primarni način bio heteroseksualni odnos, sada je u Srbiji zastupljeniji oblik prenošenja putem homoseksualnog odnosa. Takođe, u slučaju upotrebe istog pribora intravenski korisnici mogu da ga prenesu putem krvi, mada je taj procenat već dugo u opadanju, kao i prenošenje virusa sa majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja – objašnjava Zoran Jović.

Za ovo je zaslužna dostupnija terapija, slažu se i stručnjaci Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu.

Sada se mnogo manje dece rađa sa AIDS-om zato što se majke u trudnoći leče i pod nadzorom su. Mislim da zdravstveni radnici treba inače da nude ovu vrstu pregleda kako bi on postao rutinska kontrola, da se taj test predloži u svakoj prilici, pogotovo trudnicama i mladima – smatra dr Joković Kostić.  

Možda je, uz navikavanje mladih na obaveznu kontracepciju, upravo u ovome i najbolje potencijalno rešenje jer bi, test na HIV na taj način, najpre postao uobičajena stvar poput bilo koje druge analize. To bi ujedno značilo i kraj predrasudama, a što je najvažnije, prikazao bi prisustvo virusa u najranijoj etapi kada lečenje daje najbolje efekte, saglasni su nadležni.

Etape razvoja virusa HIV

Sida (od Syndrome d'immunodéficience acquise; engl. AIDS acquired immune deficiency syndrome) — sindrom stečene imunodeficijencije je polno prenosiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije (HIV), a karakteriše je progresivno slabljenje imunskog sistema što pojedince čini podložnim širokom sprektru infekcija i tumora.

Napredovanje bolesti se generalno može podeliti na četiri faze. Primarna infekcija obično prolazi neopaženo zbog simptoma sličnih gripu ili prehladi. Klinički asimptomatska faza i dalje ne pokazuje veće simptome, količina virusa pada, ali osobe ostaju inficirane i moguće je registrovati antitela na HIV. Istraživanja potvrđuju da je virus u limfnim čvorovima izuzetno aktivan u ovoj etapi koja u proseku traje oko deset godina. Treća faza je simptomaska HIV infekcija  - imuni sistem sve više slabi i pojavljuju se simptomi koji se vremenom pojačavaju. Progresija iz HIV pozitivnosti u sidu je finalni, najteži oblik.

Kako je sve počelo…

Prvobitni oblik HIV virusa pojavio se u Africi u periodu između 1884. i 1924. godine. Naučne analize su pokazale da je virus sa šimpanzi prešao na čoveka u jugoistočnom delu države Kamerun, oko 1908. godine. Virus se širio među lokalnim stanovništvom, a potom je infekcija poprimila veće razmere…

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Od tebe zavisi” koji sufinansira Ministarstvo kulture I informisanja po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017 .godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top