Etno park „Tulba“ – mesto gde živi istorija (FOTO)

Požarevac

Kultura

Etno park „Tulba“ – mesto gde živi istorija (FOTO)

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Etno kompleks kojim je od prošlosti otrgnut delić starog Braničeva. U njemu vreme kao da je stalo.

Etno park Tulba, smešten na istoimenom brdu iznad Požarevca, formiran je 1972.godine sa ciljem da se na javnom mestu prikažu tradicionalne vrednosti narodne arhitekture Braničevskog kraja iz XIX. veka. Objekti koji su ovde postavljeni su autentični, preneti sa matične lokacije i pretstavljaju tipične oblike narodnog graditeljstva oblasti iz koje potiču. U etno-parku se nalaze dve kuće iz oblasti Mlave i vajat iz Pomoravlja.

Iz Etno parka se pruža predivan pogled na Požarevac

Srpska kuća iz 19 veka

Kuće i vajat su doneti sa mesta gde su se prvobitno nalazili i ovde su postavljeni radi lakšeg čuvanja njihove kulturno-istorijske vrednosti.  Objekat se prebacuje tako što se svaka greda posebno obeležava, svaki zid, i ponovo se zida iz temelja koji mora biti od istog materijala, sve mora da bude autentično“, priča za E-Braničevo dr Gordan Bojković, direktor Narodnog muzeja Požarevac.

Dr Gordan Bojković, direktor Narodnog muzeja Požarevac

Predmeti ovde datiraju sa kraja XIX i početka XX veka. Ima i starijih a oni su mahom izrađeni od gline i gvožđa i mogu duže da traju.

Odevni predmeti

Posuđe iz tog vremena

„Na Tulbi je predstavljena veoma bogata kuća iz tog perioda. Imala je zasebnu spavaću sobu gde je smeštena peć, tu su verovatno spavali roditelji, a ostala čeljad imala je svoje posebno mesto. Kuća je, reklo bi se, imala i neku vrstu radne sobe jer su tu preslice i tkački razboj. Glavni deo bila je kuhinja sa ognjišetem. Ognjište je po starom običaju samo na jednom mestu u kući“,kaže Bojković.

 

Spavaća soba u srpskoj kući 19.veka

Radna soba sa tkačkim razbojem i preslicama

To objašnjava činjenicom da je stanovništvu tada naplaćivana takozvana dimnina, odnosno, porez na dim. Postojala je, kaže, i ostava gde se čuvala hrana, a njen zid je po pravilu bio u pravcu odakle duva košava, zbog hladnoće. Taj zid se onda zvao „duvar“a ta reč se sada retko čuje u našim krajevima.

Kuhinja, mesto zajedništva porodice koja je stub društva

Kako je izgledala trpeza

Ostava koju štiti duvar

 

Ljudi koji ne neguju svoju kulturu su primitivni ljudi. Evropa i evropski narodi imaju visoko poverenje u sopstvenu kulturu i neguju je. Naravno da u ovakvim uslovima života napuštamo neke obrasce, živimo u svom dobu shodno materijalnim uslovima, ali opet postoje običaji i izrazi koji mogu da nadžive svako vreme.Vrlo je pogrešno postojeće, naše izraze zamenjivati stranim, koji imaju isto značenje, ponekad i nedovoljno, jer tako gubimo nit svog trajanja“, objašnjava naš sagovornik.

Jedna od građevina u etno parku nastala je pre šest godina i građena je od kamena i betona. Koristi se kao prostor za etnološke izložbe. Tu se čuva određeni broj starih predmeta od kraja 19. do prve polovine 20. veka.

„Postavke se menjaju od prilike do prilike. Tu su određeni predmeti iz običaja nošnji i navika koje se u suštini teško menjaju kroz vreme. Nema prave promene u oblačenju sve do druge polovine 19. veka u odnosu na 18.vek Materijali su pravljeni u valjarnicama, uglavnom su bili vuneni“, objašnjava Bojković.

 

Deo postavke u prostoru za etno izložbe

Vajat je dodatna zgrada koja može da služi za bilo koje poljoprivredne potrebe, za odlaganje materijala, svega što je višak u domaćinstvu, posebno ako je kuća bogata. U situaciji kada sin hoće da se osamostali, najčešće bi prešao u vajat koji bi se uredio za stanovanje, ali bez  ognjišta. Za ognjište i za hranu se i dalje odlazilo u centralnu kuću (tako se plaća porez na jedan dim, a ne na dva). Jedan od razloga je i održavanje porodice na okupu.

Vajat- služio je kao ostava ili mesto gde se sin odvajao od porodice

 „ Na našem prostoru je veoma dugo ostala očuvana snažna porodica kao faktor zaštite pojedinca.  Što jača porodica, to ste bili zaštićeniji. Ukoliko ipak dođe do otcepljenja, zida se posebna kuća, odlučuje se i deo imanja za novo domaćinstvo  i ta kuća dobija odžak“, navodi Bojković.

 Smatra da su početkom 19. veka uslovi života u bilo kojoj sredini, seoskoj ili gradskoj, bili vrlo slični i uglavnom se u bogatim kućama težilo da se oponašaju turski običaji. Nakon dobijanja nezavisnosti Srbije, teži se ka evropeizaciji i mnogo se ulaže u promene života. Zbog privrede i razvoja sekundarnih delatnosti u mestima koja su bila sreska i okružna sedišta, u kojima se intenzivnije razvijala i trgovina, nastaju razlike u gradskom i seoskom životu.

Srpska tradicija ne umire ako je čuvamo

Velika je razlika i u obrazovanju ljudi i u onome čemu teže. Dolaze Srbi iz Južne Ugarske, današnje Vojvodine, ali i iz drugih krajeva, dobar deo lokalnog stanovništva se obrazuje na Zapadu. Krajem 19. početkom 20. veka električna energija ulazi u život, a naročito nakon Prvog svetskog rata počinje ekspanzija tehnologije“, priča Bojković.

Upliv u svetsku istoriju grad pod Čačalicom je ostvario 1718. godine, potpisivanjem Požarevačkog mira pod šatorima na brdu Sopot koji predstavlja sastavni deo Sopotske grede.

Spomen obeležje Požarevački mir

 

Sopotska greda se pominje u spisima o Požarevačkom miru, kao uzvišenje  sa koga se vide Požarevac i Kostolac. Nije moguće precizirati baš tačno mesto gde je potpisan taj važan mirovni sporazum, zato smo Tulbu locirali za postavljanje obeležja Požarevačkog mira“, kaže direktor Narodnog muzeja u Požarevcu.

Simbolično obeležje ovog važnog istorijskog događaja postavljeno je 2004. godine. U etno-parku Tulba postavljen je megalit od krečnjačkog kamena kao mesto gde je potpisan mir, a 2010. je izgrađen objekat – replika carskog šatora u kome su diplomate i izaslanici zaraćenih strana sklopili konačan dogovor o prekidu rata. Potom je 2012. uvedena stalna postavka sa lutkama koje predstavljaju pregovarače i potpisnike, odevene u duhu epohe iz prve polovine 18. veka.  Idejno rešenje šatora rađeno je prema sačuvanim nacrtima glavnog pregovaračkog šatora koji je sačuvan na litografiji. Ipak, zbog lokalnih vremenskih prilika, urađen je kao čvrsta građevina, od betona, kako bi što duže odolela vremenu.

Replika šatora

Ove godine Požarevac je obeležio 300 godina od  potpisivanja važnog istorijskog i političkog dogovora. U tu svrhu dosta je uloženo u kompleks na Tulbi.

Figure potpisnika su bile plasične, a sada su izrađene u balističkom gelu, kojim se verno mogu dočarati lica, izgled i fizičke karakteristike učesnika mirovnog sporazuma. One predstavljaju diplomate koje su učestvovale u samim pregovorima i posrednike iz Holandije i Engleske. Zahvaljujući ovom metodu rada imamo priliku da ih predstavimo onakvim kakvi su sačuvani na litografijama, na uljima na platnu. Ovde  je šest figura, autentičan broj potpisivača, dva posrednika i po dva člana koji su vodili diplomatske misije ispred Austrije i Venecije, odnosno Turske. Tu su i dve replike janjičara i austrijskog vojnika koji su predstavljeni kao stražari na svim litografijama tog doba“, ističe naš sagovornik.

 


Figure potpisnika mira i posrednika u šatoru na Tulbi

Grad Požarevac ima i nove planove za etno park Tulba. Radi se i urbanistički projekat za ovaj deo brda. Ozbiljno se razmišlja o izgradnji istorijskog zabavnog parka.Poznato je da se pored šatora u kome je potpisan mir nalazio i ceo vojni kompleks u kome su bili smešteni predstavnici zemalja potpisnica i posrednika. Ideja je da se uradi rekonstrukcija celog događaja od pre tri veka.Ali, razmišlja se i o drugom delu istorijsko – zabavnog parka koji bi bio posvećen knezu Milošu.

 Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta  Nema budućnosti bez prošlosti” koji sufinansira Grad Požarevac po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2018 .godini.

-    Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top