Episkop Ignatije: Tragediju smrti možemo da prevaziđemo samo verom

Požarevac

Društvo

Episkop Ignatije: Tragediju smrti možemo da prevaziđemo samo verom

Foto: E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Mir i ljubav od Boga Oca i blagodetni dar od Gospoda našeg Isusa Hrista i zajednica sa svima vama, poručuje episkop požarevačko – braničevski.

Prema ustaljenoj tradiciji, Njegovo Preosveštenstvo episkop požarevačko-braničevski dr Ignatije čestitao je i ove godine Vaskrs vernicima podsećajući da je vera u vaskrsenje ključna za svakog hrišćanina:    

„Praznujući Vaskesenje Hristovo iz mrtvih, blagodarimo Bogu i Ocu što je poslao Sina svog da preko njega budemo pričasnici njegovog večnog života u Duhu Svetom. Blagodarimo i Sinu što je postao čovek i umro i vaskrsao da bi nas izbavio smrti. Događaj vaskrsenja je temelj naše vere: ako mrtvi ne ustaju, uzalud je vera naša i uzalud je propovedanje naše. Mrtvi će, međutim, ustati u poslednji dan i biće pobeđen naš najljući neprijatelj - smt. Zalog, prvina i predokus opšteg vaskrsenja i izbavljenja od smrti jeste Vaskrsenje Hristovo. Zato, radujmo se i veselimo u ovaj dan.

Da bi Hristovo vaskresenje i nada vaskresenja mrtvih bila živa, potrebno je, ipak, da nas prožme sva tragedija smrti. Da bi smo se radovali Hristovom vaskresenju i svome životu, potrebna je ljubav, ne samo prema vaskrslom Hristu, već i duboko saznanje o smrti kao prvom i poslednjem našem neprijatelju i neprijatelju Božije tvorevine. Samo shvatajući ovu tragičnost smrti, kojom smo zahvaćeni, možemo se radovati Hristovom Vaskresenju koje je zalog našeg.

No, tragediju smrti nećemo nikad suštinski osetiti i protiv nje se pobuniti ako svet i život posmatramo logički, već jedino ako imamo ljubavi prema drugom i prema tvorevini. Mi sopstvenu ugroženost smrću saznajemo samo kad iskreno volimo jedno biće. Smrt voljenog bića širom otvara naše oči i u njoj vidimo sav ambis u koji propadamo i sve ništavilo koje umiranje donosi. Ljubav prema drugom nagoni nas da tražimo lek protiv smrti, želeći da to biće živi. Prava iskrena ljubav prema drugome, naime, javlja se kada želimo da on ne umre, već da živi večno. Tom ljubavlju nas je zavoleo Gospod naš Isus Hristos. Iskrena ljubav prema drugom je ona koja rađa veru u Boga, što pokreće molitvu našu prema njemu, te blagodarnost i nadu da ćemo biti uslišeni.  Zato se iskrena ljubav prema drugom  i prema svoj tvorevini  projavljuje u Liturgiji, koju služi sam Gospod naš Hristos i u kojoj moli Oca svoga za izbavljenja sveg sveta od smrti. Zato i mi u njoj pominjemo naše drage, žive i usnule, i svu tvorevinu, umoljavajući Gospoda, da ih ne zaboravi, već da ih održi i vaskrsne u poslednji dan, kada ponovo dođe“, kazao je.

Po vladikinim rečima, naša savremena civilizacija je zaboravila na smrt kao najvećeg neprijatelja svemu što postoji. Zato, se današnji čovek ne može ni radovati, ni verovati u Vaskresenje Hristovo, niti u život.

Da li je, međutim, moguće da se osuđenik na smrt makar malo ne obraduje i da ne zaigra srce njegovo na vest o pomilovanju, makar taj glas bio nepouzdan i nelogičan? To je moguće samo ako nije svestan svog položaja, da je ugrožen smrću, koja preti da ga vrati u ništavilo. Sve to se upravo dešava našoj civilizaciji, današnjem čoveku. On je zaboravio na smrt. Zato on danas nema potrebu za Bogom i ne raduje se vaskresenju i večnom životu.

Savremeni čovek se ne bavi problemom smrti, već drugim životnim problemima. Međutim, da se ne varamo, deco naša duhovna, nijedan problem ljudskog života ne možemo trajno rešiti dok se smrt ne ukine. Ni siromaštvo, ni glad, ni neprijateljstvo među ljudima, ni bolesti kojima smo svakodnevno izloženi. Izvor svih naših muka i problema zapravo je smrt.

Uzrok našeg nehaja prema smrti nalazi se u čovekovom samoljublju. Nemamo ljubavi prema drugom čoveku i svemu što je Bog stvorio zato što uopšte ne živimo na osnovu ljubavi, već na osnovu sopstvene, ljudske logike. Smrt se, ipak, ne može shvatiti umom.

U našoj realnosti ruku pod ruku idu čovekova otuđenost, samoljublje, mržnja ili neizanteresovanost za drugog, bela kuga, uništenje prirode i slične pošasti, kao i neverovanje u Boga. Logika nas, zapravo pogrešno uči tome da je u njenom ostvarenju naše uživanje i naša sreća. Samo ako budemo mogli da volimo, bićemo u stanju da shvatimo i svu tragičnost smrti koja preti da nas vrati u nebiće. Tada ćemo i tražiti da smrt bude ukinuta, tražićemo Boga. Smrt može ukinuti samo Gospod, Duh sveti, koji je i Hrista u treći dan vaskrsao iz mrtvih.

Zato, otimajmo se iz čeljusti smrti i sjedinimo se sa Gospodom, otimajmo od smrti sve ono za šta smo odgovorni i sve što volimo, unoseći to u zajednicu sa Hristom i sjedinjujući sve sa njim.

Nadajući se pobedi nad smrću i večnom životu, prenosimo danas radost Hristovog Vaskresenja svima koje volimo, svima koji nas vole i koji nas mrze, koji su bolesni ili siromašni, koji su u bilo kakvoj nevolji ili bedi, jer svi oni samo jedno žele - život večni. Njega nam jedino može Gospod dati. Zato ih pozdravljamo radosnim pozdravom „Hristos voskrese“, poručuje episkop Ignatije.


Saborna crkva Požarevac

Uskršnja jaja

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top