Carevac:Kad sviram violinu kao da grlim devojku! (FOTO)

Veliko Gradište

Kultura

Carevac:Kad sviram violinu kao da grlim devojku! (FOTO)

Foto: Arhiva; drugi potpisani autori

How Good Of A Friend Are You Really?

On je proslavio svoj Carevac. Zapravo, oni su jedno, zauvek nerazdvojni od trena kada je Vlastimiru nadenut nadimak po imenu sela. Za Carevčane on je bio i ostao njihov „Car“, kako su ga od milošte zvali.

  „I da nije tako živopisno, uklesano i kao stopljeno sa brdom iznad doline Peka, selo Carevac imalo bi čime da se podiči. Jer, retko se desi da jedan čovek proslavi mesto u  kome se rodio tako što mu njegovo ime postane nadimak. Reč je, naravno, o Vlastimiru Pavloviću Carevcu, slavnom violinisti, čuvaru muzičke tradicije Srbije i dugogodišnjem upravniku Narodnog orkestra Radio Beograda.“ – svojevremeno je o Carevcu za E-Braničevo pisao novinar i dopisnik RTS-a, Novica Savić.


 Ime sela postalo nadimak

 Vlastimir Pavlović Carevac je znameniti Carevčanin i Gradištanac, advokat i vrstan virtuoz na violini. Njegove note su se čule od doline Peka, preko Beograda do Pariza, Beča, Londona. Zvuk Carevčeve violine dopirao je od najpoznatijih kafanskih četvrti do svetskih koncertnih dvorana klasične muzike. Slavio ga je narod, ali je bio i posebno poštovan u stručnim muzičkim krugovima. 


Fotografija iz arhive Srpskog blaga

 Rođen je 5. oktobra 1895. godine  u živopisnom mestu Carevac, nadomak Velikog Gradišta, od oca Živka i majke Živane. Osnovnu školu je završio u rodnom selu. Tokom detinjstva voleo je da čuva ovce jer je na pašnjaku mogao da uživa u slušanju narodnih pesama koje su čobani izvodili na sviralima. Dok je upijao izvorne zvuke, maštao je da ima violinu kakvu je video kod muzičara na svadbama i vašarima. Nešto slično pokušao je da napravi od drveta i kukuruzovine. 

Priča se da je seoski učitelj prvi prepoznao muzički talenat kod Vlastimira. Navodno, jednom je u razred doneo gramofon i dečak je počeo da peva uz taktove muzike. Učitelj je tada rekao Carevčevom ocu da treba da ga da u Bogosloviju zbog istančanog sluha.

Međutim, otac ga je upisao u gimnaziju u Požarevcu, gde je imao sve petice osim jedva dovoljne ocene iz muzičke kulture. Profesor muzičkog i razredni starešina, Vaclav Vedral,  nije verovao u njegov sluh dok god ga ne potvrdi sviranjem na muzičkom instrumentu. Naredne godine, Vlastimir se pojavljuje u školi sa violinom i potvrđuje svoj muzički talenat.- zapisao je o Carevčevom životu, Saša Marković, u svom tekstu „Svilen konac - Životni put barda srpskog narodnog melosa Vlastimira Pavlovića Carevca“. 


Nije bilo teško dokazati takav talenat

Završava Pravni fakultet u Beogradu 1923. godine i osniva orkestar društva „Abrašević“. Takođe, Carevac je bio zainteresovan za politiku i veliki borac za radnička prava i socijalnu pravdu, zbog čega je progonjen i zatočen.

Za vreme Drugog svetskog rata Carevac je bio zatočen u koncentracionim logorima na Banjici i u Dahau. Ipak, rat je preživeo i vraća se da pravi čaroliju na violini.
Nakon završenog fakulteta bavio se advokaturom. Međutim, njegova ljubav prema violini je bila jača od advokatske plate i lagodnog života. Posvetio se muzici. 


Veliki umetnik i ratnik: Vlastimir Pavlović u vreme hapšenja (arhivski materijal)

Carevac je reformisao narodnu muziku i prvi je zapisao note narodnih pesama koje se i danas izvode. I da ništa drugo iza sebe nije ostavio, a ostavio je mnogo, nacija će ga pamtiti po "Svilenom koncu", melodiji koju je komponovao i koja se i danas može svrstati u sam vrh, gotovo klasiku srpske narodne muzike. Posebno je Carevac voleo zvuk juga i Vranja.


Riznica srpska; Carevčeve note

 U martu 1929. godine Radio Beograd je počeo sa emitovanjem svog programa.Tadašnji čelnici radija su pozvali Carevca da osnuje Narodni orkestar. Svirao je sa najpoznatijim sviračima i pevačima narodne muzike.


Sa članovima orketsra Radio Beograda 

„Bio je zaljubljenik u melodiju i od svojih  muzičara je zahtevao da svaki ton i ukras budu ispoštovani“, napisao je o Carevcu, etnomuzikolog Dimitrije Mikan Obradović.  

 Dušan Plavša, muzički urednik Radio Beograda (1945-1955), pričao je da je Carevac bio veliki protivnik tzv. „kafanskog stila“ sviranja narodne muzike i primitivnog gestikuliranja prilikom pevanja. Smatrao je da takav način pevanja ruži narodnu muziku. Ipak, nije težio ni da joj oduzme vrelinu krvi i toplinu mesa živog bića, naveo je Plavša i dodao:

Reče mi jednom:"Kad sviram violinu kao da grlim devojku!" To je onaj plemenito-erotski odnos svirača prema instrumentu o kojem je veliki pijanista i kompozitor Sergej Rahmanjinov rekao na sličan način: "Moji su prsti ljubavnici klavira".


Nigde bez violine

Vlastimir Pavlović je proslavio svoj Carevac. Zapravo, oni su jedno, zauvek nerazdvojni od trena kada je Vlastimiru nadenut nadimak po imenu sela. Taj spoj je neraskidiv. Za njegove Carevčane on je bio i ostao njihov „Car“, kako su ga odmilošte zvali.

Stariji meštani sela ga se i danas rado sećaju i prepričavaju njegove dogodovštine, a mlađi naraštaji o Caru uče od predaka. Na mestu gde je bila njegova rodna kuća postavljena je spomen ploča u čast barda srpske narodne muzike,a u parku kraj škole i bista. 

Carevčani pamte svog Carevca

Kuća, na žalost, ne postoji više. Nakon njegove smrti srušena je. Ali, prošle godine, selo je dobilo ulicu sa imenom slavnog muzičara, kao neku vrstu duga prema Vlastimiru.
Tasa Panić, rodom iz  Carevca, kaže da je Cara upoznao posle rata i da su se često viđali u selu i u Beogradu. 

„Voleo je da se kupa u Peku i leto provodi u razgovoru sa prijateljima i rođacima iz sela,  u kafani mog dede sa kojim je zajedno išao u školu. Svaki slobodan trenutak koristio je da dođe u Carevac. Za praznik, obično bi dolazili muzičari iz okolnog sela Desine i nekako ga nagovore ga se „lati“ viloine. To je bio, sećam se, pravi praznik u selu kada Carevac zasvira“, priča Tasa za E-Braničevo.


Foto: magacinportal.org

Pre nego što je upoznao Carevca, Tasa je, kaže, upoznao njegovu ženu i decu koji su se zbog  bombardovanja sklonili u Carevac. Čuvao je Vlastimirovu decu kada je  njegova žena morala da odlazi u Beograd da poseti majku.

„Nosila bi joj hranu koju je dobijala od seljana, znate, selo ih je jako volelo“, priseća se Tasa Panić, Carevčanin koji danas živi u Beogradu.

Carevac je imao dvoje dece. Sin Predrag je, nažalost, umro mlad od bolesti bubrega. Ćerka je izrodila troje dece koja su od dede nasledila muzički talenat. Unuka je muzička urednica u Radio Beogradu, dok mu je jedan unuk profesor klavira u Italiji, a drugi profesor violine u Francuskoj.

Sećanje na Carevca čuvaju i mnogi muzički stručnjaci današnjice. Ali i oni stariji, koji su za svog života imali priliku i čast da upoznaju njega i njegovo stvaranje.  


Doživeo je smrt sina

“Za Carevca narodna pesma i igra nisu samo muzički citat, već esteska tvorevina.Doprineo je da nacionalna muzika dobije svoje dostojno mesto”, napisao je Dimitrije Mikan Obradović. 

Obradović je na temu čuvenog Carevčevog stila još zapisao:

“Najveća zagonetka Carevčevog stila je zvuk njegove violine. Silne su se priče oko toga isplele, a biće sigurno i mnogo novih. Neki muzičari koji su sa njim svirali kažu da je njegov prstomet bio jedinstven. Drugi kažu da je gudalo, kako ga je on držao i prevlačio preko žica, "glavni krivac".

 Vlastimir Pavlović Carevac je preminuo 10. januara 1965. godine u svom stanu u Beogradu.

„Umro je poslednji pravi beogradski boem koji nije mario za udoban život... O njemu se pričalo da nije mario za sebe, da je umeo da svira satima bez prestanka...Bio je veliki zabavljač, bez obzira na cenu koju je morao da plaća...on je bio obuzet svojim strunama. Njega je muzika iz naroda opsela...Zauzvrat on je nju proslavio“ pisalo je u „Politici“ na dan njegove smrti. Reči iz Politike preneo je i Saša Marković u svom tekstu o Carevcu,“ Čubura, Mali Monmantr“..

“ Kad umrem, recite da sam odsvirao. Samo to. Ne volim govore i nekrologe, ”rekao je jednom prilikom Carevac.


Car  ne ostaje dužan

Ali, Carevac nikako nije mrtav. Nije ni odsvirao. Njegova muzika traje u vremenu.Veliki Car nastavlja da da svira jer je svoju muziku “ svilenim koncem” utkao u srce naroda. Gradištanci i Carevčani neumorno čuvaju sećanje na svog znamenitog sugrađanina i njegova muzička dela, pa je tako njegova slava večna.   


 Čak i najmlađi Gradištanci znaju ko je Carevac bio

Veliko Gradište se odužilo svom znamenitom zemljaku i tako što su njegovim imenom nazvali Kulturni centar i šetalište pored Dunava. Takođe, u gradskom parku je postavljen spomenik Vlastimiru Pavloviću Carevcu.


Ponosno Car „ caruje“ Velikim Gradištem

 U znak sećanja na njihovog „Cara“, od 1995. godine u Velikom Gradištu održava se muzička manifestacija pod nazivom „Carevčevi dani“, na kojoj se više od dve decenije neguje tradicionalni zvuk violine, satkan od melodija iz Carevčevog opusa.Štampa se i časopis “ Carevčeva lira”.


Gradište u znaku Carevčevih dana

A on im i sa onog sveta uzvraća. Car ne ostaje dužan. Veličinom svog imena i svojih dela slavi Carevac i Veliko Gradište.


Spremna je još jedna manifestacija

 

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “  Znameniti Gradištanci na vebu” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017 .godini.

-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvori:

  Marković, Saša Vlastimir Pavlović Carevac (1895-1965)- Čubura, mali Monmantr  www.kodkicosa.com
 Obradović,  Dimitrije Mikan, etnomuzikolog, Vlastimir Pavlović Carevac www.riznicasrpska.net
 Marković, Saša, Svilen Konac-Životni put barda srpskog narodnog melosa Vlastimira Pavlovića Carevca,Zapisao i priredio Ivo Cenerić, Knjaževac II drugo izdanje, 1988. www.riznicasrpska.net
   Plavša, Dušan muzički urednik Radio Beograda (1945-1955), Romantik narodne muzike, www.riznicasrpska.net
 
Vlastimir Pavlović Carevac (1885-1965)
Braničevski almanah, Miroljub Manojlović/ Požarevac : Kulturno-prosvetna zajednica, 2002
 
Vlastimir Pavlović Carevac
Veliko Gradište/Bora Radovanović i Žarko Živanović/Veliko Gradište: Narodni univerzitet, 1991
 
Slučajno prijateljstvo; Moje sećanje na vreme provedeno sa Carem; Carevac – simbol neprolazne epohe; Carevac za sva vremena; Vlastimir Pavlović Carevac – „Car“; Nezaboravni Carevac -  Carevčeva lira List štampan povodom 11. i 21. festivala „Carevčevi dani“ 2005. i 2015. godine.

Continue Reading
Povezane teme...

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top