Burovac - spas u oživljavanju zadrugarstva (FOTO)

Petrovac

Turizam

Burovac - spas u oživljavanju zadrugarstva (FOTO)

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Ovo selo koje sa tri kluba važi za fudbalsko „čudo“, šansu za opstanak i razvoj ipak vidi u povratku zadruge, što bi meštanima donelo i brojne druge benefite.

Na putnom pravcu Petrovac – Veliko Laole – Tabanovac –Svilajnac, smešteno je selo Burovac. Kao i većina petrovačkih sela, i ono je prilično razbijenog tipa i nalazi se oko Burovačkog potoka. Podeljeno je na tri zaseoka.Od Petrovca na Mlavi udaljeno je oko 17 kilometara, ka  jugozapadu. 

Kroz istoriju Burovac je više puta menjao svoj položaj. Iz starog kraja meštani se, pod najezdom Turaka, sele na potes Selište kod Busura. Selo je raslo uglavnom priraštajem stanovništva. Pominje se da 1820.godine ima 37 kuća, a 1928.godine 137 kuća sa 1545 stanovnika. 

Po popisu iz 2011.godine selo ima 1052 stanovnika, od kojih je više od 400 njih  na privremenom radu u inostranstvu.

Dobrodošli u Burovac!

Po predanju, Burovac vodi poreklo iz vremena kada se zemljište obrušivalo oko naselja. Tragovi starih naselja otkriveni su na lokalitetima Selište i Bubanj gde su pronađeni arheološki ostaci iz antičkog i srednjevekovnog perioda. Stanovništvo je srpsko i uglavnom doseljeno iz Vojvodine, Resave, Bugarske i Timočke krajne.

Burovac je danas jedno od urbanijih mesta u opštini Petrovac na Mlavi. Gotovo sve seoske ulice su asflatirane, dobro se održavaju poljski i atarski putevi. 


Regionalni put prolazi kroz Burovac

Stanovništvo se bavi zemljoradnjom, sve više je i stočara u Burovcu. Od voća se najviše neguje šljiva, a raste i broj košnica u ovom selu, pa i pčelarstvo postaje značajna poljoprivredna grana.

Burovac je bio nadaleko poznat po zemljoradničkoj zadruzi „Sloga“ koja je osnovana daleke 1926.godine. Bavila se popravkom poljoprivrednih mašina, imala otkupni magacin, poljoprivrednu apoteku, stovarište građevinskog materijala i lokalnu pijacu. Od svega toga danas jedino radi pijaca, a nedelja je pijačni dan u Burovcu. 


Seoska pijaca nedeljom je puna

Meštani kažu da je celo selo živelo od zadruge i da bi njeno oživljavanje i sada bilo spas za Burovac .
Kao i u većini sela opštine Petrovac na Mlavi, tako i iz Burovca mladi često napuštaju ognjišta i odlaze u potragu za „boljim“ životom. Skoro 50 odsto stanovništva je na privremenom radu u zemljama Zapadne Evrope, a spas od daljih odlazaka, odbornik u SO Petrovac na Mlavi Rade Tasić, vidi u većem angažovanju države u problemima ruralnih i seoskih sredina.

„Država u prethodnom periodu nije preterano vodila računa o srpskom selu i o poljoprivrednicima. Samo veća ulaganja države u poljoprivredu i seoski turizam mogu da oporave selo. Zadrugarstvo je takođe  šansa da se krene na bolje i da mlade pokušamo da zadržimo na selu. U Burovcu još nema zainteresovanih koji bi se bavili seoskim turizmom, a potencijala ima. Posebno bi interesantan bio lovni turizam pošto Burovac ima odlične lovne terene, takođe imamo velelepnu crkvu, a u selu čak i tri fudbalska kluba“ kaže Rade Tasić.  


Spomen obeležje u centru sela

Istina, selo Burovac, sa oko hiljadu meštana, može da se podiči sa čak tri fudbalska kluba, koja se takmiče u različitim ligama, u okviru Fudbalskog saveza Srbije.

Pored dva muška fudbalska kluba, „Sloga“ i FK „Burovac“, koji se takmiče u braničevskoj okružnoj, odnosno opštinskoj ligi, u Burovcu postoji i ženski fudbalski klub, koji igra u Drugoj ligi Srbije. Reč je o upornim i uspešnim  „ damama sa kopačkama“ sa neobičnim imenom ŽFK ,,Slatke male“. Klub postoji osam godina i pored uspešnog takmičenja u drugoj ligi, mogu da se pohvale sa prvim mestima na tri internacionalna turnira u Austriji i Švajcarskoj.


Ovde se nadmeću i fudbaleri i fudbalerke Burovca

Najstariji klub „Sloga“ sa uspehom se već više od decenije takmiči u braničevskoj okružnoj ligi, a ove sezone je zauzeo drugo mesto, odmah iza petrovačke „Sloge 33“.  FK“Sloga“ Burovac ima i mlađe kategorije, pa za budućnost fudbala u selu nema neizvesnosti.

 FK „Burovac“ za koji nastupaju samo igrači iz sela, nije uspeo da se izbori za mesto u „Slogi „koja se takmiči u dva ranga više.

Burovac se na fudbalskoj mapi Srbije može upisati „ zlatnim“ slovima, ako znamo da se zbog krize gase i veći klubovi, te da sport mladima više nije prioritet. U takvim uslovima u ovom malom selu su aktivna tri kluba,a time se mogu pohvaliti samo veći gradovi u Srbiji.  


Službene prostorije na fudbalskom igralištu

Za ovo fudbalsko „čudo“ u Burovcu najveće zasluge pripadaju opštinskoj vlasti, ali i Burovčanima koji su svojim nesebičnim zalaganjima, a često iz sopstvenog džepa, pomagali seoskom fudbalu.

Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, nalazi se u samom centru , na uzvišenom platou koji dominira selom. Sagrađena je na imanju koje je poklonio meštanin Jovan Trifunović. Gradnja je započeta 1934. godine. Zidali su je majstori iz sela Šapine. Hram je sazidan u vizantijskom stilu. Završena je i osveštana 1937. godine od strane tadašnjeg episkopa braničevskog  Venijamina. 


Mesto okupljanja vernika u selu

Unutar ove svetinje dominiraju uramljene ikone koje su poklon vernika.   Ikonostas je izrezbaren u drvetu, ne zna se ko je bio majstor, ali postoji verovanje kod meštana da ga je izradio majstor iz sela Bistrica, 1937. Godine. Ikone na njemu su "ruskog stila", poređane u tri nivoa. Crkva ima i svoju malu biblioteku sa knjigama verskog sadržaja. 

Sveštenik obavlja i nastavu veronauke u školi u Burovcu. U ataru sela postoji mesto zvano "Crkvište" kao i česma "Nemanja". 


Škola je potpuno adaptirana

Burovac ima osmorazrednu Osnovnu školu „Sveta Minajlović“ sa područnim odeljenjem u Tabanovcu. U prethodnom periodu, zahvaljujući fondaciji Vlade Divca, škola je dobila novu stolariju i potpuno nov enterijer.

Dom kulture u Burovcu je kompletno renoviran, ali Kulturno - umetničko društvo poslednjih godina nije aktivno. Jedan od ciljeva čelnih ljudi sela jeste da se KUD ponovo aktivira.


Dom kulture čeka kulturu

Burovac, selo vrednih i dobrih ljudi i fudbalsko selo, ima nade za opstanak i budućnost. Najveću ulogu igralo bi oživljavanje  Zemljoradničke zadruge „Sloga“, koja bi, slobodno se može reči, postala seoski brend. A taj potez sa sobom bi povukao mnoge dobrobiti za meštane i selo uopšte.  Zaživela bi aktivnija poljoprivredna proizvodnja,proizvođači bi imali sigurnost za plasman robe, otvorila bi se nova „ radna mesta“ u polju, na njivama, mladima bi se stvorila šansa za ostanak na svojim ognjištima...A kad do svega toga dođe, lakši je put i da se razvija seoski sport, kultura, da se neguje tradicija, ali i da se s mrtve tačke pokrene seoski turizam i proizvodnja i plasman zdrave hrane.


Centar sela

 To Burovac i Burovčani mogu, samo im je potrebna jaka volja, dobra organizacija i naravno „ vetar u leđa“ koji svakako očekuju od opštine Petrovac na Mlavi,a delom i od države kroz razne subvencije.

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Šansa za selo 2" koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017.godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top