BRENDOVI HOMOLJA: Od meda do planinskih tajni (FOTO - VIDEO)

Žagubica

Turizam

BRENDOVI HOMOLJA: Od meda do planinskih tajni (FOTO - VIDEO)

Foto: A.M.

How Good Of A Friend Are You Really?

Homoljski kraj nadaleko je poznat po medu, siru,jagnjetini,pastrmki, rakiji, ali javnosti je manje poznato da i tajne koje skriva ovdašnja priroda, mogu da budu brend Žagubice i okoline.

 Sve što nastaje u Homolju, gotovo da leči. Neki darovi prirode specifične strukture postoje samo ovde.

Med i sir iz ovog kraja imaju čak i zaštićeno geografsko poreklo. Pastrmka je, kažu, slađa od bilo koje druge u zemlji, dok je pečeno homoljsko jagnje toliko dobro da mu čak i ne treba pismena potrvrda. Ali ovde nije kraj spisku homoljskih čari prirode... 
Homoljski med
Legenda kaže da je Kleopatra pre više od dva milenijuma čekala isporuku meda iz Homolja, kako bi negovala svoju vanvremensku lepotu.

Tada se nije razmišljalo o zaštiti geografskog porekla, ali oni koji su bili u mogućnosti, očigledno su još i tada bili svesni blagodeti koje nosi Homoljski med.
  Homoljski med se dobija stacionim pčelarenjem  na livadama

Da bi bio homoljski, mora biti proizveden u stacionom pčelarenju. Na jednom od 14 pašnih podučja koji se prostiru na 760 kvadratnih kilometara proplanaka, livada, brda i šuma na homoljskim planinama. Homoljski med nastaje od preko 80 vrsta medonosnih i lekovitih biljaka.

Tradicionalno se vrca samo jednom godišnje.

S proleća imamo voćnu pašu koja kreće drvenastim biljkama šljiva, trešnja, višnja jabuka, maslačak. Onda dolazi bagremova paša, koja je najjača. Potom dolaze livadske paše: majčina dušica, trava iva, siruša, i druge raznovrsne biljke. Ja ne bih ni mogao da ih nabrojim sve. Na kraju dolazimo do jeseni kada može da se pojavi i med medljikovac. To je med od medene rose, koji pčele sakupljaju sa listova lišćara i četinara“, objašnjava nam pčelar Predrag Milanov iz Krepoljina.

Homoljski med ima izuzetno blagu aromu i lagan prijatan ukus, pa se preporučuje maloj deci i ljudima koji su osetljivi na polen. Ali ima i sva lekovita svojstva koja pruža livadski med. Voće u Homolju prska se u veoma malom procentu, pa je zato ovaj med prirodniji od drugih. 

Pčelar Predrag Milanov tvrdi da se homoljske pčele, osim što proizvode najzdraviji med, i one same zdravo hrane. „Pčele su odvajkada jele samo med i polenov prah i to će uvek tako raditi,“ veli on.

Homoljski med prvi je proizvod u Srbiji koji od 2008. godine ima zaštićeno geografsko poreklo na nacionalnom, a od 2010. na međunarodnom nivou. Od tada, drastično se povećalo interesovanje meštana opštine Žagubica za bavljenje pčelarstvom. Trenutno broje 5000 košnica.
Ovako izgleda jedini originalni Homoljski med sa zaštićenim geografskim poreklom

Na teritoriji Žagubica 2006.godine bilo je oko 100 pčelara sa malim brojem košnica. Za nešto više od deset godina, taj broj je duplo veći, a veliki broj njih ima više košnica nego što je nekada bilo pčelara.

Takođe 2016. godine, zadruga „Homolje med“ dobila je pogon za pakovanje meda, za proizvodnju pogača i satnih osnova. To je profesionalizovalo distribuciju i proizvodnju ovog jedinstvenog proizvoda.

Mi polako pravimo mrežu. I za sada se trudimo da u svim prodajnim objektima na teritoriji Homolja ima našeg meda, a polako ćemo širiti priču i prema Požarevcu, Beogradu, Novom Sadu,“ kaže Vlada Todorović iz žagubičke lokalne samouprave, dodajući da se ubuduće pakovanje u tegle planira direktno iz saća, da bi med bio što prirodniji.

Homoljski sir

Da se Homoljski sir ne može porediti ni sa jednim srpskim, francuskim ili švajcarskim, jasno je već posle prvog zalogaja. Bele kocke ovog sira, po pravilu su uvek ogromne. Da bi stigle i do vas, morate da sačekate da odstoje 60 dana.
Mesečno se proizvede 60 tona homoljskog sira

U ustima se topi zbog velikog procenta masnoće. Slaniji je od drugih. Oštrog je ukusa i mirisa. Ali to nije zbog načina spravljanja, već od samog mleka. Tako tvrdi proizvođač Miodrag Živković iz Izvarice.
Krave se 80% hrane prirodnom hranom. Nešto malo lucerka, malo koncentrat i kukuruz, žito. Silaža skoro ništa,“priča nam Miodrag. 

U Homolju se gaji oko 5000 krava. Najbolje je mleko od krava simentalske rase jer je kvalitetnije i punomasnije. Kao i kod meda, snazi mleka i sira doprinosi  to što na homoljskim pašnjacima stanuje mnogo različitih vrsta lekovitih biljaka. Za jedan kilogram Homoljskog sira, potrebno je čak sedam litara mleka.
Farma Bela Reka: Ključno za proizodnju homoljskog sira je da se životinje hrane zdravo.  

Homoljski sir ima zaštićeno geografsko poreklo od 1997. godine, ali je proizvodnja počela tek 2011. Mlekarska zadruga Homoljka MZ jedina je koja ima pravo da sir iz najčistije prirode pravi u skladu sa svim tehnološkim standardima. Mesečno i do šest tona stiže do svih krajeva Srbije.

Vlada Todorović iz ovdašnje lokalne samouprave tvrdi da na području Homolja imaju dovoljne količine mleka da opsluže još jedan takav kapacitet.

Kako je zaštićeno geografsko poreklo kravljeg, isto važi i za kozji i ovčji sir. Za kozji se trenutno stvaraju uslovi na farmi Bela reka. Tamo odnedavno živi nešto više od 1000 koza. Planiraju da imaju bar duplo više grla. Proizvodnja je zapravo već počela. Međutim, iako ispunjavaju sve uslove, još uvek nisu registrovali proizvod kao „Homoljski sir“.

U žagubičkom kraju trenutno nema dovoljno ovaca za proizvodnju homljskog ovčjeg sira

Uprkos zaštićenom geografskom poreklu, ovčji homoljski sir, još uvek se zvanično ne proizvodi.
Homoljska pastrmka
Svaki poznavalac ribe i ribljih specijaliteta reći će vam da nema bolje pastrmke od one iz reka i ribnjaka u Homolju.

Ima tu nešto u čistim vodama u kojoj žive, kao i načinu pripreme, a ugođaju dok ovde konzumirate homoljsku pastrmku dodatno doprinosi  čist vazduh i pogled koji se otkriva pred vama, dok se prsti neumoljivo lepe od ovog specijaliteta.
Prava homoljska pastrmka uglavnnom živi na samom izvoru Mlave ili Krupaje

Ipak, koliko god ljudi da dođe u Homoljske planine samo zbog pastrmke, njeno geografsko poreklo trenutno se ne može zaštititi, jer je često dominantnija kalifornijska pastrmka. Poznavaoci tvrde da je problem u tome što je pastrmka potočara zapravo lenja. Ima slab prirast, sporo napreduje jer se ne grabi dovoljno za hranu. Ili jednostavno, više voli slobodu reke od ribnjaka. Pritom, sve što se izmresti, pušta se u Mlavu kako bi se iznova poribljavala, kažu u lokalnoj samoupravi.
Pastrmka na vrelu Mlave

Dragiša Bogdanović iz Turističke organizaije Žagubica, tvrdi da se homoljska pastrmka razlikuje od svih ostalih, kao što su one sa Drine, Sićevca, Perućca...
 „U jednom trenutku bila je toliko tražena da nismo mogli da proizvedemo dovoljno. Ukusnija je, slađa. Ovde je nekada bio veliki ribnjak pastrmke, možda i drugi po veličini u Jugoslaviji,“objašnjava Bogdanović.
Homoljsko jagnje
Homoljsko jagnje je još uvek između mita i stvarnosti. Naravno da je reč o pečenom jagnjetu i to na ražnju, na kome se dugo okreće na što laganijoj vatri. Ni jedan drugi recept za pripremu se ne računa.

Na pitanje zašto je baš homoljsko jagnje na ražnju bolje od svakog drugog pečenja, odgovor je jedinstven – jagnjići ovde isključivo pasu lekovite biljke, šetaju poljima, vazduh je čistiji. Jednostavno, zdravije je. Lepi se za prste.

Mnogi meštani žagubičkog kraja koji žive u inostranstvu nose i jagnjiće iz Homolja

Velja Iliić je iz Milatovca, ali živi u Trstu. Za rođendan svog sina poneo je čak dva jagnjeta iz Homolja kako bi mogao propisno da ugosti svoje prijatelje i rođake. On nam je to opisao ovako: „Kad se na bukovom žaru ispeče, dobije se prepoznatljiv ukus homoljskog jagnjeta koji je jedinstven u svetu. Tako sočno i ukusno meso rado služimo i delimo sa prijateljima daleko od kuće, pa nas na trenutak vrati u naše lepo Homolje,“ponosan je ovaj Homoljac.
Homoljska zdravica
Meštani i gosti koji dolaze u ove krajeve ubeđeni su da sve što nastaje u Homolju, može i da leči. Smatraju da i njihova rakija može da vam olakša pojedine tegobe. Zovu je „Homoljska zdravica“ i naravno, puna je livadskih lekovitih trava, koje zapravo i jesu „mirođija“ u svemu što homoljska priroda stvara.

Pored zdravlja, ova rakiija može doneti i radost i zadržati mladost, pričaju iskusni. Ali, malo će biti teže da se zaštiti njeno geografsko porekl, bar u Srbiji.
Homoljska tajna

Da li ste nekada čuli da neko može da zaštiti tajnu kao jedinstveni brend svog kraja? E pa ,žitelji opštine Žagubca to sigurno mogu. 

Homolje je jako zgodno mesto za sakrivanje. Pogotovo kada su u pitanju stariji sistemi i tehnologija ratovanja. Brda su svim učesnicima omogućavala da se lako i dobro sakriju. Zato je čak i regularna vojska kraljevine Jugoslavije bila redovna u homoljskom kraju. Bar tako tvrde meštani.

Dragiša Bogdanović objašnjava da je skrivanje moguće jer su zaklonjeni od pogleda sa svih strana. Na zapadu su Gornjačke planine, Homoljske na severu prema Dunavu. Na istoku Lisac, Crni vrh i još nekoliko vrhova koji zaklanjaju kompletno Homolje. A na jugu imamo Beljanicu, pa ni od Resave niko ne može da priđe.
 „Prednost Homolja je ako se neko locira na Beljanici, može da vidi celu Šumadiju, Avalu, Ćupriju, Paraćin. Može da prati kompletnu dolinu. Zato su se svi vladari često krili u Homolju. Meštani tvrde da je i komanda generala Draže Mihajlovića planirala tu da se sakrije“, kaže Dragiša Bogdanović.  
 
Onima koji vole tajne odavno su poznati tuneli u Gornjačkoj klisuri u kojima je trebalo da bude smeštena fabrika oružja i municije. Mada meštani i dalje sumnjaju da su oni, navodno napravljeni da bi se Tito sklonio sa svojim štabom, ukoliko za to dođe trenutak. 
Titovi podzemni tuneli su dokaz da je Homolje idealno za čuvanje tajni

Nije isključeno da bi u slučaju rata bili pogodni za komandu ili skloništa. U stenama su kilometarski hodnici kojima su povezane hale površine od nekoliko stotina kvadrata, ali i nešto manje prostorije koje bi mogle biti kancelarije. Pored ovih, građenih pedesetih godina, postoje i tuneli koje su kopali i gradili Nemci za vreme Drugog svetskog rata. To je zapravo bila vojna tajna koju je čuvalo i lokalno stanovništvo.

Čak su i Rimljani prolazili dolinom Mlave, jer je u jednom periodu ovde bio najbezbedniji put, kada je dolina Dunava već bila ugrožena. Vitezovi templari koji su se vraćali iz pohoda, svraćali su u Gamzigradsku banju. Tu su se oporavljali od bolesti i rana i dolinom Mlave vraćali se prema Singidunumu i Sirmiumu.

Da Homolje zna dobro da čuva tajnu, potvrđuje i to što se nakon Kosovskog boja u manastir Gornjak sklonila porodica Kneza Lazara Hrebeljanovića.  Pa meštani vole da kažu da je tu čak bila i nezvanična prestonica desetak godina. 

Više o Gornjaku i svetinjama u žagubičkom kraju OVDE  

U Homolju još uvek postoje mnoge priče  koje se prenose s kolena na koleno. Neke od njih su zapravo tajne, koje do sada nisu izlazile iz okvira ovih planinskih vrhova i tokova reka. Naime, brdašce iznad Trške crkve zove se i danas Carina. 
Meštani i danas sumnjaju da se brdo iznad Trške crkve zove Carina jer je kralj Milutin tu sakrio svoju ljubavnicu sa ćerkom

Meštani kažu da je kralj Milutin ovde, navodno, krio svoju ljubavnicu Jelisavetu. Ona je bila svastika kralja Dragutina. Crkva je to branila jer je bila monahinja, ali prelepa. Iz te ljubavi rodila se ćerka Carica.

Ovu priču, prema shvatanju meštana, potvrđuje podatak da je na turskim kartama bilo ucrtano mesto Gospođinci, baš na mestu današnje Trške crkve. Gospoda u srednjem veku mogli su da budu samo vladari, što dokazuje da je tu živeo neko veoma važan.

Koliko je cela ova priča stvarna, ne možemo garantovati, jer ipak je to homoljska tajna.

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Žagubica – biser Homolja”po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Opštine Žagubica radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018.godini.
-  Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Opštine Žagubica.

 

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top