Bošnjak – selo sve praznije, a potencijali za razvoj postoje (FOTO)

Petrovac

Turizam

Bošnjak – selo sve praznije, a potencijali za razvoj postoje (FOTO)

Foto: Ivan Jovanović

How Good Of A Friend Are You Really?

Bošnjak je danas uređena sredina, sa solidnom infrastukturom, vrednim domaćinima. Ali, i ovo selo, kao i ostala u petrovačkoj opštini , muči veliki problem - odlazak mladih.

Zapadno od Petrovca na Mlavi iz pravca Žabara, na 12 kilometara udaljenosti nalazi se naselje  Bošnjak. Selo je zbijenog tipa sa isturenim delovima pojedinih krajeva. Brda u okolini su Kosa (271 metar), Žedne vode (256 metara)i Točak (186 metara). 

Zapadno od sela protiče Čokordinski potok, a istočno i severno Bošnjački potok, koji se u blizini sela uliva u Čokordin. Površina atara iznosi 862 hektara.

Dobrodošli u Bošnjak

Tragovi naselja otkriveni su oko izvora Buk koji se smatra lekovitim. Prilikom obrađivanja njiva često se nailazi na ostatke cigala, novac, staru grnčariju i druge arheološke predmete, po svoj prilici iz rimskog doba. Meštani veruju da se na tom mestu nekada nalazila crkva. Ostatke starih naselja predstavljaju i lokaliteti Kolarica, Žedne vode i Obršina.

Selo po predanju nosi ime od oblasnog imena Bošnjaci, inače prvih doseljenika u ovom kraju. Bošnjak je po ranijim admistrativnim podelama naizmenično pripadao i Mlavskom srezu.

Poljoprivreda najzastupljenija u Bošnjaku

Oko 57% meštana ovog sela bavi se poljoprivredom. Obradivi delovi seoskog atara nose nazive: Vodica, Obrošina, Klisura, Jasenar, Žestiler, Prnjavor, Livade, Kosa, Šume, Vinograde, Lazna Krošara, Torovište, Borice, Gornje Livade i Glojže.

Bošnjak je danas uređena sredina, sa solidnom infrastukturom, vrednim domaćinima. Ali, i ovo selo, kao i sva ostala u opštini Petrovac na Mlavi, muči veliki problem -  odlazak mladih sa sela.


Selo je uređeno, ali sve praznije

Predsednik Saveta mesne zajednice Bošnjak, Dejan Živanović, koji ujedno obavlja i funkciju zamenika predsednika Skupštine opštine Petrovac na Mlavi, za svoje selo kaže da je živo i pored toga što je gotovo polovina stanovništva u zemljama Zapadne Evrope.


Dejan Živanović, predsednik MZ Bošnjak: Nezaposlenost je veliki problem u selu

U našem malom selu je aktivna lovačka sekcija Lovačkog udruženja „Trest“, Fudbalski klub „BSK“ i Kulturno- umetničko društvo „7.Jul“. Trudimo se da sve održavamo i podržavamo koliko smo u mogućnosti, mada to u ovim vremenima ide prilično teško. Dosta naših ljudi je otišlo iz Bošnjaka , a interesantno je da se slabo interesuju za svoje selo. Gotovo da nemamo nikavu pomoć od naših „gasterbajtera“ što u drugim mesnim zajednicama nije slučaj. Samo nekolicina njih se odaziva našim akcijama i zahtevima za pomoć fudbalskom klubu i kulturno umetničkom društvu. Najveći problem meštana Bošnjaka je nezaposlenost, mladi koji su ostali na selu uglavnom imaju završenu srednju školu, a sa takvim obrazovanjem nemaju gde da se zaposle. Sve više mladih iz Bošnjaka se opredeljuje za pčelarstvo, neki su pokrenuli mini proizvodnju pečuraka, dovijaju se kako znaju i umeju“ kaže Dejan Živanović.

Privatni sektor nije veliki i ne „cveta“ u ovom selu.

Porodična firma koja se oko dve decenijebavi prodajom građevinskog materijala i veštačkih đubriva, semena i pesticida, beleži pad potražnje na tržištu.

 
Privatnici ovde sve teže opstaju

Ljudi su dosta izgradili u prethodnom periodu i sada se rade samo sitne popravke. Trenutno smo više angažovani na prodaji veštačkih đubriva, semena i pesticida. Pored mušterija iz Bošnjaka u našem stovarištu se snabdevaju ljudi iz gotovo cele opštine Petrovac na Mlavi. Iako je naša firma porodična, imamo još dva stalno zaposlena radnika“ kaže vlasnik Slaviša Miletić.

Bošnjak ima dobre uslove za razvoj pčelarstva, zato i ne iznenađuje podatak da se sve više ljudi opredeljuje za pčelarenje.

Pčelarstvo sve zastupljenije u Bošnjaku

Predrag Ilić ,nekadašnji vozač autobusa, danas je jedan  od najvećih pčelara u Bošnjaku i ima više od sto košnica.

„Pčelarim od 1992.godine, a u zavisnosti od sezone košnice selim i na druge lokacije. U poslednjiih nekoliko godina, koje su bile izuzetno loše za pčelare, i zarada od meda je bila dosta manja. I ova godina spada u jednu od lošijih, tako da smo na pozitivnoj nuli. Od pčelarstva može dobro da se živi kada je godina dobra. Raduje i činjenica da se sve više ljudi opredeljuje za pčelarstvo što bi ujedno značio i ostanak na selu“ rekao je za E-Braničevo Predrag Ilić.

Predrag Ilić: Od pčelarstva može da se živi kad je dobra godina

Bošnjak ima aktivno kulturno -umetničko društvo koje ima četrdesetak članova, podeljenih u stariju i mlađu grupu. Dom kulture  u centru sela je sagrađen 1975.godine, sagradili su ga meštani uz veliku pomoć Beogradskog sajma koji je finansirao izgradnju jer je dosta ljudi tada bilo zaposleno na sajmu. Dom kulture je u međuvremenu i renoviran i u njemu se odvijaju sve kulturne aktivnosti i manifestacije u selu.


Dom kulture, mesto okupljanja i kulturnih manifestacija u selu

Bošnjak ima i svoju manifestaciju koja nosi naziv „Ivanjdanski sabor“ i  održava se svake godine 7.jula na Ivanjdan. Sabor je zamišljen kao smotra folklora, igre, pesme i uopšte tradicije naroda koji žive na ovim prostorima.

Lovačka sekcija Bošnjak, koja funkcioniše u sklopu Lovačkog udruženja „Trest“ Petrovac na Mlavi ima 18 lovaca. Miodrag Stanković , jedan od njih, kaže da Bošnjak ima odlične lovne terene i dosta divljači.


Lovci Lovačke sekcije Bošnjak

„U našem lovnom terenu ima dosta srna, srndaća, divljih svinja, fazana zečeva. Naša lovačka sekcija organizuje akcije na štetočine, kao što su šakali i lisice, a u zimskom periodu brinemo o svojoj divljači. Imamo hranilice gde ih redovno hranimo, jer je to jedini način da se divljač sačuva. Raduje i činjenica da se i mladi interesuju za lov, tako da Lovačka sekcija Bošnjak ne mora da brine za opstanak“, priča Stanković za E-Braničevo.

Nažalost, niko iz Bošnjaka nije za sada pokazao interesovanje da se bavi seoskim turizmom, a možda baš u lovu i lovnom turizmu leži glavni potencijal ovog sela.

Bošnjački tereni puni divljači, lovni turizam bi mogao da „cveta“

Bošnjak ima četvororazrednu školu koja trenutno broji samo sedam učenika. Škola je područno odeljenje Osnovne škole „Bata Bulić“ Petrovac na Mlavi. Interesantan je podatak da trenutno 11- oro dece rodom iz Bošnjaka pohađa školu u inostranstvu, gde im roditelji rade, što je skoro duplo više od broja učenika u seoskoj školi.  Ova statistika nije bolja ni u drugim selima petrovačke opštine.

 U dvorištu seoske škole nalazi se asfaltirani teren za male sportove  na kome su nedavno postavljeni novi reflektori.

Igralište seoskog fudbalskog kluba

Fudbalski klub „BSK“ iz Bošnjaka se takmiči u Opštinskoj ligi grupe „Zapad“ i trenutno zauzima prvo mesto, sa najvećim šansama da tu ostane do samog kraja prvenstva.

Poljoprivreda i netaknuta priroda – šanse za Bošnjak

Bošnjak nije selo bez perspektive, uprkos velikom odlivu mladih i dece iz ovog naselja. Uloga meštana koji su ostali na svom ognjištu morala bi da bude presudna za dalju sudbinu Bošnjaka.Oni se moraju osloniti na sopstvene snage i da uz pomoć svojih predstavnika u lokalnoj vlasti Petrovca na Mlavi, izdejstvuju pomoć u razvoju potencijala koji evidentno postoje. To su pre svega pčelarstvo,poljoprivreda, lov, razvoj i pospešivanje privatnog sektora,a zašto da ne i seoski turizam. Tu leži neiskorišćena šansa za mnoga sela petrovačke opštine,a među njima je i Bošnjak koji bi turistima koji vole prirodu,zdravu hranu i odmor na selu, imao šta da ponudi.

* Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta " Šansa za selo 2" koji sufinansira Opština Petrovac na Mlavi po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2017.godini.
-  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top