banke-naplacuju-i-pracenje-kredita

Požarevac

Privreda

Banke naplaćuju i „praćenje” kredita

Foto: Arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

U bankarskom sektoru se utrkuju da snize kamate, a uvode nove namete poput mesečnog ili godišnjeg praćenja svih vrsta pozajmica.

U bankarskom sektoru se utrkuju da snize kamate, a uvode nove namete poput mesečnog ili godišnjeg praćenja svih vrsta pozajmica.

 

 

Iako najveću zaradu i dalje imaju na kamatama, bankarski sektor u Srbiji prošle godine beleži rekord i u dobiti od provizija i naknada.

 

 U prvih devet meseci po tom osnovu zaradili su 25,9 milijardi dinara, što ne čudi ako se zna da su neke od banaka (uz već standardne namete poput „troškova” obrade kredita) počele da naplaćuju i mesečno ili godišnje „praćenje” pozajmice, piše Politika.

 

Iznos mesečne rate i kamatne stope ono je što većina banaka ističe u prvi plan kada se reklamiraju. O dodatnim, „skrivenim” troškovima govori se tek naknadno, kada je klijent već doveden pred svršen čin i na korak do realizacije pozajmice.

 

 Ovi troškovi nisu zanemarljivi, a interesantno je da su počeli da rastu 2014. godine – negde u isto vreme sa padom kamata na dinarske pozajmice.

 

Prateći troškovi kredita bankama logično donose najveću dobit. U njihovom tarifniku ova usluga vodi se kao „puštanje kredita u tečaj”. Nekada su ove „jednokratne” provizije bile niže (oko 0,5 odsto), a danas ih naplaćuju od 1,5 do čak 3,7 odsto od odobrenog iznosa u zavisnosti da li ste klijent banke u kojoj ste podneli zahtev ili ne.

 

Tako na iznos od recimo 700.000 dinara (sa naknadom od 2,5 odsto) dolazimo do neplaniranog troška od čak 17.500 dinara.

 

Ni ostali pojedinačni i na prvi pogled sitni nameti nisu zanemarljivi – izveštaj kreditnog biroa, menica, premije za osiguranje života ili osiguranja od gubitka posla…

 

Ali lista se tu ne završava već joj bankari pridodaju i famoznu godišnju naknadu za praćenje zajma. Još niko iz bankarskog sektora nije obrazložio šta tačno klijent plaća pod ovom stavkom – i to od 0,5 do jedan odsto na ukupan iznos ostatka duga.

 

Ta provizija se zaračunava na sve vrste kredita pa za, recimo, stambeni kredit od 45.000 evra, donosi dodatni godišnji izdatak od najmanje 225 evra.

 

Naplaćivanje provizija svakako nije manir samo bankarskog sektora u Srbiji ali je pitanje da li u matičnim državama banke više puta naplaćuju uslugu koju i inače obavljaju po prirodi svog posla.

 

U NBS-u su za „Politiku” nedavno rekli da nemaju zakonska ovlašćenja da propisuju bankama ograničenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuju za obavljanje poslova, ali u skladu sa odredbama Zakona o bankama, NBS može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.

 

U Udruženju „Efektiva” upravo apeluju da NBS to i učini jer su „provizije koje banke u Srbiji naplaćuju građanima često fantomske”. To se vidi baš u slučaju naknade za praćenje kredita, koje čak neke banke naplaćuju fiksno dok traje otplata – mesečno po 500 dinara.

 

 

 

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top