“Veštački” vitamin, više štete nego koristi

Braničevo

Zdravlje

“Veštački” vitamin, više štete nego koristi

Foto: Arhiva

How Good Of A Friend Are You Really?

Preterano uzimanje bilo kog sintetičkog vitamina može da izazove razne toksične reakcije, pa čak i nastanak kamena u bubregu – piše Blic.

Uzimanje veštačkih vitamina poslednjih godina sve više je rasprostranjeno, a za njima posežemo čak i kada nam nisu potrebni.

“Ukoliko je neko zdrav uopšte ne treba da uzima veštačke - sintetičke vitamine. Raznovrsna i zdrava ishrana sve te vitamine nadoknađuje, tako da nema potrebe da se uzimaju dodatni. Pogotovu tu mislim na vitamine rastvorljive u mastima - A, D, K, E, koji su opasni zbog potencijalne toksičnosti jer se akumuliraju u organizmu. Oni moraju da se koriste pod kontrolom lekara i zato ih ne treba napamet uzimati” - objašnjava za "Blic", Vukosava Stevanović iz Apotekarskog jezgra.

Preporuka je da multivitamine izbegavate sasvim. Decenijama se smatralo da su multivitaminski preparati od ključnog značaja za opše zdravlje. Pa tako vitamin C jača imunitet, vitamin A čuva vid, a vitamin B daje energiju. Najbitnije je to što se svi ti sastojci nalaze u namirnicama koje svako od nas jede. 

Takođe, preporuka je i da preskočite razne antioksidanse, jer njihovo preterano konzumiranje šteti, a dovoljno ih ima u pravilno izbalansiranoj ishrani. Biće iznanđujuće, ali isto pravilo važi i za vitamin C.

Čitav niz istraživanja je pokazao da je pomama za vitaminom C - koju je izazvao hemičar Linus Pauling 1970-tih, zapravo neosnovana i da vitamin C nimalo, ili gotovo nimalo ne doprinosi sprečavanju prehlade. 
Čak, preterane doze od 2.000 miligrama i više povećavaju rizik od pojave kamena u bubregu. 
Treba se truditi da se vitamin C unosi kroz ishranu. Osim limuna i šipka, crvena paprika, kivi, brokoli, pomorandže i jagode vrlo su bogati ovim vitaminom.

Ni vitamin B3 ne bi trebalo konzumirati u obliku tablet ili praška, bolje je jesti tunjevinu, cveklu i losos. Godinama se priča da je vitamin B3 dobar za sve: od Alchajmerove bolesti do bolesti srca. Naučnici su, međutim, odnedavno apelovali na lekare da ne preteruju kada propisuju preparate sa vitaminom B3.
Takođe, umesto veštačkog vitamina E, bolje je jesti spanać. I on spada u one vitamine rastvorljive u masti, koji mogu biti toksični. Zato, napravite salatu od svežeg spanaća. Namirnice bogate vitaminom E su i biljna ulja, posebno suncokretovo, kao i semenke, bademi, kikiriki i jaja.

S druge strane poželjno je da uzimate naknadne doze vitamina D jer jača kosti, a nema ga u mnogo namirnica. Izlaganje sunčevoj svetlosti takođe pomaže organizmu da ga proizvede, ali zimi te svetlosti nema dovoljno. Ali, pošto je vitamin D rastvorljiv u masti i može izazvati toksične efekte ukoliko se koristi na svoju ruku, preporuka je da ga konzumirate u vidu ribljeg ulja. 

I cink je na listi poželjnih suplemenata jer je jedan od retkih sastojaka koji mogu skratiti trajanje prehlade. Za razliku od vitamina C, za koji se pokazalo da ni najmanje ne doprinosi sprečavanju prehlade, cink očigledno skraćuje trajanje simptoma.

Prehlađeni ljudi koji su ga počeli uzimati brže su ozdravili i imali su blaže simptome od ljudi koji su uzimali placebo, pokazuje istraživanje iz 2011.

Kada je o dodatnim probioticima reč, možete ih, ali I ne morate koristiti jer je njihov efekat različit, ponekada pomažu, ponekad ne. Zbog toga bolje popijte jogurt umesto da skupo plaćate probiotički preparat.

Folna kiselina može, ali pre svega ako ste trudni ili planirate trudnoću.  


 “Zabluda je da vitamin C leči prehladu, cink je mnogo delotvorniji”


“Zdravima, veštački vitamini nisu potrebni, sve je već u hrani”

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

Pratite nas na Instagramu

To Top