Odbojci je dao sve, sada su unuci na prvom mestu (FOTO)

Veliko Gradište

Sport

Odbojci je dao sve, sada su unuci na prvom mestu (FOTO)

Foto: privatna arhiva E.B.

How Good Of A Friend Are You Really?

Vladimir Trifunović: Još jedan odbojkaš iz Velikog Gradišta koji je bio šampion velike Jugoslavije i trofejni reprezentativac.

Trifunović je rođen 1960. godine u Velikom Gradištu gde je završio Osnovnu školu „Ivo Lola Ribar“ i Ekonomsku školu.

Što se tiče školovanja nisam uspeo da ispunim sve svoje želje jer sam se okrenuo sportskoj karijeri. Nisam imao finansijskih mogućnosti da se školujem, trebalo je da igram konstantno odbojku da bih nešto zaradio, a onda nije bilo vremena za predavanja, i nije išlo“, priča on.

U vreme njegovih odbojkaških početaka dosta pažnje se posvećivalo sportu, tako da je njegov prvi trener Milovan Lazić, kako kaže, maltene dovodio decu sa ulice u klub, pa se selekcija posle vršila u zavisnosti od talenta. Trifunovićeva generacija osvojila je dve titule juniorskog šampiona SFRJ, po jedno drugo i treće mesto, i pet puta su bili prvaci Srbije.

„Šapionska titula VGSK nije pala sa neba, stasala je dobra generacija. Mi u Gradištu smo bili prvaci u svim mlađim kategorijama i školskim prvenstvima. Uz samo jednog igrača sa strane sazreli smo i uspeli. To je bio podvig za tu generaciju. U to vreme sam već bio stari reprezentativac“, priseća se Trifunović.

 

U ovoj hali je osvojeno prvenstvo SFRJ 1979/80.  

Te godine Gradištanci su igrali evropski Kup šampiona, gde su stigli do četvrt finala i u konačnom plasmanu zauzeli peto mesto.

Posle VGSK junak ove priče dve godine je igrao u Partizanu, sa kojim ima po dve vicešampionske titule u prvenstvu i kupu. Samo je zagrebačka „Mladost“ bila bolja od njih.

„Zvali su me u „Mladost“ iz Zagreba, da sam igrao oni bi bili šampioni Evrope, i time bi se hvalili. Draže su mi ipak ove vicešampionske titule sa „Partizanom“, kaže naš sagovornik.

 

Trifunović sa ekipom Partizana 1984.

Sa „Partizanom“ je osvojio i titulu vicešampiona Kupa evropske odbojkaške konfederacije (CEV) 1985. godine.Potom kreće njegova internacionalna karijera u Francuskoj, u Parizu je prvo igrao za klub „Anjer“, sa kojim osvaja vicešampionsku titulu, pa nastupa za „Stat Frans“, dobar klub ali bez šampionskih ambicija.

Odbojakški klub  „Pari volej“ preuzeo sam kao trener - igrač i popeo ga tri lige za tri godine“, kaže Vladimir Trifunović.

Za juniorsku reprezentaciju Srbije je zaigrao još 1974. godine, a od 1975. do 1978. paralelno je igrao za juniorsku i senorsku reprezentaciju jer, kako ističe, tada je bilo bitno kako igraš, i niko te nije pitao koliko godina imaš.

Najveći uspesi sa reprezentacijom su zlatna medalja na Mediteranskom prvenstvu 1979. godine. Iste godine ekipa osvaja i evropsku bronzanu medalju.

Trifunović sa reprezentacijom Jugoslavije 1979. godine

Godinu dana kasnije u Moskvi na Olimpijskim igrama zauzimaju šesto mesto.

Olimpijada je nešto što treba videti, a ako i učestvuješ, to ostaje za ceo život. Prvo i osnovno, to ne može svako, desetak hiljada ljudi od koliko milijardi ljudi na svetu. Atmosfera je takva da se ne vidi ko je kolika zvezda. Naši košarkaši su bili tada šampioni. Viđaš ljude koji su obeležili neko vreme u svetskim razmerama.Na jednom mestu toliko zvezda i svi svakog poštuju“, priseća se nezaboravnih olimpijskih trenutaka.

 

Reprezentacija Jugoslavije za OI u Moskvi 1980.

U reprezentativnoj karijeri više puta je osvajao i prvenstvo Balkana, što nije bilo ni malo lako jer su Rumunija i Bugarska bile „svetske“ reprezentacije.

U ono vreme osvojiti i Balkansko prvenstvo je bio veliki uspeh, jer su Rumunija i Bugarska sa Rusijom, Čehoslovačkom i Poljskom bile najače na svetu“, veli naš sagovornik.

 

Trifunović je u reprezentaciji nosio broj 2

Prve trenerske korake načinio je u „Pari voleju“, univerziteskom klubu, sa kojim je krenuo od nule i doveo ga do šampionskih visina jer kada je 1996. godine otišao iz tog kluba oni su bili šampioni Evrope.

„Francuzi su pametni ljudi i zadržali su našu jugoslovensku školu odbojke, dok smo mi prešli na savremene metode treniranja. Francuzi sa mnogo slabijim kadrom drže se u svetskom vrhu, jer ljudi koji kreiraju tamošnju odbojku školovali su se kod nas i generacije pre mene. Dugo smo mi prisutni u Francuskoj“, navodi on.

Odbojku poslednje dve godine slabije prati, taman, kaže, onoliko koliko mu treba, jer ima i drugih zadovoljstava. Unučićii su na prvom mestu,a potom sledi pecanje.

Kada se ne bavi unucima voli da siđe na Dunav i peca

Trenutno udovoljavam unucima, sebi i familiji. Možda ću i raditi nešto, ali pustio sam mlađe da i oni nešto urade“, kaže Trifunović za kraj razgovora.

Ovaj tekst nastao je u sklopu projekta “Vredno sećanja” koji sufinansira Opština Veliko Gradište po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata  kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

–  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

0 komentar(a)

Vaš komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su osnačena *

To Top